SA prvim albumom „Ti i ja“ iz 1975. Zdravko Čolić, koji će 25. juna upriličiti koncertni spektakl na beogradskom Ušću pod medijskim pokroviteljstvom „Novosti“, napravio je ključni iskorak u karijeri, prešavši sa singlova na albume. Diskografija u Jugoslaviji počela je da funkcioniše kao i u svetu, odnosno na albumima sastavljenim od dobrih pesama. I pevači su počeli da uviđaju da na jednom albumu mogu da imaju pet singlova, što je jednostavnije umesto da idu na pet festivala i pevaju različite pesme.

Naš najpopularniji pop pevač vraćao se 1978. sa Kornelijem Kovačom vozom iz Minhena, gde je zbog tehničkih pomagala miksovao svoju drugu ploču „Ako priđeš bliže“. U tom trenutku Zdravkov debi album „Ti i ja“ već je pregurao tiraž od 50.000 primeraka, da bi kasnije došao do čak sto hiljada. Čola je u vozu poverio Kovaču da bi bilo lepo da i nova ploča dostigne 50.000 kopija. Zagrebački „Jugoton“ štampao je „Ako priđeš bliže“ u početnom tiražu od 30.000. Međutim, ona se prodavala sumanuto, a kada je u beogradskoj prodavnici „Jugotona“ (koja se nalazila na sadašnjem parkingu kod „Politike“) istaknut natpis „Stigla ploča Zdravka Čolića“ gužva je bila tolika da je na kraju izbila tuča u kojoj su razbijeni izlozi radnje.

- Pokojni Bogdan Tirnanić pozvao me je u redakciju „Nina“, čiji je glavni urednik bio Dragan Marković koji je pisao „Otpisane“, i kazao: „Peco, taj Zdravko Čolić, daj napiši o čemu se tu radi, daćemo mu naslovnu stranu!“ - A 1978. dobiti naslovnu stranu u „Ninu“, ne za Zdravka Čolića nego za bilo šta iz domaće muzike, a da nije globalni problem ili drug Tito i drugarica Jovanka, bilo je nezamislivo. Objavili su tri strane i tada sam napisao rečenicu da bi svaka majka volela da joj Zdravko Čolić bude zet.

Usledila je turneja „Putujući zemljotres“, na svakom koncertu širom bivše Juge bilo je veoma mnogo ljudi, Jovan Ristić je snimao dokumentarni film i seriju u šest nastavaka o turneji. Beogradskoj publici Čola se na njoj predstavio na dva rasprodata koncerta u hali „Pionir“, dok su završni bili sarajevski kišni koncert na stadionu „Koševo“ i prva „Marakana“ 5. septembra 1978. Da će Zdravko pevati na našem najvećem fudbalskom stadionu u Beogradu, objavljeno je sedam dana pred nastup. Interesantno je da kao što je Bora Đorđević prvi koncert „Riblje čorbe“ na „Tašmajdanu“ pevao sa devet pesama i ponavljao ih, tako je i Zdravko za koncert na „Marakani“ imao mali repertoar. Ali, interesovanje je prevazišlo sva očekivanja. Na stadion se sjatilo 60.000 ljudi, svi su bili bezbrižni i otkačeni, na bini je bio jedan neodoljivi koji je bleštao u crvenom odelu, a oko njega razigrane „Lokice“. Tolika količina energije nikoga nije ostavila ravnodušnim. I dan danas je isto.

U međuvremenu, Čolić je 14. novembra 1978. godine otišao na odsluženje vojnog roka u Valjevo i kao vojnik je nekoliko puta odlazio da peva drugu Titu. Pevač uz osmeh kaže da je bio „mašina za pevanje“, pa ga je njegov drug i producent Maksa Ćatović nazvao „dragstor“, jer su ga non-stop zvali da peva za starešine, đake i seljake. Snima singl „Druže Tito, mi ti se kunemo“, najprodavaniji u istoriji naše muzike (više od milion primeraka). Mada odbija da je peva na koncertima, Čola kaže da ga za tu pesmu vezuju lepe emocije, jer ona ne govori o Titu ili kultu njegove ličnosti, već o tome da neće izdati ono odakle su izašli svi koji su živeli u Jugoslaviji, mestu jednog jezika, jedne emocije i nečeg u čemu su se svi dobro osećali.

Kada je Josip Broz umro u maju 1980. u zemlji je nastalo zatišje, pa tako i u diskografiji. Čola je treći album „Zbog tebe“, sniman u Londonu, objavio u proleće, ali je na turneju krenuo u oktobru mesecu, kada je prošla opštenarodna žalost. U Beogradu je pevao triput, u rasprodatoj hali „Pionir“, gde su ga izuzetno dobro pratili engleski muzičari i Kornelije Kovač. Na jednom od njih je, prvi i poslednji put na svom koncertu, otpevao mega hit „Druže Tito, mi ti se kunemo“.

Tokom 1982. Čolić je na turneji povodom četvrte longplej ploče „Malo pojačaj radio“ (takođe snimane u Londonu i prodate u više od 300.000 primeraka) održao 55 koncerata, a pratili su ga Laza Ristovski i članovi grupe „Generacija 5“. Nastup na beogradskom stadionu „Tašmajdan“ 10. juna 1982. godine okupio je osam hiljada posetilaca.

(Nastaviće se)