BOSONOGA diva sa Zelenortskih Ostrva, kako zovu Sezariju Evoru (68), jer na koncertima uvek peva bosa u znak podrške beskućnicima, siromašnima i obespravljenim ženama njene rodne Afrike, održala je koncert u utorak uveče u prepunoj dvorani Sava centra. Drugo gostovanje dvostruke dobitnice „Gremija“ u Beogradu, bila je „lagana šetnja“ kroz njen „zelenortski bluz“ i još jedna prilika da na licu mesta vidimo zašto je smatraju „kraljicom morne“ (muzičkog pravca vezanog za portugalske Kreole), punog tuge, patnje i čežnje.
Praćena odličnim osmočlanim bendom (gitare, violina, klavir, saksofon, perkusije, bubanj), diva je lagano, bosonoga, sa upletenim kikicama u kosi, kročila na scenu i publika se za tili čas našla u Africi, na okeanu sa ribarskim mrežama i kokoškama koje prelaze ulice Kapo Verdea, čija je tradicionalna muzika upravo morna.
Evora je lagano pevala pesme, bez gotovo ikakve komunikacije sa publikom (ukoliko ne računamo predstavljanje benda), koja je ozareno slušala i aplaudirala. Ipak, u jednom trenutku im je, rekli bismo na portugalskom, saopštila da će sesti za sto na bini, nasuprot klaviru, i popušiti cigaretu, što je i učinila. Za to vreme bend je odsvirao instrumental, a posle sledeće pesme, na kojoj im se pridružila, Sezarija je samo rekla: „Ćao!“
Ipak, vratila se na bis, zapevavši „Besame mućo“, na šta su prisutni u dvorani povadili mobilne telefone, ne bi li ovekovečili taj momenat. A kada je bosonoga nastavila sa „Sangue de Beirona“, pokazujući rukom publici da ustane sa sedišta, nastao je urnebes. Šteta što je to bila i poslednja pesma koncerta, koji je trajao nepunih 90 minuta.