PROFESIONALNI, spisateljski lov na naciste, poznati britanski istoričar, novinar i novelista Gaj Volters, započeo je pre skoro tri decenije. Danas važi za jednog od najpriznatijih poznavalaca tema koje se odnose na Drugi svetski rat, a njegovi romani o tom periodu su među najprodavanijim u Britaniji, ali i u ostatku sveta. Pisana reč, međutim, nije njegova jedina sfera interesovanja. Iskustvom i znanjem doprineo je nastanku brojnih dokumentarnih filmova i serijala, a jedan od njih - "Hitlerovo carstvo: posleratni plan" (2018) gledaćemo 6. septembra (četiri epizode u cugu od 14.10) na kanalu Vijasat Histori.

PROČITAJTE JOŠ - Čerčil spasao Antu Pavelića!

Mada deluje kao neko ko je vešto osmislio svaki segment svoje karijere, Gaj nam je, prilikom nedavne zajedničke posete koncentracionom logoru Aušvic, objasnio da je njegov uspeh više plod slučajnosti nego pažljivog planiranja.

PROČITAJTE JOŠ - Nacisti iz SS divizije i dalje slobodno žive u Britaniji

- Počeo sam kao novinar radeći za "Tajms". U to vreme sasvim slučajno naišao sam na knjigu "Otpadnik", koju je napisao čovek sa kojim sam danas blizak prijatelj. Reč je o istorijskom romanu o maloj britanskoj Es-Es jedinici. Činilo ju je 30 do 40 pristalica Hitlerove politike u Velikoj Britaniji. Sećam se da sam bio iznenađen što nikada nisam čuo za takvu paravojnu formaciju u Engleskoj, zbog čega sam i odlučio da napišem moj prvi triler o nacistima. Govorio je o čoveku koji se pridružio toj formaciji i njegovoj sudbini. Posle toga sam napisao još nekoliko sličnih romana, i to je na neki način utemeljilo dalji razvoj moje karijere.

* Svojim romanima pomogli ste i pri stvaranju velikog broja dokumentaraca o toj temi, koje ovih dana gledamo na kanalu Vijasat Histori. Šta je to u lovu na naciste toliko zanimljivo gledaocima?

- Oduvek mi je bila želja da napišem knjigu čija bi radnja bila smeštena u Berlin tokom Olimpijskih igara 1936. godine. Zamisao mi je bila da roman prati tri atletičara koja se međusobno takmiče, da bismo ih kasnije zatekli kako se bore jedni protiv drugih. Pokušao sam da nađem knjigu o tom kultnom događaju, budući da su predratne Olimpijske igre istorijski fenomen. Međutim, šokirao sam se kada sam shvatio da niko nikada nije napisao nijedan iole vredan roman na tu temu. To me je dodatno motivisalo da se ozbiljno pozabavim time i 2006, na jubilej pomenute Olimpijade, objavim roman o tom događaju. Posle toga hteo sam da napišem i knjigu o moskovskoj Olimpijadi iz 1980, ali moji izdavači su me posavetovali da odustanem od te ideje. Srp i čekić na naslovnoj strani ne prodaju knjige u Britaniji tako dobro kao svastika. Tako je nastao "Lov na naciste". Čim mi je sinula ta ideja, moj izdavač oduševljeno je rekao: "Uradimo to. Hajde da malo lovimo naciste".

VAŽNOST AUŠVICA

* OVO je prvi put da ste posetili Aušvic. Da li ste imali neke strahove od toga šta ćete tamo zateći?


- Obišao sam već nekoliko najvećih nemačkih logora smrti. Bio sam u Dahauu, Nacvileru i Treblinki. Aušvic sam uvek zaobilazio. Plašio sam se da će me tamo sačekati turistička atrakcija, a ne ono što Aušvic zaista predstavlja. Nisam želeo da dođem i vidim gomilu znatiželjnih posetilaca u roze majicama koji šetaju okolo praveći selfije nad jednom od najvećih sramota savremenog sveta. Srećom, razuveren sam. Ljudi koji su sa nama bili u poseti ovom logoru ponašali su se veoma pristojno i sa mnogo poštovanja. To mi je dalo nadu da neke nove generacije, ipak, nisu zaboravile važnost onoga što Aušvic u našoj istoriji predstavlja. Kada počnemo da zaboravljamo pravo značenje onoga na šta nas njegovi ostaci opominju, bićemo u velikom problemu.

* Zbog čega britanska, a verovatno je to slučaj i sa čitalačkom publikom u drugim zemljama, voli knjige na čijim je naslovnim stranama svastika?

- Pre svega, napomenuo bih da je upravo to vaše pitanje tema moje sledeće knjige. Kako sam donekle, zbog svojih romana, i sam deo tog problema biće mi veliki izazov da ispitam šta je to sa Britancima i opsesijom nacistima, Drugim svetskim ratom i svastikom. Ono što je meni zanimljivo jeste to da su Britanci bili opčinjeni nacistima i pre rata. Još tada ste imali knjige poput "Hitlerove služavke" i "U Gestapovim redovima". Povezao bih to sa činjenicom da nam je ta tema kao naciji na neki način bila bliska. Ipak, dugo smo bili jedina svetska imperija sa više od 400 miliona stanovnika širom Zemlje. Kao jedna takva sila, koja je u vreme rata već bila na izdisaju, suprotstavili smo se Hitleru i njegovoj ideji globalnog imperijalizma, i na neki način ga pobedili. Bio je to za nas važan trenutak koji nam je na momenat skrenuo misli sa toga da se naša imperija ruši. Bili smo pobednici. Objektivno gledajući, smatram da je to pravi razlog britanske opsesije nacistima.

* Kako objašnjavate to da i posle više od 70 godina od završetka Drugog svetskog rata ekstremizam u Evropi ponovo jača?

- Nisam kvalifikovan da odgovorim na to pitanje. U svakom slučaju, nimalo kvalifikovaniji od vas. Imam neki stav o trenutnoj svetskoj geopolitici i ekstremizmu u Evropi, ali slične stavove, pretpostavljam imate i vi. Ukratko, sa stanovišta istoričara. mogu samo da kažem da ekstremizam u Evropi ponovo jača samo zbog toga što ljudi to dozvoljavaju.