REPORTERI u panici, kažu požar na granici. Okrivljuju huligane koji svoju zemlju brane. Ne bi se Šiptari borili, nego ih mangupi nagovorili. Možeš da se k..... Tači, s tuđom vojskom jesi jači.

Rok legenda, poeta, bivši golman, ideolog Partije običnih pijanaca ili kraće Bora Čorba, iz svoje sveske nam kazuje nove sočne stihove, dok jednim uhom osluškujemo vesti o drami na sveru Kosova.

Strepi, kaže, da neka varnica opet ne upali bure baruta. Podseća nas na to da je administrativnu liniju pet puta „probijao“ sa svojim bajkerima noseći humanitarnu pomoć. Iskreno nam priznaje da ga je strah za mnogobrojne prijatelje koje dole ima.

- Davno sam upozoravao da moćnici žele da nam amputiraju Kosovo. Njegova prodaja počela je davno, ali je svoju eskalaciju doživela dovođenjem ove sramne ekipe zvane Euleks. Mi tu ne možemo mnogo da uradimo. Možemo samo da tvrdoglavo branimo da je Kosovo deo Srbije i da nikada ne odustanemo od tog stava, ma koliko to bila utopija. Vredi se ponekad boriti i za nešto što je unapred izgubljeno. Nepravda koju nam nanose je očigledna, ali od borbe protiv nje ne smemo da odustanemo.

“VIKILIKS“ * Pratite li „Vikiliks“? Šta vam govore depeše Amerikanaca o našim liderima? - Nije to ništa novo. Nemačke okupacione vlasti su javno zamolile Srbe da toliko ne „drukaju“ jedni druge. Nisu mogli siromasi da pohvataju sve te naše pakosti i nečoveštva.

* Kako mi mali da se izborimo protiv te nepravde i gole sile koje su postale pogonsko gorivo novog planetarnog poretka?

- To su, nažalost, neizbežne čestice i ima ih u svakom džepu globalnih gospodara, pa sve do mesne zajednice. Mene trenutno brine naša drama i nemam kud nego da zaključim: Srbija stoji na rubu ambisa, mudro vođena od teletabisa. A, na globalnom planu je ova slika: Svejedno Srbija, Avganistan, Libija, moćni hoće mrtvo, neće ništa živo, svejedno Tora, Kuran il Biblija, to su izmišljotine i bezvredno štivo.

* Ima li išta lepo da vidi anđeo iz vaše pesme u ovom našem domu?

- Anđeo ima šta da vidi, ali možda vidi gore nego u vreme kada je nastao 1985. godine. Na neki način, ta pesma je predskazala ovo što nam se dešava. Imam utisak da je sada još gore.

* Šta više boli: kolektivna letargija ili sve prazniji stomaci?

- Najviše peče ta apatija. Osećanje nemoći da se stvari promene nabolje. Srbi više nisu svoji. Utapamo se polako u močvaru novog svetskog poretka. To mi nikako ne odgovara. Ljudi su bezvoljni, bore se za puki opstanak. Retko se osmehuju. Možda je i to najveći poraz u ovom sveopštem propadanju. Kad bolje pogledam čovečanstvo, onda mi dođe da napustim članstvo. Jer se danas ljudska bića zovu ljudska bez pokrića.

* Ima li naš bezalternativni put u Evropu nekakvo pokriće?

- Ne znam zašto bi me primali u Evropu, kada sam Evropljanin po mestu rođenja. Ta EU je jedna neokolonijalistička tvorevina. Tetka mog drugara Bagzija 20 godina radi u Salcburgu u fabrici tekstila, i pre neki dan su joj rekli da može da zadrži posao ako ode da radi i živi u Rumuniji. Eto, to bismo i mi bili za EU. Samo jeftina radna snaga i nuklearno đubrište Evrope. Valjda je jasno da nam je prisela, pomoć g..... iz Haga i Brisela.

* Gde je onda naš put? Kuda da krenemo da ne bismo ostali izolovani?

- Ma koliko da sam bio protiv Tita, moram da mu skinem kapu za uspešno balansiranje između Istoka i Zapada. Što se mene tiče, evo predloga: Ruska se baza zove „Godzila“, gradi se negde oko Raške, mnogo je veća od „Bondstila“, neka se u.... od straha vaške. Kad smo već poligon, onda hajde da budemo poligon i dalje. Šta više da pričamo, kada smo skoro sve mineralne izvore prodali strancima. Smešno mi je i tužno kada sam nedavno video ovo (pokazuje etiketu na nemačkom jeziku za mineralnu vodu koja se zove „Karađorđe“). Još „Telekom“ kad ode, više ništa nećemo imati.

* Ko je kriv za tu rasprodaju: istorijske okolnosti, politička elita ili svi mi pomalo?

- Znam da ja i ovaj dobri narod nismo krivi. Krivi su ovi koji naopako vode zemlju.

* Znači, ne gine nam ona kruška pod koju nas gura surovo predskazanje?

- Bolje da budemo pod šljivom. Napravio sam još pre nekoliko godina mapu Srbije koja je pretvorena u 36 nezavisnih država. Tu imamo „Kraljevinu Gornju Šumadiju“ pod dinastijom Karađorđevića, a „Donjom“ će da vladaju Obrenovići. Pored je „Čačanija“ pod upravom velikog kneza Velimira Prvog. Zatim „Gornja Vojvodina“ koju će da vodi veliki blagajnik Jozef. Odmah do nje je „Donja Vojvodina“ sa njenim neprikosnovenim suverenom Nenadom Ličkim. Zlatibor će da bude „Socijalistička Republika, Loznica“ bescarinska zona, a sedište „Romske Kraljevine“ biće Vladičin Han. Velesila će da bude i „Čarapanija“.

