Čola: Beograd je najlepši u aprilu

KADA u četvrtak uz primerak „Večernjih novosti“ na poklon budete dobili kompilacijski „živi“ disk „April u Beogradu“ Zdravka Čolića, znajte da to nije slučajno. Naime, saradnja najboljeg pop pevača na Balkanu i naše kompanije traje već decenijama, tačnije od Čolinih prvih pojavljivanja na festivalima „Šlager sezone“ ili „Beogradsko proleće“. Pevač ističe da su „Novosti“ u njegovom rodnom Sarajevu, uz „Oslobođenje“ uvek bile najčitaniji dnevni list. Bila je stvar prestiža da se nešto kaže baš u njima.

Saradnju sa našom kućom, kao medijskim sponzorom, počeo je na turneji „Putujući zemljotres“ koja je 1978. obišla celu tadašnju Jugoslaviju, a u Beogradu je radio završni koncert na stadionu Crvene zvezde.

- Beogradski nastup mi je bio značajan, jer sam prethodno dva puta pevao u hali „Pionir“ - kaže nam Zdravko Čolić. - Sećam se da smo pravili majice „Novosti“, slikali se sa dobitnicima nagrada, družili sa zaposlenima. Izvršnu produkciju radio je Maksa Ćatović, sa opremom „Pink flojda“ koja je stigla iz Londona. Tada je prvi put na ovim prostorima viđen laser. Nažalost, zbog zadržavanja šlepera na granici u Gorici, laser je bio programiran samo u zelenoj boji a ne u tri koliko je, inače, imao.

Vreme je bilo oblačno, izvrsno za laser, koji je po nebu ispisivao moje ime i logo kuće „Vorner braders“, za koju sam u to vreme snimao singlove. Taj prvi koncert na „Marakani“ ostao mi je u sećanju, jer je u tom trenutku bio najveći u mojoj karijeri. „Novosti“ su ga ispratile i dale veliku podršku. Tako je i dan danas.

* Za 20.000. broj našeg lista, štampano je čak 200.000 primeraka vaše kompilacije „April u Beogradu“?

- Kad su mi predočili ideju o dvadesethiljaditom broju i poklon disku, veoma mi se svidela. Operativci su se dogovorili i napravili smo koktel živih snimaka sa koncerata, izuzev „Pamuka“ koji je studijski i vrlo mi je drag. Na disku koji je štampala „Rajfajzen banka“ je 16 pesama, od „Ljubav je samo reč“ do „Pjesmo moja“ sa kojom sam zatvorio treći nastup na „Marakani“. Verujem da ova kompilacija može da bude zanimljiva ljudima, jer je drugačija od svih prethodnih.

* Vaš aktuelni 13. studijski album „Kad pogledaš me preko ramena“ dostigao je tiraž od rekordnih milion i dvesta hiljada primeraka. Zadivljujuća brojka, imajući u vidu da se muzika skida sa Interneta?

- Ja sam tome prišao na drugi način. Nijedno izdanje, a govorim o studijskim snimcima, nije džabe poklonjeno, već je plasirano uz neki proizvod. Prodaja muzičkih albuma danas ne postoji. Tiraži su zanemarljivi, od deset do pedeset hiljada je maksimalno, ali u akcijama kakve sam imao dvaput sa „Telekomom“ ili „Duelom“, dođe se do impozantnog broja ljudi, jer je disk svima pristupačan, na primer, mogu da ga čuju u autu, što mi je na neki način i bila namera.

* Kad kažete „April u Beogradu“, kakve vam slike prolaze pred očima?

- Kada se pomene ta pesma i kad je pevam na koncertima, vratim se na svoje prve dolaske iz Sarajeva u Beograd, na svoj nastup u „Korni grupi“, a posle toga na dolaske vezane za „Beogradsko proleće“ gde je ta pesma izvedena. Uvek mi se vrate slike Doma sindikata i jednog tesnog rezultata gde sam pobedio. Mada sam po glasovima publike u sali bio izjednačen sa „Pro arte“, ta pesma je svima zvučala pobednički i drugačije od ostalih.

Setim se proleća u Beogradu, jer je on, baš kao i Pariz, najlepši tada i u septembru, setim se dolazaka na železničku stanicu, nekih ljubavi i lepih devojaka iz tog doba, izlazaka i druženja u restoranima „Sunce“ i „Šumatovac“ koji su za nas iz malih gradova bili veoma značajni. Beograd nije bio samo centar i najveći grad bivše zemlje.

Mi iz Sarajeva, ali i drugih gradova poput Zagreba, jedva smo čekali da dođemo u Beograd, jer nam je davao širinu koju nismo imali. Ali, sama pesma „April u Beogradu“ je emocija Kornelija Kovača, jer je on svoje vojničke dane služio u Beogradu.

* A s kim ste šetali ispod Savskog mosta?

- To je Kornelije šetao. Možda sam i ja nekad šetao, ali sad ne mogu da se setim s kim (smeh).

* Posle četiri godine ponovo ćete pevati u Beogradu, 25. juna na Ušću, i ovoga puta pod medijskim pokroviteljstvom našeg lista. Očekuje se da to bude vaš najmasovniji koncert u karijeri?

- Moj najmasovniji koncert do sada bio je na trgu u Skoplju pred 130.000 ljudi. Bio je besplatan, a ukoliko računamo one sa prodatim kartama, najmasovniji su sigurno bili poslednja dva na „Marakani“.

Nikada ranije nisam pevao na otvorenom prostoru kakvo je Ušće. To jeste livada, u fazonu ‘ajmo malo u patikama, lagano obučeni, na hepening koji nije rokenrol, ali je pop muzika.

Biće to koncert sa sedištima, prave se dve tribine veličine Sava centra, jer nisu svi ljudi u fazonu da se vrte sa pićem, druže i đuskaju. Sam prostor, uz lepo vreme, može da bude zanimljiv. Naravno, u ovom slučaju karta mora biti jeftinija nego u zatvorenom prostoru sa sedištima.

Moj problem je dužina koncerta. Možda bi trebalo da bude malo kraći nego na „Marakani“, ali kad me ponese atmosfera i skoči adrenalin, ne gledam na vreme. Ne valja da smoriš ljude previše, a ne valja ni da si kratak. Svetski standard je dva sata i 15 minuta sa bisom, a mislim da ću pevati dva i po sata. Ako prekoračim koji minut, neće biti naodmet.

* Hoćete li pre Ušća, kao i pred svaki beogradski koncert, otići sa bendom negde na visinske pripreme?

- Nažalost, mi nismo bend koji nastupa kao vokalno instrumentalni sastav, nego skup muzičara koji nastupaju sa Zdravkom Čolićem. Lepa je prilika da se pred veliki koncert okupimo, odemo negde, izolujemo i napravimo pre svega druženje, a onda i muzičko uvežbavanje.

Druženje je važno kako bi stvorili prisniju priču i energetsku stimulaciju koja uzbuđuje momke, pa se osećaju kao da smo pravi bend. Nije bitno gde smo, samo da nismo u Beogradu, jer onda muzičari odlaze kućama, imaju obaveza, žena zove da plate struju, kiriju, ovaj ima malu decu, onaj nema...

Kad odemo negde, svi su rasterećeni i mogu da se posvete tome što rade. Imamo naše lepe priče i momente koji nam pripadaju kao muzičarima.