Nikola Karović: Slava nije donela novac

U 75 godini života pevač Nikola Karović, bivši solista Umetničkog ansambla JNA, prošle nedelje održao je još jedan koncert. Već pola veka ovaj pevač kristalnog glasa uveseljava publiku. Trenutno promoviše album sa svojim najvećim hitovima.

- Prvi sam u bivšoj Jugoslaviji prodao ploču „Mala Grkinja“ u više od milion primeraka i 1962. godine postao prvi vlasnik zlatne ploče. Prodao sam albume u osam miliona primeraka. Nastupao sam u 33 države, pevao sam Josipu Brozu Titu 103 puta. Ali, verovatno sam jedini pevač koji nije uspeo da naplati svoju slavu. Poslušao sam braću iz Nikšića da budem skroman i pošten čovek. Umesto zlata, vila i luksuza, imam mali stan i skromnu vojnu penziju - kaže nam Nikola Karović.

Rođen je u Nikšiću kao osmo dete u službeničkoj porodici. Kako je njegov brat Dušan pevao napolitanske pesme, poželeo je da bude pevač i mornar. Završio je gimnaziju, stolarski zanat, muzičku akademiju, služio je u mornarici na brodu „Galeb“, gde ga je Tito prvi put čuo 1954. godine.

- Kad me Tito potom sreo u Podgorici, gde sam pevao sa radijskim orkestrom, rekao je: „Tebe treba da čuje cela Jugoslavija!“ Posle deset dana bio sam u prestonici, položio audiciju u Radio Beogradu i ušao u Umetnički ansambl JNA kao horista. Zahvaljujući Brozu napravio sam karijeru - priča Karović, koji je Titu i Jovanki pevao dve decenije.

Broz je posebno voleo pesmu „Malagenja“, koju je svirao na klaviru dok Karović peva. Kada je pevao meksičkom predsedniku Lopezu Mateosu, ovaj nije verovao da Karović nije Meksikanac. Poklonio mu je meksikansku nošnju, koju je Nikoli kasnije ukrao jedan Crnogorac i prodao je na buvljaku u Rijeci za male pare.

- Titu sam bio simpatičan. Šalio se i dozvoljavao da ga zagrlim. Jednom sam pevao na „Galebu“, a njegova pudlica zavijala, pa Broz reče: „Bogati Nikola, ona tako lepo peva da možete da snimite duet“. Osetio sam se ismejanim. Kada sam pevao njegovoj gošći kraljici Elizabeti, koja me posle nastupa poljubila u obraz, Tito mi je dobacio: „Ne moraš sada da se umivaš 15 dana“.

Zato što je pevao za 61 državnika i monarha Karović je upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao elitni zabaljač.

- Nisam živeo kao ta elita, imao sam malu platu horiste iako sam bio solista. Uprava hotela „Esplanada“ iz Zagreba mi je za doček nove 1973. ponudila honorar od kojeg boli glava, ali mi ga je Tito pokvario. Zvao me da mu pevam na Brionima. Dok sam pevao, Titovi ordonansi su preko moje glave davali koverte sa bakšišem muzičarima, ali ne i meni. JNA mi je posle pet dana poslala račun da platim prenoćište u kasarni - pamti Karović.

Popularnost je stekao kao pevač meksikanskih i grčkih pesama. U Lenjingradu je snimio LP ploču, sa šlagerima „Mala Grkinja“, „Sagapo“, „Divni Meksiko“ i „Pesma rastanka“, koja je prodata u više od 1.600.000 primeraka.

- Na festivalu u Poljskoj 1972. sam pobedio Iv Montana i Domenika Modunja. Posle sedam godina Iv Montan me pozvao da mu budem gost u Parizu i da pevamo u čuvenoj „Olimpiji“, gde sam doživeo ovacije - seća se Karović lepih trenutaka.

Ne pamti koliko je ukupno nastupa imao, ali je zabeležio 2.178 humanitarnih koncerata.

- Nikada nisam dobio nijednu zahvalnicu od gradova kojima sam pomogao. Moji Crnogorci, koje sam opevao na 42 male ploče, nisu mi nijednom rekli hvala. U Srbiji me Umetnički ansambl JNA predlagao za nacionalnu penziju, ali je nisam dobio - priča Karović.