Goran Dimitrijević: U životu je prostor za montažu minimalan, a život montira mene isto koliko i ja njega

* U čemu je za vas najveći izazov kada su u pitanju novevesti Prve televizije?

Kad god se kompletno menja studio ili deo tehnologije kojom se emituju vesti to je izazov za celu ekipu. Za mene to znači prilagođavanje novoj vizuelnoj koncepciji i strukturi emisije, ali moj posao ostaje isti. Izazov je veći za režiju, grafiku i ostale kolege iza kamere.

* Nove vesti su predstavljene pod sloganom "Brze, žive, važne"? Šta još treba dodati, a što će novi identitet tog formata učiniti drugačijim?

Generalno će biti zanimljivije, sa vizuelnim rešenjima koja će biti drugačija i savremenija, uz mnogo priča koje se tiču svakodnevnog života u celoj Srbiji.

* Čemu vas je, tokom svih ovih godina, naučio vaš posao, a što vam je privatno mnogo pomoglo?

Naučio sam da pravila mog plemena nisu način na koji funkcioniše ostatak sveta. Radeći u medijima, upoznavao sam razne ljude koje u privatnom životu verovatno ne bih nikad sreo. Naučio sam da poštujem različitost.

Foto: A.Krstović

* Vaš posao svakako nije samo čitanje vesti, kako mnogi misle. Šta je ono što ne vidimo, njegova suština i lepota, koja vas toliko dugo drži pred kamerama?

Na današnjoj televiziji, retki su poslodavci koji će vas angažovati samo da dođete da pročitate vesti, jer takvo zanimanje odavno ne postoji, već može biti samo deo vašeg šireg zanimanja. Vesti Prve u 18 sati su meni, zapravo, kraj radnog dana koji obično počinje oko 11 časova. Morate istovremeno biti i redakcijski novinar, jer ukoliko ne učestvujete u nastajanju i pripremi vesti, pakovanju priloga i predlaganju tema, ne možete dovoljno dobro raditi ni pred kamerom.

* Ipak, određena pravila postoje i nema prostora za improvizaciju. Koliko čovek zbog toga može da upadne u stereotip i kako se branite od toga?

Vesti su po svojoj prirodi kruta forma u kojoj, zbog ozbiljnosti sadržaja, nisu poželjne improvizacije, i kakav god da je moj posao on će uvek biti stereotipan u poređenju sa drugim vrstama emisija. Ja sam, kao i svi dugogodišnji medijski ljudi, ovisnik o informacijama i to me drži da se i dalje time bavim. Neko drugi bi odavno izgubio živce.

* Koliko ličnog ima u svakoj emisiji vesti, a kako pronalazite meru da toga ne bude previše?

Smatram da TV lice koje vam sa ekrana saopštava vesti ne treba previše lično da se unosi u to, ali ne sme ni da zvuči nezainteresovano i distancirano. Meru sam našao spontano, kroz iskustvo, i mislim da imam dobar osećaj za razdvajanje važnog od nevažnog.

* Dugo ste u medijima, svedok ste vremena i promena. Kakvo je danas lice Srbije koje predstavljaju ekrani, štampa, portali i društvene mreže?

To lice je unezvereno i podeljeno, kratkog pamćenja, prevelikih očekivanja i prevelikog "loženja" na razne stvari. Prečesto se nebitno predstavlja kao bitno i obrnuto. Nažalost, upravo to je ono što se čita, gleda, prodaje.

* Šta biste, u tom smislu, promenili?

Voleo bih kad bi veliki mediji u Srbiji bili manje biznis i interes, samim tim i manje podložni štetnim uticajima, a više bili ono što im ime kaže - da prenose.

* Kada ste bili najponosniji, a kada postiđeni jer ste novinar?

Predugo sam u ovom poslu i imam previše godina da bih svoj rad svrstavao po "naj" kategorijama i top listama.

PROČITAJTE I: Brena iznenadila novinare: Pozvala ih na binu, a onda je nastalo ludilo (FOTO+VIDEO)

* Krasi vas ozbiljnost, odmerenost, profesionalizam i sve što podrazumeva obavljanje posla na vrhunskom nivou. Koliko ste privatno potpuna suprotnost?

Privatno sam sasvim običan čovek koji nije baš u svemu odmeren, uglavnom sam u farmerkama i duksu, živim u soliteru, idem na pijacu, u pekaru, družim se sa ljudima, gledam filmove. Nisam onaj ozbiljni čovek s kravatom sa ekrana.

*Foto: A.Kujučev

* Iako ste svakodnevno pred milionskim auditorijumom, niste postali medijska zvezda. Niste hteli, umeli, ili želeli?

Sva tri razloga istovremeno. Ne ide to uz mene, jer nisam glumac, pevač ili šoumen. Nemam profile na Instagramu i Fejsbuku, ne posećujem splavove, ni "event"- ove, ne govorim javno o svom privatnom životu. Medijske zvezde su neki drugi ljudi.

* Glas je vaš najjači adut. Šta, osim njega, doprinosi vašem uspehu?

Uspeh je relativna stvar, ali u mom poslu osim prirodnih predispozicija, ispostavilo se da je vrlo bitno kakva ste ličnost, šta sve znate i na koje sve načine doprinosite finalnom proizvodu.

* Kada vas je glas izdao u poslu, a kada u životu?

Nikada, osim kad sam prehlađen.

* Koja vest je najviše promenila ili uticala na vaš profesionalni, a koja na privatni život?

Kad pogledam unazad, vest da je prodata medijska kuća u kojoj sam, do tada, radio sedamnaest godina verovatno je najviše uticala na mene profesionalno. Privatno, rođenje moje ćerke.

* Kada ste poželeli da se vesti montiraju, a kako montirate život?

Ponekad zakaže tehnika ili napravim grešku, pa poželim da je sve to unapred snimljeno i ispeglano. U životu je prostor za montažu minimalan, a život montira mene isto koliko i ja njega.

* Da li je bilo momenata kada ste poželeli da krenete potpuno drugim putem i iz kojih razloga?

Kao mlađi, to sam u više navrata pomišljao iz raznih ličnih razloga, mada bez konkretnih planova. Nisam pretpostavljao da ću se i posle toliko godina i dalje baviti istim poslom. Čini mi se da, u mom slučaju, ne pronalazim ja to zanimanje, već zanimanje pronalazi mene.

* Retko pokazujete emocije. Koje su najvažnije koje negujete, delite sa ljudima i čine osnov vaše ličnosti i vašeg senzibiliteta?

Teško je to objektivno reći za samog sebe, jer to uvek bolje ocenjuju drugi ljudi. Van ekrana, ja sam svakodnevno nečiji tata, muž, prijatelj, komšija, kolega. To svakako podrazumeva i moje emocije o kojima bi ti ljudi mogli mnogo više da kažu nego ja.

*Foto: A.Kujučev

* Šta najviše zamerate sebi, kako na privatnom, tako i na profesionalnom planu?

Zameram sebi što nisam dovoljno ovladao sviranjem nekog instrumenta, iako celog života volim i slušam muziku. U karijeri nemam zamerki, jer nikad nisam bio u poziciji da moje lične odluke određuju sudbinu drugih ljudi, već samo moju.

* Jeste li ostvareni i zadovoljni, u meri dovoljnoj za sreću?

Uglavnom jesam, jer normalan život nema cenu. Sebe smatram srećnim čovekom.

* Šta je, još uvek, neostvaren profesionalni i životni cilj?

Voleo bih da radim samo ono što me zanima i samo u onoj meri u kojoj me to zanima, a da mogu da živim od toga. Teško ostvarljivo.