Nenad Okanović: Izbegao sam životnu grešku

DA jedan trenutak (ne)pažnje može da promeni ceo život, glumac Nenad Okanović shvatio je zahvaljujući seriji „Selo gori a baba se češlja“. Pre četiri godine, tek na nagovor svoje majke i supruge, pročitao je scenario priče o srpskom selu, i tako izbegao ono što je, kako sad kaže, mogla biti njegova životna greška.

- Male stvari mogu vam skrenuti tok života. Da nisam pročitao taj scenario, pitanje je gde bih sada bio - iskren je Nenad.

A sada je miljenik milionskog gledališta koje je „kupio“ ulogom sina Dragana, ali i kao kapiten u kvizu „Ja volim Srbiju“ i producent i glavni glumac u filmu „Vir“, čije snimanje je nedavno završeno. Što je najvažnije, može da kaže da je sa svojih 30 godina uspeo u životu.

- Ali to ne znači da su svi moji ciljevi ispunjeni. Držim se filozofije da treba imati što više ciljeva, jer ćeš tako ostvariti najviše. Zadovoljan sam svojim životom, znam da uživam u njemu, ali sam ambiciozan, i ta ambicija me uvek tera dalje.

A sve je počelo kada je kao srednjoškolac, posle predstave u rodnoj Ljuboviji, sačekao glumca Danila Lazovića i zamolio ga da ga spremi za prijemni ispit. Upornost i životna filozofija da ništa nije nemoguće odveli su ga nedavno i u Mokru Goru.

- Želeo sam da u filmu „Vir“ igra Emir Kusturica, i zato smo reditelj Bojan Vuk Kosovčević i ja seli u auto, odvezli se u Mokru Goru i čekali profesora. Kad nas je primio, pokazali smo mu scenario - njemu se to svidelo i pristao je. Tad smo dobili još veću energiju. Ne mora da znači da ćete uvek dobiti ono što želite, ali ništa vas ne može sprečiti da barem ne pokušate - kaže Nenad, i u šali dodaje kako je za vreme bombardovanja razmišljao i da ode do Klintona i porazgovara sa njim.

* Kad vam je Bajić na kastingu rekao da ćete biti srpski Mister Bin, jeste li mu poverovali?

- Trudio sam se, ali sam ipak mislio da mi laska kako bi mi dao snagu. Govorio je i da ću za godinu dana ići ulicom i da će svi vikati: „Eno ga sin Dragan“, što je meni tad zvučalo kao naučna fantastika, ali pokazalo se da iz Radoša govori iskustvo.

* Po čemu ćete pamtiti seriju „Selo gori“?

- Po četiri lepe godine rada i druženja sa dragim ljudima, ali pre svega po tome što mi je omogućila da radim lagano i bez tenzije. Za neke ljude ja ću verovatno večito ostati sin Dragan, ali se nadam da ću napraviti neke nove uloge, isto tako dobre. Danas je za mladog glumca koji završi Akademiju neizvesno da li će se uopšte baviti tim poslom. Zato razumem zašto me je Danilo Lazović odgovarao od glume i pristao da me sprema za prijemni tek kad se uverio u moju odlučnost. Ovo je takav posao da nećeš uspeti ako nisi sto posto siguran, a čak i ako jesi, potrebna ti je sreća. Mnogo je kvalitetnih mladih glumaca koji ne rade.

* Jeste li zato odlučili da se oprobate i kao producent u filmu „Vir“?

- Bojan Vuk Kosovčević i ja smo još pre četiri godine maštali o tome da napravimo taj film, ali tad je to izgledalo nestvarno. Film je veoma skupa igračka, ali mi smo grizli, i na kraju smo i uspeli. Produkcija je težak posao, a ni danas nisam baš siguran šta sve podrazumeva. Svi smo sve radili i srodili smo se na snimanjima. Inače, počeli smo na groblju, a poslednja klapa je bila u ustanovi „Laza Lazarević“. Teška je to priča, govori o devedesetim godinama i podeljena je u tri dela. Junak prve priče, „Koreni mržnje“, jeste vođa skinhedsa, a njegovog tatu igra Kusturica. Druga, „Sumrak idola“, govori o kriminalcu, heroju omladine, a treća, „Vir“, fokusira se na umetnika Grofa, kojeg igram ja, a koji je bio na ratištu gde je doživeo tešku traumu. Premijera će biti sledeće godine, a posle bioskopa, film ćemo prikazati i na televiziji kao mini-seriju iz tri dela.

* Pošto u filmu igra i vaša profesorka Mirjana Karanović, jeste li imali tremu?

- Da, jer ona me je izvela na glumački put. Podsetio sam se na snimanju studentskih dana, jer je Mira bila prava profesorka, govorila je kako i šta da radim. Ona je sjajna glumica i hvala joj što nam je izašla u susret. Tu su i Dragan Nikolić, Manda...

* Jesmo li isplivali iz tog vira devedesetih?

- Mislim da nismo, ali nisu to samo devedesete, počeo je taj vir mnogo ranije. Imamo još mnogo demona, pa i danas ljudi pucaju na druge zbog parkinga, a tu je i muzika devedesetih koja se vraća. Ipak, kao večiti optimista, nadam se da ćemo isplivati. Moramo, jer kad gledamo kroz istoriju, Srbija je svakih 50 godina išla gore-dole, tako da je sad vreme da nam bude bolje.

* Šta ste naučili o Srbiji zahvaljujući kvizu?

- Svašta, a poslednje što mi je bilo baš interesantno jeste zašto se kaže pijan kao majka. To sam se često pitao i onda naučio da su naše majke na porođajima nekad napijali da bi im bilo lakše. Verujem da će „Ja volim Srbiju“ tek da dobije na snazi. Veliki je to šou, super se zabavljamo, a osim Mande, sa kojim već dugo sarađujem, pohvalio bih Ajsa. On je sjajan i pametan momak, duhovit i zanimljiv, ali ozbiljan, iako ne deluje tako na prvi pogled.

* A zašto vi volite Srbiju?

- Kad nemaš korene, teško je spoznati samog sebe. Nisam ekstremista, ali jesam nacionalista. Volim Srbiju jer je naš narod divan, uprkos svim manama, a i zemlja nam je lepa. Nadam se samo boljim uslovima života, jer smo sad na nekom donjem nivou standarda kakav bi Srbi mogli da imaju.

* Kako vaspitavate sinove - šta je najvažnije u životu?

- Porodica. Oni su najvažniji jedan drugom. Najsrećniji čovek bih bio kad bih sutra video da se njih dvojica drže zajedno kao moj brat Aleksandar, kojeg volim do neba i sve bih mu dao, i ja. Možeš i imati i nemati, ali porodična stabilnost je najvažnija.