Vuk Kostić: Ne padam na hajku!

VUK Kostić igra feminiziranog tipa u novom mjuziklu - ovo je vest koju još nijedne novine nisu objavile, ali koja bi izuzetno obradovala glavnog aktera. Posle uloga negativaca i opasnih momaka sa one strane zakona, zbog kojih i u privatnom životu zaziru od njega misleći da je grubijan, Vuku je izazov da zapleše na sceni.

Dok se to ne desi, gledaoci Hepi televizije u novom serijalu „Udahni duboko“ (nedelja u 23.00) mogu videti kako Vuk radi neke druge stvari - roni sa ajkulom dugom 15 metara, lovi divlje svinje sa kolegom Viktorom Savićem, peca, jedri... Kroz, za sada, pet epizoda, koje su snimali u Meksiku, na Karipskim ostrvima, ali i u Srbiji, Kostić će pokušati da ljubav prema prirodi - bez koje, kako kaže, ne bi mogao da živi - prenese i na gledaoce.

- Ljudi mnogo sede kod kuće, pogotovo klinci, a mi forsiramo to: Izađi napolje, zabavljaj se, bavi se sportom. U emisiji učestvuje i moj brat koji je profesionalni ronilac i najbolji podvodni snimatelj s one strane Atlantika - kaže Vuk.

* Jeste li se uplašili kad ste videli ajkulu?

- Ma, ne, retko se dešava da ljudi nastradaju od ajkula. Ovi turisti u Egiptu nedavno su imali peh, ali statistika nesreća ukazuje na to da su među nastradalima uglavnom iskusni ronioci, podvodni snimatelji koji bi sve dali za još jedan dobar kadar, i Rusi, jer oni ne poštuju pravila, cirkaju pre zarona. Što je najgore, burazer spada u sve tri kategorije. Od toga je bilo opasnije ronjenje u pećinama u Meksiku, jer te uhvati klaustrofobija.

* I privatno se bavite lovom, zbog čega ste često na udaru boraca za zaštitu životinja. Očekujete li ponovo takve reakcije?

- Ne. Ima TV kanala specijalizovanih samo za lov i ribolov, a s druge strane, šta me briga. To je moj život, ja njima ne govorim kako da žive svoj, niti da su glupi ako ne idu u lov. Oni smatraju da sam ja neki divljak, a jedu meso iz klanice. Ne bih da ulazim u velike rasprave, ali to su obično ljudi koji nemaju ni kučeta ni mačeta. I sad ja njima da se pravdam da u stanu imam dva kera, da obožavam konje...

* Prija li vam kad vam kažu da ste jedan od najboljih mladih srpskih glumaca?

- Lepo je ako neko primeti tvoj trud, pa da budeš priznat, a ne poznat. Bude mi drago i kad dobijem nagradu na festivalu, ali ne živim za to da se dodvoravam, da se dopadnem publici. Naprotiv. Pa, za većinu likova koje sam igrao, morao sam da probudim najgore u sebi da bi me ljudi mrzeli.

* Plaše li vas se ljudi pošto često igrate te opasne momke?

- Više se iznenade i zbune kad shvate da sam - da ne ispadne da se hvalim, prijatan za druženje, ili kada se pozdravim sa starijima i persiram im. I devojke zaziru misleći da sam grubijan. Ali, digao sam ruke od objašnjavanja ljudima kakav sam u stvari, video sam da je to jalov posao.

* Jeste li zadovoljni statusom glumaca?

- Voleo bih da nam bude bolje, da vratimo ugled nekim profesijama - doktorima, umetnicima... Ko danas ima pare ovde? Prevaranti i lopovi. Što se ne bi organizovao neki konkurs za strip, pa da klinci, koji sve gledaju kroz lovu, vide da i tako mogu da dobiju pare. Nemam ja ništa protiv „Farme“, ali ne možeš ti da budeš poznat a da ne znaš ništa da radiš. Sve se hvata na buku, naduvavanje, famu, a zapravo je princip jednostavan - ne znaš ništa, a hoćeš nešto.

* Kako reagujete kad vas nešto iznervira - udahnete duboko i čekate da prođe, ili...?

- Da, da, ja sam veoma smiren, pomislim u sebi: „Ah, gospodine, šta vam je to trebalo?“ Sad igramo Engleze u novoj predstavi Narodnog pozorišta „Državni službenici“ i stalno ponavljamo „Gospode Bože“. To mi je postala omiljena replika.

* Šta pomislite kad čujete da ste jedan od najpoželjnijih neženja i fatalni zavodnik?

- Nasmejem se. Kad čujem to zavodnik, obično zamišljam tamnopute, neobrijane latino-ljubavnike, a ja očigledno ne spadam u taj profil. Nisam ni neki misteriozni prešarmantni lik. A to za neženju ćemo valjda rešiti, ali izgleda ne uskoro. Kumašin je pre neki dan dobio sina, i svi mi, koji važimo za grube momke, raznežili smo se kad smo videli to malo stvorenje. To je kao drugi nivo u igricama, koji je baš težak i u kom ti više nisi najvažniji. Imam već 31 godinu, razmišljam o tome, i voleo bih da se posvetim svojoj deci kao što se meni moj ćale posvetio, ali još nisam spreman da se odvojim od momačkog života.

* Kako uloviti Vuka?

- Pa, postoje tri varijante: hajkom - to je grupni lov, na čeku - tad moraš da mu baciš neki mamac, a onda da si strpljiv, da ne mrdaš, da danima sediš i čekaš da on dođe do tebe, i treći način je slučajno - samo se sretnete u šumi. U mom slučaju, hajku nikako ne preporučujem, ovo na čeku još i nekako, ali slučajno je zgoditak.