U VODITELjSKI posao sam ušao kao novajlija, ali ne kao amater, već istinski poznavalac, i pre svega ljubitelj rokenrol muzike - otvoreno počinje priču Lazar Sakan, voditelj emisije „Jelen top 10“. - Produkcioni tim je u meni prepoznao ljubav prema rokenrolu, a to je najvažnije - da dobro poznaješ ono što promovišeš.

* Ipak, bilo je to prvo voditeljsko iskustvo. Kako si se snašao?

- Rokerski sam „uskočio“ u ceo projekat - nema granica za mene, sve ja to mogu. Ali, naučio sam odmah na početku da na televiziji postoje pravila. Bilo je „svađe“ sa kamerom, zaklonim je, šetam po studiju, a i mnogo su me cenzurisali, imao sam opušteniji „vokabular“. Prepreke sam savladao brzo i sad je sve rutina. Mada, ja na voditeljski posao gledam kao na promociju muzike koju volim. Nisam rođen za voditelja. Sećam se osnovne škole, ni tada me nisu zanimali javni nastupi.

* Emisija „Jelen top 10“, iako se u početku činilo da je to borba sa vetrenjačama, sada uživa gotovo kultni status?

- Kada smo počeli da radimo pre dve godine, zaista, nismo ni znali da ima toliko dobrih bendova kod nas. Rokenrol postoji odavno i uvek će ga biti, nismo mi izmislili ništa specijalno, osim što promovišemo muziku koja sve više pada u zaborav kod nas. Pokazali smo koliko uz jednu emisiju scena može da živne. Mnogo je vrhunskih muzičara, koji su se, sa pravom, osetili zapostavljenim, a imaju entuzijazma i žele da stvaraju. Bio bih najsrećniji kad bi bilo još ovakvih emisija, jer nama nije u interesu da budemo najbolji, već da pop--rok muzička scena raste i da bude sve više koncerata i kvalitetnih bendova.

* Kada se u tebi javila ljubav prema rokenrolu?

„ČAROBNA“ NINA
U NOVOM izdanju emisije „Jelen top 10“, Lazar Sakan je ugostio Ninu, koja je nedavno trijumfovala na domaćem izboru za pesmu koja će nas predstavljati na „Evroviziji“. Saznajte koliko je Nini, inače studentkinji farmacije, ovaj uspeh promenio život, kako joj prijaju intervjui, obaveze, fotografisanja i gostovanja u medijima, ali i kako teku pripreme za put u Nemačku. Na „Jelen top listi“ je poprilična gužva, što samo znači da pop-rok scena raste, stoga, ne zaboravite da glasate za vaše omiljene bendove.

- Ponosan sam na svoje muzičke korake. Sećam se da sam od malih nogu slušao kvalitetnu muziku. Sa sedam-osam godina, bilo je to početkom devedesetih, kupio sam kasetu „Red hot čili pepersa“. U osnovnoj školi sam se zainteresovao za domaće bendove. Tada su me oduševljavali „Kanda, Kodža i Nebojša“, da bih se u srednjoj školi vratio muzici osamdesetih, i odlaskom na fakultet prešao na bluz. Inače, potičem iz muzikalne porodice. Moj otac je svirao bas i bio u prvoj postavi „Buldožera“, kultnog jugoslovenskog benda, zvali su ih balkanski „Dorsi“. Bas je uvek pored mene, ali mu se nikad nisam posvetio dovoljno, jer kao klinac više sam bio okrenut sportovima.

* Da li si i dalje okupiran borilačkim veštinama?

- Da, kao dete dugo sam trenirao košarku, i onda počeo da eksperimentišem sa svim borilačkim veštinama. Tako sam se zaljubio u tajlandski boks. Najviše odgovara mojoj konstituciji, a s druge strane, to je neverovatna kombinacija - plemenita veština i surova borba. Intenzivni treninzi rade se uz osmeh i način samih borbi je izuzetno kreativan. U Tajlandu sam bio poslednjih nekoliko godina u njihovim kampovima, gde sam svaki put intenzivno trenirao po mesec dana. Borilačke veštine su divne, voleo bih kad bi ih svi trenirali, one te formiraju baš kako treba.

* Razmišljao si da otvoriš školu tajlandskog boksa?

- Imao sam tu ideju, ali, nažalost, nikad je nisam sproveo u delo. Ali zato imam svoje sparing partnere sa kojima se „zezam“. Ovde treniram boks jednom do dva puta nedeljno, više rekreativno.

* A gde je tu vreme za putovanja u kojima uživaš?

- Nemam sada toliko slobodnog vremena za putovanja. Ali s obzirom na to da radim u „Nju moment“ agenciji, onda zbog posla često putujem po regiji. Bar jednom nedeljno sam u Zagrebu, Ljubljani, Banjaluci, Skoplju ili Sofiji. Imam potrebu da putujem, ali više ne idem negde da „kuliram“, to je bilo kada sam studirao. A sada, pošto vozim motor, stalno se „kotrljam“. Volim svoj motor i svoju ekipu motorista. Moja putovanja su koncipirana na taj način. Obišao sam sve zemlje u okruženju na dvotočkašu.

* Ipak si mirnu luku pronašao ovde. Šta to sve avanturiste vraća Beogradu?

- Beograd ima svoju energiju. On je ružan grad, ali je lep iznutra, ima ljude koji su zabavni, duhoviti. Živeo sam u Barseloni i u Majamiju, gde je sve sjajno, ulickano, ali mesto čine ljudi, i meni je u Beogradu najprijatnije.