ČARI glume Miona Marković osetila je sa 12 godina kada je igrala, i to mušku ulogu, u školskoj predstavi. Oduvek je volela da peva, pleše, i odmalena priželjkivala da se jednog dana popne na scenu. Za prijem na FDU potrebna joj je bila "treća sreća". Međutim, kaže, dogodilo se taman kada je i trebalo, jer je ušla u klasu slavnog glumca i veoma cenjenog profesora - Dragana Petrovića Peleta.

U proteklih godinu dana lepu glumicu gledali smo čak u četiri serije. Najpre kao krčmaricu Zoru u "Korenima", onda kao princezu Jelenu Karađorđević u "Kralju Petru", pa kao Kristinu u drami "Jutro će promeniti sve"... a ovih dana pratimo je i u "Žigosanima u reketu" (Prva TV). U ovoj hit seriji, Miona ima naslovnu ulogu koja joj je donela veliku popularnost.

- Kada sam bila na kastingu za lik Ane Marije, osetila sam da je moja. I zaista sam se obradovala kad sam saznala da ću je igrati. Tada sam bila u društvu sa Ivom Ilinčić, koleginicom sa klase, kojoj su, takođe, tada rekli da će u seriji igrati Teodoru. Posle toga smo otišle na generalnu probu ispita na FDU. Sećam se da je Pele bio ljut na nas jer nešto nismo uradile kako treba. Da bismo ga oraspoložile, rekle smo mu da smo dobile ulogu, a on će onako glasno, u njegovom prepoznatljivom stilu: "Ma znam ja to". Baš smo bile srećne. To je za mene bila velika stvar jer do tada su mi sve uloge bile epizodne.

* Ovu seriju publika je odmah prihvatila, da li ste očekivali takvu reakciju?

- Svi smo se potrudili da bude tako. Publika voli tu seriju jer je nostalgična, ne opterećuje, ima ineteresantnu priču, povezuje različite generacije, ono i ovo vreme. Dragan Bjelogrlić ima njuh za ovaj narod, on je "leteći Beograđanin" koji ume da skroji sve kako treba i u pravi čas nadomesti kada nešto fali.

* Kao jedna od najopasnijih, vaša junakinja nije nimalo "lak zalogaj" za prvo značajnije iskustvo. Kako ste je vi doživeli?

- Ana Marija je veoma inteligentna i ambicizna devojka. Nema okove koji je vežu i niko se ne usuđuje da joj stane na put. Zatvorena je, hladna, igra se sa ljudima, oduvek je imala novac i moć, a i talenat da to iskoristi. Plašila bih se Ana Marije da je poznajem. Zato mi je i izazov da je igram.

* Šta ste od nje naučili?

- Često kažem da kad bih mogla da se ponašam kao ona, mnogo toga bi mi u životu bilo lakše da uradim. Ona zna šta hoće i sve radi bez pardona, udara pravo u centar. Potpuno smo različite, ali je obožavam zato što je sve ono što ja nisam. Volela bih da tim njenim glasom pričam češće i da imam taj stav.


Sa Aleksandrom Radojičićem u seriji "Žigosani u reketu"


* A budući da ne preza ni od čega, na šta će sve još biti spremna u nastavku priče?

- U suštini Ana Marija sada menja stranu, jer shvata šta gubi ako ostane u komfornoj zoni košarkaških momaka. Dobila je ultimatum od oca - da bude žena košarkaša ili moćna i uticajna. I ona je prelomila izabravši drugu opciju. U drugoj sezoni Ana Marija drugačije izgleda, više kao uspešna poslovna žena. Još je moćnija, a u nekim momentima i opasnija od oca.


PROČITAJTE JOŠ - Viktor Tumbas: Džez je oduvek moj život


* Jedan od aduta "Žigosanih..." je i odlična glumačka ekipa. Kakva je atmosfera u toku snimanja?

