PREKO glave je preturio i dobre i loše dane, i godine: samo mu je pesma uvek bila ista. Odlična. Mnogi kažu najbolja. Ima Zdravko Čolić stotine planova i želja, kao i svi pred novu godinu. I stotine prijatelja. Fahrudin Pecikoza je rekao da Čola lekovito utiče na ljude. O njemu je nešto zanimljivo kazao i Bregović.

- Brega je rekao da kad ja uđem u neku prostoriju, ona više nije ista.

* Ozarite je nekako?...

- To je Brega rekao, ne mogu ja to da kažem. Kada smo snimali ploču „Da ti kažem šta mi je“, pre rata kod pokojnog Laze Ristovskog, bili smo u poletu, još rat nije počeo, mirisalo je kao pred kišu, što kažu Makedonci. Dopalo mi se to što je tada Brega rekao, ne zbog moje sujete, već zbog ljudske potrebe i životne posvećenosti ljudima.

ČESTITKA
* Novogodišnje želje čitaocima... - Zdravlje, to je najvažnije, kao i mir na ovim trusnim prostorima. Sretan si ako si zdrav, pare će doći, a zaraditi se uvek može.

* S kim rado sarađujete?

- Ja volim Bregovića, po energiji smo slični. Jedino smo se razmimoišli oko „Pesme Evrovizije“. Ja ne volim takva takmičenja jer su prevaziđena. Ne bih prihvatio da komponujem pesme kao on za to takmičenje, ali je Brega profesionalac.

* Zašto ne pevate pesmu „Manijači“ na koncertima?

- Ne mogu da je otpevam bez Brege.

* A sa Kusturicom da li biste pre pevali, snimali ili čitali?

- Kupio sam od mog kolportera dve knjige „Smrt je neprovjerena glasina“. Jednu sam poklonio, druga mi je kod kuće. Kusta i ja se znamo od ‘91, kada je ova sarajevska ekipa došla u Beograd, kad je počeo nesrećni rat. Sa Kustom bih uvek sarađivao, to je zanimljivo. Taj fluid koji on ima mi je blizak. Nešto slično, samo na drugi način, kao što je Brega radio. Saradnja Brege i Kuste bila je dobar spoj, ali je nažalost došlo do međuljudskog razmimoilaženja, i autorskog i privatnog, što je po mom mišljenju grehota. Dve glave bolje misle od jedne. Mada se Kusta u poslednje vreme lepo bavi muzikom. Filmska muzika je vrlo širok pojam, možeš imati neke segmente koji su u sklopu neke igre koja nije izrazito vokalna.

* Na prvom beogradskom koncertu Harisa Džinovića, zajedno sa njim i Bregovićem otpevali ste sevdalinku „Zvijezda tera mjeseca“, kakve su šanse da snimite album sa takvim pesmama?

- Veoma su mi bliske sevdalinke. Ceo život sam voleo soul, a odrastao sam na sevdalinkama. Prva pesma koju sam otpevao bila je „Kiseljak“, koju sam slušao na Radio Sarajevu. Za njom i prvu pesmu Kornelija Kovača „Četiri mladića idu s Trebevića“ - otpevao sam je prvi put na ekskurziji u Paraćinu, u šestom razredu osnovne škole. Gitara je uvek bila sa mnom. To su bile kvalitetne pesme kroz koje se sluh razvija. Pevao sam na koncertima „Mujo kuje konja po mjesecu“, „Bosno moja“, „Omer beže“, „Niz polje idu, babo, sejmeni“. Kasnije sam zavoleo romsku i tamburašku muziku. Jedna od ideja koje mi se vrzmaju po glavi je da snimim album sevdalinki, naravno u drugačijem aranžmanu. Nešto poput onog što je Bregović uradio sa Davorinom Popovićem u „Žutim dunjama“, kao što Vlatko Stefanovski radi makedonske pesme.

* Možemo li očekivati velike koncerte?

- Da, ali što sam stariji sve više navijam za male koncerte. Nekako mi to nedostaje u karijeri. Da sednemo, kao u kafani, prekrstimo noge, uzmemo gitaru i zapevamo. Mislim da bi to publika veoma volela, da od mene čuje pesme koje nikad u životu ne bih pevao. Na primer, otpevamo „Sonatu“ od „Korni grupe“ Kovač i ja, sami uz klavir, ili B strane nekih singlova. Lično bi mi to prijalo, ne bih se mnogo zamarao na koncertima, kao što to radim na velikim spektaklima. Trebalo bi da počnemo rad na aranžmanima. To bi bilo baš slatko, bez previše svetla, ozvučenja, s nekim ležernim odelom i košuljom, sednemo na stolice i pevamo. Izuzetno mi se dopalo kako je to Rod Stjuart uradio sa svojim prijateljima, više nego Klepton.

* Kakva vam je bila 2010?

- Privatno loša. Smrt moje majke Stane ostavila je na mene neku presiju. Nije se puno sviralo. U toj tuzi, posle njene iznenadne smrti, imali smo obaveza oko oca Vlade da izgura što duže može, bar godinu dana, ali krajem septembra je i on umro. Koncerte smo utanjili. Koncert u Sarajevu bio je vrlo bitan u mom životu. Imali smo moralnu obavezu prema Sarajevu i jednu želju da ga napravimo kako treba. Zato smo se vezali za njega, a ne ostale koncerte. Ako bih pravio rekapitulaciju 2010. bila je dosta emotivna, psihički malo rastresena. Muzički, tu je novi album, koji je prodat u milion primeraka.

* Hoćete li pevati u Beogradu na proleće?

- „Marakanu“ smo radili, sad bismo nešto drugo.

* Kako ova opšta kriza utiče na vas?

- Jako dobro osluškujem ekonomsko stanje u društvu. Mislim da su gora predviđanja nego što smo mogli da očekujemo. Pojedine evropske zemlje sporije izlaze iz krize, jer nema posla. Manje posla, manje investicija i tu država i vlada treba da prave dobre kompromise da bi kreditnim injekcijama napravili osveženje. Zakulisne radnje dovode do toga da se sporije razvija infrastruktura. Na neki način, to mnogo sporije ide nego što je narod očekivao i ljudi su s razlogom nezadovoljni. Nema to veze sa stranačkom pričom, ja sam obrazovan u tom domenu. Znači, treba graditi puteve.


ĆERKE

* Šta su tražile ćerke za Novu godinu?

- Una je tražila mobilni telefon, a Lara čokolade i bombone. Una trenira karate, dobro je što se bavi sportom da potroši višak energije. Sada se zainteresovala i za tenis. Ide u treći razred, odličan je đak.


INTERNET

* Kako stojite sa Internetom?

- Jako slabo. Čak i svoj sajt amaterski nadgledam, uopšte se, maltene, i ne bavim time. Moram da angažujem ekipu koja će se time ozbiljnije pozabaviti. Na koncertu u Skoplju, jedna gospođa iz Italije mi je prišla i rekla: „Mi se znamo preko ‘Fejsbuka’“. Odgovorim: bojim se da se ne znamo, a ona se zapanjila. Glupo mi je da se sad nešto dopisujem preko „Fejsbuka“. Skidaju pesme sa sajta. Pokušavam da ne budem zavisnik od kompjutera.