Andrija Kuzmanović: Zauvek ću pamtiti trenutak kada mi je Bjela rekao Kupi šampanjac, dobio si veoma bitnu ulogu u karijeri

MNOGO pre nego što je na daskama pozorišta "Puž" imao svoj prvi profesionalni angažman, kao Mita Čobanin u predstavi "Tajna jedne lutke", Andrija Kuzmanović je znao da je gluma njegov životni poziv. Tada, na drugoj godini Akademije, zakoračio je u magični svet o kome je maštao od šeste godine. Ipak, nije žurio. Dozvolio je sebi da bezbrižno odrasta ne zamarajući se raznoraznim umetničkim sekcijama, jer je osećao da ga njegova glumačka karijera čeka. Gledali smo ga kao golmana Jakšu u kultnom filmskom hitu "Montevideo, Bog te video", a igrao je i u serijama "Ubice mog oca", "Jagodići", "Sumnjiva lica". Onda je usledio poziv Dragana Bjelogrlića za glavnu rolu u kostimiranoj krimi-drami "Senke nad Balkanom".

- Radio sam sa Bjelom kasting za ovu seriju, ali nisam ga pitao šta ću igrati - kaže, za "TV novosti", Andrija Kuzmanović. - U jednom trenutku mi je rekao: "Kupi šampanjac, dobio si veliku ulogu. Verujem da će ti biti veoma bitna u karijeri." Smatram da čovek dobije ono što mu je zapisano. Ipak, neke stvari moraju da ti se dogode da bi mogao sebe da potvrdiš u poslu. To su za mene bile "Senke nad Balkanom".

Kuzmanović je nedavno završio snimanje serije "Švindleri", a trenutno priprema predstavu Ferenca Molnara "Liliom" u Beogradskom dramskom pozorištu. Pred njim je i novi glumački zadatak. U filmu reditelja Darka Bajića "Očevi slobode" o Svetozaru Miletiću igraće srpskog patriotu Jašu Tomića, a videćemo ga i u novom ostvarenju Dušana Kovačevića "Nije loše biti čovek". U međuvremenu dosnimava drugu sezonu "Senki nad Balkanom", koju ćemo gledati od 11. novembru (ponedeljkom) na kanalu Nova S.

- Bjela je perfekcionista, kojem uvek nešto nedostaje od materijala, pa trenutno dosnimavam neke scene. Znam da on sigurno želi da ono što je već genijalno dovede na neki vanserijski nivo - ističe 35-godišnji Beograđanin.

* Vaš lik inspektor Stanko Pletikosić u drugom ciklusu dobija važniju funkciju, kao i pomoćnika?

- Stanko je u prvoj sezoni uz Taneta pekao zanat i sada on prenosi to znanje. Ako bude treće, verujem da će on biti najkompletniji lik. Desilo mu se mnogo toga. Dolazi do razdora u nekim njegovim starim ljubavnim i prijateljskim odnosima. Sve se menja, i on više ne gleda svet istim očima. Sazreo je, ogrubeo, lakše poteže pištolj, prepušta se porocima, ali drži do sebe. Ostaje potpuno sam. Vraća se u Srbiju gde mu je deda umro, to smem da kažem pošto nas je veliki Marko Nikolić, koji ga je tumačio, napustio. Uvek je bio namrgođen, a zapravo su mu se srce i duša stalno smejali. Bio je veliki čovek. U drugoj sezoni igra mnogo novih glumaca, a biće i velikih imena, među kojima su Bogdan Diklić, Nataša Ninković i Raša Vujović.

* Serija "Senke nad Balkanom" potegla je pitanje koliko poznajemo istoriju svog naroda...

- Smatram da je uopšte ne poznajemo. Polazim od sebe. Ne mrzi me da je učim, već zato što poziva na ratove, na neraščišćene međe, na podele. Neko će da kaže da sam glup ili limitiran time što ne volim prošlost. Znam da je ispod Kalemegdana neki tajni grad. To smo videli u filmu "Lavirint". Međutim, ko kome šta duguje - to me apsolutno ne zanima. Propustio sam neke važne lekcije o istoriji Beograda, ali pop kultura i film, koji joj pripada, zahtevaju da vrate ljude na nešto što su "preskočili" na časovima istorije. Smatram da su "Senke" bile dobar pokazatelj toga, jer su mnogi ljudi sada počeli da se bave istorijom Beograda iz tog perioda.

* Da li će i u drugom delu biti istorijskih likova o kojima se ne zna mnogo?

- Da, upoznaćete Mariju Oršić, ženu koja je prilično neproučen lik kroz literaturu i štampu. U prvom delu imali smo Mustafu Golubića, koji je bio čovek sa 100 lica, a u drugom ćete videti Apisa i njegovu ekipu, simbole masonerije i sve to što mislimo da znamo, a u stvari nemamo pojma.

* Znači, ipak, treba da se "češlja" po istoriji?

- Osvojila me je priča iz "Montevidea". Tek sada razumemo da je to kada smo bili treći na prvom svetskom prvenstvu u fudbalu, bila bajka. Našoj reprezentaciji želim da budemo prvi, ali verujem da će nam to još dugo ostati san. Volim bajkovitu istoriju, pesničku, Čehovljevu, Mome Kapora, a ne zanima me to da li su nam Rusi pomagali ili odmagali.

* U kojoj meri uopšte može da se dođe do tačnih istorijskih podataka?

- Evo, "Gugl" menja istoriju kako želi, a mi slepo verujemo tom internet-pretraživaču. Ako nas lažu, neka nas barem lažu lepo.

* Da li je neka uloga promenila vaš pogled na svet?

- Rola u pozorišnom komadu "Osama-Kasaba u Njujorku" me je protresla. To je moja najuspešnija predstava. Dirnula me je priča o izbeglištvu. Kada je bio rat u Bosni, ja sam bio mali. Mogu samo da zamislim koliko očeva, majki i dece je izgubilo život ili krov nad glavom. Imao sam drugare koji su tada došli u Beograd kao izbeglice i, iako to više nisu, uvek će im ostati taj bol. Oni su bili prisiljeni da napuste svoj dom. Moji rođaci žive širom sveta, ali njih niko nije naterao ni na šta. Otišli su zbog situacije u zemlji, nemaštine ili neke želje. Izbeglištvo je kao kada pužu uzmeš kućicu, on ostaje golać. Nismo smeli da dozvolimo toliko prolivene krvi.

Sa Markom Grabežom i Draganom Bjelogrlićem

* ŠTA vas sputava, koje su vaše mane?

- Umem da zaboravim na najbliže ljude, koji mi, zapravo, znače mnogo u životu i posvećujem se nekvalitetnim osobama. Ipak, ne mogu oni mene da pokvare. Znao sam svojevremeno da kažem majci kada bi me kritikovala zbog druženja sa ljudima koje nije smatrala dobrim: "Mama, kako da ti objasnim da sam ja gori od njih." Bio sam mangup. Voleo sam i da polomim prozor i da upalim alarm na kolima, ali to su sve dečačke igrarije i ludosti. Čovek mora da radi na sebi i da bude bolji svaki dan.

SVAKI DAN JE NOVA ŠANSA

* ŠTA je vaša prednost u životu, koje su vaše vrline?

- Mnogo volim život i svakog jutra kada ustanem kažem: "Hvala ti, Bože, što sam otvorio oči, što sam živ." Ljudi na to zaborave. Kada bi svi ovo primenjivali budili bi tako u sebi svakog dana nešto lepo. Da krenemo od pretpostavke da smo opet dobili novu šansu.