- Na setu najviše vremena provodim u redakciji sa Borisom Komnenićem, Svetozarom Cvetkovićem, Đorđem Stojkovićem, Tamarom Dragičević. Boris Komnenić je na snimanjima stvarno posebna persona. Dođe u devet ujutro i kaže dobro veče (smeh). Veoma je duhovit, sve vreme se šali sa svima, ali se nikad nije desilo da ne zna tekst, ma ni da se zbuni. Ponekad me toliko zasmeje da kadar ponavljamo i po nekoliko puta. Neverovatan je, inače, sam je nadgradio svoj lik. U velikim serijama, kao što je ova, scenarija nastaju usput. I kada uspeš da doneseš lik, onda pisci pišu onako kako si ga i izneo. Boris je baš primer za to. Sećam se da je njegova uloga bila ekstremno dosadna kad sam čitala scenario, ali on je uspeo da iznese nešto sasvim drugačije.



* Kažete da vam je gluma sve, šta je u njoj za vas posebno?

- Gluma je najlepši posao na svetu. Svaki dan si neko drugi i svaki posao radiš izpočetka, nema dosade i rutine. Jedino što moraš uvek jeste da se dokazuješ, jer nijedna uspešna uloga ne može da ti bude garancija da će i svaka sledeća biti takva.

* Sećate li saveta koje vam je dao vaš otac, ugledni istoričar Predrag Marković, kada ste mu saopštili da ćete upisati glumu?

- Tati je bilo najvažnije da budem srećna, zadovoljna i ispunjena. Sećam se da se, kada sam mu rekla za Akademiju, našalio da će moja autobigrafija da se zove "Hladno parče pice", kao animatoru na dečjim rođendanima kome uvek ostane neko hladno parče pice (smeh). Dodao je i da je biti balerina jedini gori posao od glumice, jer je kraći i teži.



* A ko vam je bio najveća podrška?

- Moj brat Vukan, stariji od mene dve godine. U početku su svi mislili da je moja želja za glumom samo neka od faza. Znam da je Vukan prvi rekao: "Ljudi, pa ovo traje godinama, to je njena misija". I bio je u pravu!

* Ovog leta, tačnije u junu, završili ste glumu. Koje ćete Peletove lekcije zauvek pamtiti?

- Često nam je govorio da bi bio pedagoški monstrum kada bi nas učio da glumimo kao što to on radi. Pele se trudi da vidi autentičnost kod svakog i to da neguje. Ume da istakne i prepozna sve ono po čemu ste drugačiji od drugih. Ne filozofira mnogo, praktičan je i nema kod njega teorije o glumi, jednostavno, izađeš i nastupaš. Znao je da nas čeliči, uči scenskom bezobrazluku, jedinstvu klase, kako da čuvamo sebe i ne budemo sujetni. On je, pre svega, poseban čovek, pa samim tim i profesor.


MOJ DEDA DOBRICA ĆOSIĆ


* GLEDALI smo vas i u seriji "Koreni", snimljenoj prema romanu Dobrice Ćosića. Budući da vam je slavni pisac deda-stric, da li vam je ova uloga zbog toga posebno imponovala i sećate li se druženja sa njim?

- Mi smo kao neka plemenska familija. Ima nas koliko hoćeš i uvek pravimo velike gozbe za Uskrs, Božić, slave... Sećam se da je Dobrica Ćosić redovno dolazio na ta porodična druženja. Znam da je on bio neko veliki u mojim dečjim očima. Zbog toga sam, kada sam dobila ulogu u "Korenima", osećala ogromnu odgovornost. Tekst svojih scena naučila sam čak tri meseca pre početka snimanja.


VOLIM PLES OKO ŠIPKE


* DA li je istina da dan uvek može da vam popravi pol dens (ples oko šipke)?

- Da, jeste, to je kao letenje. Sjajna veština, umetnost, pre svega, sport koji je veoma težak. Mnogo toga sam trenirala i ništa mi nije bilo naporno kao ovo. To je kao gimnastika u vazduhu. Ima svoja pravila i uskoro postaje olimpijski sport. Ne možete odmah da savladate tu tehniku, morate da budete strpljivi i uporni. Potrebne su vam elastičnost i ogromna snaga. Ja sam među prvim javnim ličnostima koje se time bave i zato se trudim da razbijam predrasude koje neki prema pol densu imaju.