* Kako objašnjavate paradoks da svet ide ka globalizaciji, mi se delimo na najsitnije atome?

- Mi smo pokusni kunići. Nas je najbolje posvađati, a posle zavladati.

* Iz te svađe već je izronila podela na dve Srbije. Prihvatate li je?

- Nikako. Pokušavam da ujedinim Srbe i u praksi. Imam četiri lične karte. Jedna je izdata u Kninu, druga u Banjaluci, treća na Palama i četvrta u Beogradu. Ponekad pomislim da se uzalud trudim kada vidim da neki plitkoumni pokušavaju da nas razdele na „elitističku“ i narodnu Srbiju.

* Niste ni vi baš cvećka. Tim elitistima stalno gurate prst u oko pesmama o Mladiću i Karadžiću. Činite li to iz inata ili stvarno mislite da su oni heroji?

- Ti samozvani apostoli demokratije maltene su me optužili da sam izazvao rat. Oni ne mogu da se načude kako sam mogao da kažem: „Više volim Mladića od Borisa Tadića“. Eto, lepo, volim. Takvi se čude i kako sam se drznuo da u ratu budem na strani svog naroda. Za njih je patriotizam nešto vrlo sramotno.

* Mnoge sada hvata nostaligija za Miloševićevom epohom. Jeste li se pokajali što ste bili u masi 5. oktobra?

- Nikada se nisam pokajao što sam umnogome doprineo da Milošević bude oboren i što sam napisao „Baba Julu“. Danas, doduše, nema Baba Jule, ali vidim neke druge koji kradu i bezočno uništavaju Srbiju. Ne vucite me za jezik.

* U Partiji običnih pijanaca samo ste član, ali nas zanima kada ćete više da se aktivirate u Glavnom odboru DSS?

- Kad god mogu odem na sastanke GO. Vreme je da krenemo sa agresivnijom kampanjom, iako imamo podatke da nam skače rejting.

* Ali analitičari vas vide na granici cenzusa. Ima li zbog toga i Koštuničine krivice, koga stalno opisuju kao neaktivnog i zatvorenog?

- Neka pišu šta god hoće. Znam da se partija očistila od poltrona i karijerista kada smo otišli u opoziciju. Jedini smo u ideji čisti i pošteni. Sa Koštunicom se redovno viđam. I uvek mu kažem: Vojo, odlično je kad ti zameraju samo na mačkama, jer ništa drugo ne mogu da to nađu. Doslednijeg i poštenijeg političara od njega u Srbiji nema. Ali mi nismo navikli na to.

* Zašto?

- Zato što je Srbiji potreban diktator. Karađorđe je molio da ga ne biraju za vožda, jer im je rekao da je veoma prek. Izabrali su ga. Veliki Miloš Obrenović u krvi je gušio svaku bunu. Aleksandar Karađorđević je uveo šestojanuarsku diktaturu. Posle smo bili 40 godina pod Titom, i deset pod Slobom. A onda je došao normalan čovek na vlast i svi su rekli: „Ne valja Koštunica, blag je. Nije on za to“. Trpite onda ove što valjaju.

* Ako je sve crno i ništa ne valja, da li je ovde suvišna priča o ljubavi, koja obično udavi?

- Nikada. Ljubav je najvažnija. To je najveća pokretačka snaga. Iz ove kolektivne hipnoze možemo da se trgnemo samo ljubavlju.

OTVORIĆU SE “NOVOSTIMA“

* HOĆETE li uspeti da završite vašu autobiografiju do Sajma knjiga, koju ekskluzivno objavljuju „Novosti“?

- Pišem kao lud. Završiću sigurno. Ali neće to biti klasična autobiografija, niti želim sebi za života da podižem nadgrobni spomenik. Štivo će sigurno da bude zanimljivo i biće događaja i doživljaja o kojima ću prvi put da progovorim.


U HRVATSKU SA TETOVAŽOM

* KAD vidite ova pomirenja na državnom nivou, ostajete li odlučni da ne gostujete u Hrvatskoj?

- Ostajem. A, ako ikada odem u Hrvatsku, učiniću to kao predsednik Srbije (pokazuje istetoviran srpski grb na nadlaktici). Mada, znam da mnogo ljudi u Hrvatskoj ceni našu muziku. Ima jedan par iz Splita koji na rukama ima istetoviran znak „Riblje čorbe“ i prate nas svuda na turnejama.


ZVEZDA SIGURNO ŠAMPION

* JEDNO vreme „Lavovi“ su bili vaša druga kuća. Idete li još u kladionicu?

- Ne. Svi muljaju i nameštaju utakmice. Portugalci, Španci i Italijani su pravi maheri. Mada nikada neću zaboraviti kada su Makedonci izgubili od Andore, a pre toga se svi igrači kladili protiv svoje ekipe. I to su tikete upalćivali u trenerkama na kojima je pisalo Makedonija. Kada su ih zbunjeni blagajnici pitali jesu li fudbaleri, oni odgovorili: „Ma, jok. Planinari. Došli smo na pripreme“.

* Smete li da se kladite da će Zvezda ove godine prekuniti šampionski niz Partizana.

- Hoće, sto posto.