DŽoni je pre mnogih predvideo slom Jugoslavije

O FENOMENU grupe "Azra", njenom lideru Džoniju Štuliću, novom talasu, jugoslovenskom rokenrolu i tadašnjoj rok kritici, na završenom Sajmu knjiga u Beogradu, govorili su Ivan Ivačković, rok publicista, novinar i autor knjige "Između krajnosti" ("Laguna"), kao i roker i pisac Nele Karajlić.

Ivačković je napomenuo da je rok kritika između sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bila izuzetno jaka i viđeniji kritičari su imali moć da nečiju karijeru uzdignu ili unište:

- Bilo je veoma bitno šta piše o nečijem albumu u novinama. Tada nije bilo tabloida, a jugoslovenska štampa je bila veoma profesionalna i ozbiljna. Razume se da nije bilo ni interneta, pa su tekstovi u novinama bukvalno odlučivali o sudbinama bendova. Neminovno su se dešavale nepravde, kao što je prećutkivanje dobrih albuma, ali to se dešavalo sa remek-delima "Roling stonsa", "Bitlsa", Džimija Hendriksa... To se desilo sa "Azrinim" albumom "Krivo srastanje". Mnoge od prećutanih ili "iskasapljenih" ploča od strane kritike su danas nezaobilazni deo rok istorije.

PROČITAJTE JOŠ -UGROŽENO MU ZDRAVLjE: Rasta hitno operisan

Štulić je napustio Jugoslaviju pre njenog sloma i njegov odlazak više se ticao ličnih razloga nego slutnji da će zemlja propasti, smatra Ivačković.

- Džoni je pre mnogih predvideo slom Jugoslavije i nekim od svojih stihova zaprepašćujućom preciznošću opisao šta će nam se dogoditi - kazao je Ivačković. - Amerikanci su mu uskratili vizu, pa je otišao u Holandiju i tamo niko "Azrine" pesme nije primetio, jer su te pesme bile inspirisanje našim podnebljem. Iz tog razočaranja nikada nije izašao.

Foto Kamenko Pajić

Dr Nele Karajlić rekao je da je koncert "Azre" na Hvaru 1980. godine bio nešto najuzbudljivije što je u životu video.

- Posle toga sam, manje-više, gledao koncerte svih ozbiljnih svetskih bendova i ništa nije bilo čak ni slično tom "Azrinom" koncertu - tvrdi Karajlić. - Angažovani tekstovi u rokenrolu pojavili su se na jugoslovenskoj sceni u momentu kada je Tito umro. Apsolutno sam uveren da je rokenrol u Jugoslaviji bio projekat Saveza komunista da se dozvoli deci da sviraju, jer je to dobra društvena aktivnost, a i rokenrol je sam po sebi leva orijentacija, pa je i prirodno da postoji u zemlji koja ima socijalističko samoupravljanje kao srž sistema. Tito je to znao i pustio rokenrol, što smo mi kao talentovan narod iskoristili da napravimo odličnu jugoslovensku rok scenu.

Džoni Štulić i "Azra" su, smatra Nele, na celoj domaćoj rok sceni bili autentični. "Azra" je, po njemu, bila prvi bend koji nije bio rok pamflet.

- Džoni je čovek svilene duše - ocenjuje Karajlić. - Tu svoju svilenost branio je arogancijom prema ljudima u neposrednoj blizini. Sreo me je 1994. godine u Beogradu i pitao: "Karajliću, je l' još uvek sviraš?" Lakonski sam mu odgovorio: "Sviram", a on će: "Pa, zašto to radiš kad ne znaš da sviraš?"

Nele Karajlić, Foto K. Mihajlović

MISLIO SVOJOM GLAVOM

PROFESOR na Fakultetu političkih nauka Dušan Pavlović rekao je da bi neke pesme Džonija Štulića i "Azre" bile interesantne i danas, na globalnom nivou:

- Princip negativne selekcije u našem društvu opstaje još od vremena komunizma. Džoni je pisao i o ekonomskim sunovratima potrošačkog društva. Njegov stih "Klinci zure u TV po celi dan" je nešto čime se roditelji bave decenijama. Na najbolji način uobličavao je ideje svoje generacije. "Azra" je stalno govorila društvu šta nije dobro i šta mora i može bolje. Džoni je preuzeo na sebe veliku odgovornost. Sve je kulminiralo pločom "Ravno do dna", koja je bila poziv ljudima da misle svojom glavom, van zadatih ideoloških, ekonomskih ili političkih okvira.