Malo poznati segment Andrićeve diplomatske karijere: Novosti na snimanju filma Proleće na poslednjem jezeru (VIDEO)

PODNEO sam neopozivu ostavku nekoliko dana ranije. Pregovori sa Nemcima su se vodili iza leđa ambasadora rođene zemlje..."

Ovako Ivo Andrić, naš veliki literata i ambasador Kraljevine Jugoslavije u Nemačkoj u najpresudnijim trenucima za naš narod, razuverava kolegu diplomatu da nije imao uticaja na stravičan događaj 6. aprila 1941.

Dok se ne približite akterima ove scene iz naše prošlosti, imate utisak da teške i ozbiljne reči zaista izgovara naš nobelovac. Međutim, u njegovom kaputu i šeširu jedva da ćete prepoznati Tihomira Stanića, a sa njim i Borisa Komnenića, koji su sa ostalim članovima glumačke ekipe i producentima Radio-televizije Srbije na Paliću snimali TV film "Proleće na poslednjem jezeru".

Televizijski film, po scenariju Vuleta Žurića, i u režiji Filipa Čolovića, prati Ivu Andrića i njegove kolega diplomate po početku Drugog svetskog rata. Reč je o malo poznatom, možda i najkontroverznijem segmentu Andrićeve diplomatske karijere - njegovom službovanju u Berlinu u periodu između 1939. i 1941. godine.

Andrić na položaj ambasadora u Nemačkoj dolazi kao nestranačka ličnost, iskusan diplomata, ugledan književnik, dobar poznavalac nemačkog jezika i kulture, neko koga su svi izuzetno poštovali i cenili. Međutim, njegovo imenovanje za poslanika u Berlinu imalo je protokolarni karakter, pa su mnogi susreti predstavnika dveju vlada, poput Dragiše Cvetkovića i Aleksandra Cincar-Markovića, pa i samog kneza Pavla, sa prvim ljudima Trećeg rajha prolazili mimo njega.

Odluka o surovom kažnjavanju Jugoslavije već je bila doneta!

Foto J.L.

Pošto je 6. aprila bombardovan Beograd, Andrić i druge diplomate i njihove porodice upućeni su u Konstanc, grad na Bodenskom jezeru, na samoj tromeđi Nemačke, Švajcarske i Austrije. Ubrzo im se pridružuje oko dve stotine diplomata Kraljevine Jugoslavije iz zemalja koje su pale pod nemačku okupaciju. Do 30. maja oni borave u jednom hotelu gde ih Gestapo isleđuje.

Ako postoji neko mesto koje bi idealnije prikazalo zlatni kavez u koji su internirane jugoslovenske diplomate, onda je to hotel "Park" s kraja 19. veka i čitavo bajkovito okruženje Palićkog jezera, koje nimalo ne odudara od prelepog Bodenskog jezera.

Foto J.L.

- Snimati na Paliću je nestvarno. Svaki početak snimanja prati određena doza nervoze, ali ovaj hotel iz 1875. godine govori sam za sebe. Postoje čak i neke autentične fotografije iz Bansšafena koje su gotovo identične sa okruženjem u kome radimo - u pauzi snimanja priča nam Tihomir Stanić.

Iako se nekoliko puta već pojavio u ulozi Andrića, ovo je prvi put da nije reč o književnom radu našeg velikog literarnog stvaraoca, već o njegovoj diplomatskoj karijeri.

Stanić već skoro dve decenije, po izboru koji je sam napravio iz romana "Na Drini ćuprija", a na nagovor Ljilje Mrkić Popović, profesora govora i dikcije na Fakultetu dramskih umetnosti, kad god mu se ukaže prilika, sa velikim entuzijazmom, svuda po našoj zemlji, po srpskim enklavama na Kosovu, u Americi, Australiji... govori umne reči velikog Adrića.

Foto J.L.

- Veliki sam poštovalac njegovog dela, ali ovo je period o kome je i sam Andrić malo govorio, kada je sa ostalim diplomatama u neizvesnosti čekao ishod svoje sudbine. Mi sada istorijski znamo kako su oni završili, ali smo mi ušli u dane kada ni oni sami ne znaju šta ih čeka. Nije mi bilo teško da uđem u ulogu Andrića kao diplomate. U poslednjih nekoliko godina sam u velikoj glumačkoj formi i nekako mi sve ide naruku, naročito što ekipa - pisac scenarija, reditelj, producenti - podrazumevaju da je jedino logično da ja igram Andrića. To ne moram ni da dokazujem, a na prvi pogled imam i fizičku sličnost sa Andrićem.

Zahvaljujući biranim pokretima i specifičnom pogledu i boji glasa, publika će da vidi drugačijeg Andrića.

- Tako mogu da pokažem da nije u pitanju naš veliki nobelovac, već čovek koji se nađe u neizvesnosti i problemima, zapetljan između ljubavi prema ženi svog prijatelja i sa ogromnom odgovornošću prema zaposlenima kojima je nadređen. Suočen s onim, kako kaže, da "čovek zbog sopstvene nemoći mora da uvidi i jasnije sagleda i svoju i tuđu bedu" - približava nam svog junaka Tika Stanić.

Foto J.L.

Za svoj položaj i situaciju iz koje se ne vidi izlaz, Andrića ostale diplomate smatraju krivim i odgovornim.

- Nema primera da je ikada ikome uspelo da nekoga razuveri i da promeni svoje mišljenje. Oni se o tome ne prepiru, i jedni i drugi su uvereni u tačnost svoga mišljenja. To isto kaže Andrić u svom romanu, a kada bi svi ljudi to pročitali ne bi pokušavali da silom oružja uvere one druge u nešto što je nemoguće - jasan je filmski Andrić.

U poslednje vreme manje poznati delovi naše prošlosti, kojih nema u udžbenicima, dolaze na male ekrane i približavaju se javnosti.

- To je povod da ne samo publici otkrijemo nešto novo, nego i da je zainteresujemo da se sami pozabave time. Govoreći toliko dugo "Na Drini ćupriju" uvek sam imao na umu da će neko dete koje sluša biti inspirisano da će naći u kućnoj ili pozajmiti u gradskoj biblioteci roman i pročitati ga - ističe Stanić. - U njemu ima bezbroj mudrih i hirurški preciznih misli, koje bi, ako ljudi obrate pažnju, predupredile mnoge nevolje. Ako mi ovo napravimo dovoljno zanimljivo, moći će da se pozabave ovom literaturom. I već smo učinili dovoljno!

Foto J.L.

GLUMAČKA EKIPA

PORED Stanića u ostvarenju "Proleće na poslednjem jezeru" iduće godine gledaćemo i Borisa Komnenića, Olgu Odanović, Nebojšu Milovanovića, Mariju Vicković, Natašu Tapušković, Dragana Petrovića Peleta, Aleksandra Đuricu, Jelenu Đuruviju, Baneta Trifunovića, kao i mladu Katarinu Nikolić, učenicu Pete beogradske gimnazije, i Aleksandra Ristovskog.

- Glumačka ekipa je sjajna, Komnenić nije samo moj dragi kolega, nego jedan od naših najboljih glumaca. U kvalitativnom smislu, ovde je vrh našeg talenta i dara - jasan je Stanić.