Barselona džipsi Balkan orkestra: Srbija nas je najbolje prihvatila

NEOBIČNA muzička priča "Barselona džipsi Balkan orkestra", iz godine u godinu, sve više privlači kao magnet publiku iz Srbije. To je dokazala njihova aprilska turneja po našoj zemlji, a zatim i koncert koji su održali u avgustu, na 10. izdanju festivala "Arlem", gde su svi nastupi prenošeni uživo putem "Telenorove" 4G mreže.

Međunarodni orkestar sa katalonskom bazom koji se bavi muzikom Balkana, nastao 2012. godine, predvodi za mikrofonom Špankinja Sandra Sangijao, a uz nju su muzičari iz Italije, Francuske, Grčke, Ukrajine i - srpski kontrabasista Ivan Kovačević, koji dugo živi u Barseloni.

- Svi zajedno biramo repertoar za koncerte - ističe Ivan. - Umemo da prepoznamo ono što nam leži. U Barseloni svake nedelje sviramo u jednom malom klubu koji je naše utočište. Tu konstantno probamo nove pesme, onda se "zakačimo" za jednu koja bi mogla da ispriča neku priču. Svi smo se u toj muzici pronašli, iako se niko nije bavio zvucima Balkana pre ovog benda, ali je počela da nas interesuje muzika koja nije crnačkog porekla.

Upitan kako Španci reaguju na njih, uvek nasmejani Kovačević veli:

- Odlično, samo što mi nismo mnogo radili u Španiji. U Barseloni jesmo, ali to je grad stranaca.

Naše pesme nisu lake strancima za učenje, između ostalog, i zbog slova č, ć, dž, ali...

- Sve je do sluha i talenta, Sandra mnogo radi na tome. Čak i kad se malo čuje da nije odavde, to bude simpatično. Svi znaju da jako veliki trud mora da se uloži.

PROČITAJTE I: SARADNjA KOJA ODUŠEVLjAVA: Frajle i Željko Bebek - poslušajte “Žutu ružu”

Po rečima našeg muzičara, šarmantna pevačica i te kako oseća emociju kad, recimo, peva "Još ne sviće rujna zora".

- Mi smo joj je dosta približili, to je jedna od njenih omiljenih pesama. Ne možeš da naučiš tih pet strofa ako ne radiš srcem. Možeš samo ako si razumeo tekst i ako on budi nešto u tebi.

Ivan, za "Novosti", priznaje da postoje i pesme koje im "ne legnu".

- To je normalan proces, ali sada već posle jedne probe primetimo kad to neće dalje ići.

O prihvatanju na raznim podnebljima...

- Generalno, mi se uvek hvatamo za ljude. Tražimo razlike i sličnosti. Srbija je jedna od zemalja koje su nas najotvorenije primile. Ne govorim to zato što sam ja odavde.

Paralele između Španaca i Srba se, veli Kovačević, mogu povući.

- Ima velikih sličnosti. Nisu tako haotični kao mi (smeh), Evropska unija ih je malo "uredila", ali je opušteniji pristup životu karakterističan za oba naroda.

Orkestar će se na zimu ponovo "zatvoriti u kuću" i osvežavati repertoar.

- Leti to ne možemo da radimo. Letimo s jednog aerodroma na drugi. Jedan dan sviramo u Srbiji, sutradan u Mađarskoj, prekosutra u Francuskoj. Aktuelan materijal smo u Srbiji predstavili još na aprilskoj turneji koja je bila veoma dobra. Dva "Kolarca" u Beogradu - prepuna. Dostigao sam vrhunac karijere kad sam dobio tapkaroše na "Kolarcu" (smeh). Mnogo me je iznenadio Čačak, tamo je takođe bilo krcato, 700 ljudi. Sala nova, predivna. Probili smo vrata u Beogradu nastupajući na "Kolarcu", pa u Sava centru, i onda se to raširilo. Ne delimo koncerte na velike i male. Puna sala nam je puna sala, svejedno nam je da li je Beograd, Čačak...

Foto: V. Danilov

Kovačević najavljuje interesantnu saradnju.

- Početkom oktobra Božo Vrećo dolazi da radi sa nama. Našli smo se sa njim da popričamo, međutim, on je odmah okačio slike na "Fejsbuk" i to više nije bila tajna (smeh). Jednu njegovu pesmu ćemo mi da uradimo na naš način, od te saradnje očekujemo nešto novo. Radili smo sa Borom Dugićem, sa Ferusom Mustafovim iz Skoplja, čak smo i doveli orkestar tamo. Napravili smo fantastičan "Balkan rijunion" koncert pre četiri godine.

RELIGIJA I POLITIKA RUŠE MOSTOVE

TO što su članovi orkestra iz različitih zemalja neminovno donosi razne zanimljive situacije, pošalice... Ivan priznaje da kolegama nekad "podmetne", recimo, srpsku psovku, ali...

- Sad je već teže, razumeju me - smeši se Kovačević. - Ja, recimo, grčki ništa ne razumem, francuski takođe... Italijanski znam, tu ne mogu da mi "podvale". Šalimo se uvek. Gledamo da, kroz te naše različitosti, kako u geografskom, tako i u muzičkom smislu, učimo jedni od drugih. Barselona je takva, to je ono najbolje što čovek može od nje da izvuče. Mi smo muzičari, i tu smo da gradimo mostove koje religija i politika ruše.