SUDEĆI prema ovogodišnjem izboru za glumački par godine, ukus čitalaca „TV novosti“ nije se promenio. Uz Ivanu Jovanović, mladu glumicu koja se prvi put pojavila pred kamerama u glavnoj ulozi, Ivan Bosiljčić je i ove godine osvojio srca gledalaca. Ovog puta za rolu u seriji „Greh njene majke“. I, bili su ubedljivi. U tradicionalnoj anketi našeg lista pobedili su sa čak 44 odsto glasova. Na drugom mestu našli su se Ljiljana Stjepanović i Radoš Bajić („Selo gori a baba se češlja“) sa 30,62 odsto glasova, dok su treći „najomiljeniji“ par bili Katarina Marković i Marko Živić (4,45 odsto), za uloge u seriji „Kuku Vasa“. Ivan i Ivana u zajedničkom intervjuu otkrivaju nam da su uživali tokom snimanja hit serije, da se ta energija očigledno reflektovala i na publiku, ali i da ih ova nagrada obavezuje da u budućnosti budu još bolji.

* Koliko vam znači ova uloga?

Ivan: Kada sam prošle godine otišao na niški festival po isto priznanje - za ulogu u seriji „Ranjeni orao“, poželeo sam sebi da i sledeće godine imam povod za dolazak. Želja mi se ispunila i mnogo sam srećan zbog toga. Radostan sam zbog ove nagrade jer su je izglasali gledaoci, a sud publike je najvažniji. Oni nepogrešivo osećaju i kritikuju bez pardona.

Ivana: Zadovoljna sam nagradom, pošto vidim da je i publika zadovoljna mojom ulogom. Lepo je znati da ljudi cene to što radiš i da uživaju gledajući. Mnogi su mi rekli da su se pronašli u toj priči i da im je serija ulepšavala dane, a verujem da je to istina, čim smo baš mi dobili nagradu. Šta ima lepše od toga da ljude oko sebe činiš srećnim?!

* Kako vam se svideo lik koji ste tumačili?

Ivan: Bojan mi se mnogo svideo, jer je drugačiji od svih likova koje sam do sada tumačio. Navikao sam na pozitivce, a Bojan je toliko specifičan da sam morao da ga tražim i stvaram u nijansama. Mislim da sam, uz pomoć reditelja, uspeo da izvučem karakter jedne zatvorene ličnosti koja ima veliku dilemu - da li da uradi nemoralno delo ili ne. Bojan je osoba koja doživljava veliki obrt u sebi, pa je meni bio izazov da ga takvog osetim i iznesem.

Ivana: Neda mi se dopala, kao i cela priča u koju je njen lik smešten, a ne bi bila tako magična da nije bila pod vođstvom Zdravka Šotre. On je za nekoliko sekundi uspevao da nam objasni šta želi da vidi u očima glumca. Nije tu bilo rediteljskog izigravanja autoriteta, već je snimanje proticalo u prijatnoj atmosferi, pa smo svi mogli da stvaramo magiju lika i priče.

* Kako ste se „izborili“ sa Ivanom?

Ivan: Ivana je divna koleginica. Pre nekoliko godina smo sarađivali u predstavi „Hamlet“, i to je bilo dragoceno iskustvo. Nismo se viđali jedno vreme, a kada smo se prošlog leta sreli na snimanju serije, primetio sam koliko je sazrela kao glumica. Bili smo vredni i brzo smo pronašli zajednički ritam, tako da nismo imali nikakvih problema u radu.

Ivana: Ivan je vredan i pedantan, što mi je veoma odgovaralo. Nas dvoje smo bežali krišom od ekipe da se preslišavamo, dok nam je Šotra govorio da prestanemo, jer ćemo „preučiti“ tekst. Ali, mi smo se i dalje beskonačno preslišavali - i to je bilo jedino u čemu reditelja nismo slušali.

* A kako ste se „izborili“ sa Nedom, odnosno Bojanom?

Ivan: Nedu je bilo teško oteti, a taj momenat otmice je zaista sjajan. Sećam se da su mi baba i deda pričali kako su se nekada devojke sređivale za odlazak na bunar, pa umesto da se vrate sa vodom, momci ih otmu i - ožene se njima. Kako je taj čin davno zaboravljena tradicija, morao sam da tražim finese kako bih ga približio i sebi i gledaocima.

Ivana: Neda se izborila sama sa sobom i konačno uspela da oprosti Bojanu zarad ljubavi koju su oboje osećali. Mislim da je ta tema veoma poučna, aktuelna i upotrebljiva u svakodnevnim ljudskim odnosima. Čak i danas.

* Postoji li nešto što biste preneli iz te epohe?

Ivan: Mislim da je to bilo teže, ali lepše vreme. Sistem vrednosti je bio drugačiji i znala se razlika između dobrog i lošeg, poštenog i nepoštenog.

Ivana: Prošlost nam se uvek čini lepšom nego što možda zaista jeste. Kočije, kostimi, maniri - sve je to primamljivo, ali, nažalost, neprimenjivo u sadašnjem svetu. Najviše mi je žao što se danas ne nose šeširi.

* Po čemu ćete pamtiti rad na seriji?

Ivan: Snimanje „Greha“ ću pamtiti po saradnji sa koleginicom Ivanom, neprocenjivo vrednom radu sa Šotrom i, naravno, po nagradi čitalaca „TV novosti“.

Ivana: Po divnoj atmosferi koju je činila divna ekipa „Košutnjak filma“, po Šotri koji je pravi džentlmen, po Zoranu Jankoviću, Slobodanu Terziću, Veselku Krčmaru, kostimima Ivanke Krstović, i po divnim predelima Srbije gde smo snimali.