NEZAPAMĆENI uspeh „Ranjenog orla“ i ogromna popularnost „Bele lađe“ uticali su na velika očekivanja i od narednih serija u produkciji „Košutnjak filma“. Producent Zoran Janković, ponosan na dosadašnje projekte, krupnim koracima grabi dalje i najavljuje velike hitove od jeseni.

Siguran uspeh doneće mu serija „Nepobedivo srce“, ako gledamo po dosadašnjim ostvarenjima u režiji Zdravka Šotre, a snimljenim prema romanima Mir-Jam. Serija će imati 15 epizoda i trebalo bi da se emituje u novembru. I dok Šotra sedi u montaži , Janković nam otkriva da je već počelo snimanje nastavka sage o porodici Salom, prema romanu Gordane Kuić „Cvat lipe na Balkanu“.

- RTS je glavni producent, a izvršnu produkciju radimo „Adrenalin“ i mi - kaže Janković. - Odlučili smo se za novu glumačku podelu. Nedavno smo započeli snimanje u studiju „Avala filma“, a zatim se selimo na crnogorsko primorje i u Dubrovnik. U seriji igraju Nataša Ninković, Vojin Ćetković, Paulina Manov, Slobodan Ćustić, Tijana Čurović... Kroz seriju će proći oko 80 likova, od kojih je 15 „nosećih“. A, sve u režiji mladog reditelja Ivana Stefanovića. Planiramo da završimo snimanje do 20. avgusta, a emitovanje će početi, najverovatnije, oko Nove godine.


OTPOR PREMA „ORLU“

* Šta vam je doneo „Ranjeni orao“?

- „Bela lađa“ mi je donela petogodišnju dominaciju i produkcijsku stabilnost, dok od „Ranjenog orla“ nismo očekivali takav uspeh. Na talasu uspešnih serija „Selo gori...“, „Moj rođak sa sela“ i „Bele lađe“, pojavio se „Orao“, koji je prikazao jednu toplu ljubavnu priču iz nekog drugog vremena, i pri tom se emitovao svakog dana. Ali, i za tu seriju bilo je otpora u televiziji. Na svu sreću, pojavili su se neki ljudi koji su prepoznali kvalitet.



* Veliki uspeh donela vam je i serija „Bela lađa“. Da li planirate da nastavite snimanje, ili je kraj izvestan?

- „Bela lađa“ se sama izborila za uspeh pričom i nekim trenutnim dešavanjima koje je Pavić „upleo“ i napravio domaću satiru. I ona je jedinstvena po svemu - po načinu na koji se radi, priči koju Siniša piše, Lanetu Gutoviću koji je neponovljiv. I baš zbog svega toga mislim da bi trebalo da uradimo još jedan ciklus. Naročito zato što autor nije zaokružio seriju, ostao je nedorečen. Ali, ipak, odluka je samo na javnom servisu.

* Na veliko iznenađenje mnogih, a naročito autora, napokon najavljujete snimanje filma „Šešir profesora Koste Vujića“.

- Sada su se stekli uslovi da se film konačno radi. Prijavili smo se na nacionalni konkurs koji je raspisao Filmski centar Srbije. Ali, bez obzira na to da li ćemo proći ili ne, odlučili smo da odmah po završetku snimanja „Cvata lipe na Balkanu“ počnemo da radimo „Šešir“. Pisac Milovan Vitezović treba da preda još neke scene, i u junu započinjemo pripreme. Aleksandar Berček, koji će igrati Kostu, presrećan je zbog snimanja. Verujem da će ovaj film biti zanimljiviji i uspešniji i od „Lajanja na zvezde“, jer je utemeljen na istinitim likovima. Mislim da će iz energije koju svi mi imamo prema tom projektu nastati odličan film.

* To će vam biti prvi igrani film u vlastitoj produkciji. Zbog čega ste se uvek opredeljivali za serije, a izbegavali filmove?

- Zato što je još nerešena situacija u našoj filmskoj industriji. Bez para ne može da se radi. Poštovao sam svoju odluku da neću da ulazim u projekte koje ne mogu da izguram do kraja. A, s druge strane, već 30 godina radim za televiziju i uradio sam više od 20 igranih serija.

* Idete „na sigurno“ kada su u pitanju autori i tekstovi?

- Kada su u pitanju Šotra i Pavić, to je saradnja na obostrano zadovoljstvo. Njima odgovaraju uslovi „Košutnjak filma“. Ono što se dogovorimo, ja to ispunim. Imaju poverenja u mene, u kuću i ekipu koja radi, a i ja u njih. To je tajna uspeha. A kada govorimo o tekstovima, i Mir-Jam, i „Bela lađa“, i „Moj rođak sa sela“..., sve su to vrhunske produkcije, i sve je komercijalno. Nemam opterećenje što radim prema romanima Mir-Jam, za koje govore da su laka literatura. Šotra je pokazao da i od toga može da se snimi odlična serija.

* Šta znači biti producent danas u Srbiji?

- Teško je vreme. Treba da se donese zakon o kinematografiji. Jer, i to novca što se odvoji za produkciju nije dovoljno. Moramo da imamo filmski centar, da ga obnovimo, sačuvamo, jer on je okosnica svega. Mladi umetnici treba da dobiju priliku da prave umetnička dela koja će ostati narednim generacijama, da imaju ulaznicu u svet filma, na evropskom i svetskom nivou. Danas imamo samo Kusturicu od svetskih imena, i nećemo ih više ni imati, bez obzira na to što postoji veliki broj darovitih ljudi. Imamo sreću da bar RTS hoće da proizvodi serije i filmove.

* Ipak ste uspeli da od „Košutnjak filma“ napravite vodeću produkcijsku kuću u Srbiji, bar kad je proizvodnja serija u pitanju?

- Od 2005. kada je osnovan „Košutnjak film“, i radeći igrane serije, moja ideja je bila da napravim kompaniju koja će imati sopstvenu opremu. Od prihoda koji smo ostvarili, uspeo sam da zatvorim lanac i da nabavim tehniku i za proizvodnju i za postprodukciju, jer kada imate nešto svoje možete da postavite nižu cenu i da radite u televizijskim okvirima.

* Sada kao nezavisna produkcija, da li dobijate ponude od drugih televizija?

- RTS je najozbiljnija kuća, imaju urednički kadar koji zna da napravi pravi izbor. Bilo je ponuda, ali nisu na tom nivou ozbiljne kao javni servis. Problem je što se prvo gleda cena pa onda šta će da se radi. Svi postavljaju isto pitanje: „Imamo toliko i toliko novca i šta može da se napravi od toga?“ Nažalost, ne treba novac da diktira šta će da se radi.