GITARISTA Zlatko Manojlović urezao je svoje ime u istoriju jugoslovenskog rokenrola sedamdesetih i osamdesetih godina kao vođa grupa "Dah" i "Gordi", zatim i kroz solo karijeru, a njegov instrumental "Jednoj ženi" decenijama je podloga za razne emisije, ali i tema uz koju su se mnogi parovi zaljubljivali, plesali na venčanju... Na izmaku sedme decenije života, Zlatko, čiji je životni i muzički put već decenijama daleko više vezan za Nemačku nego za Srbiju, i dalje neumorno stvara i snima, pa je sada aktuelan njegov novi album "Crni labud", objavljen u izdanju PGP RTS.

- Rešio sam, pošto svake godine objavljujem disk u Nemačkoj, da taj isti album izdam i ovde, na srpskom jeziku - otkriva za "Novosti" Zlatko. - Ponekad mi nedostaje Beograd, hteo sam da budem malo više ovde prisutan. Poslednjih meseci sam dolazio, baš zbog posla, dva, tri puta, maksimalno na nedelju dana. Ovde mi žive najstariji sin i dve unučice, koje imaju po sedam godina. Strašno me vole i potreban sam im. Na "Crnom labudu" nema nijedne agresivne numere. Pesme su spore, i u srednjem tempu. Stilski - bluz, džez, pop-rok. Sve kompozicije imaju jako dobru melodiju, kao i tekstove, oko kojih sam se baš potrudio. Ovo mi je, sigurno, jedan od najboljih diskova. Promovisaću ga koncertno.

Manojlović ističe da mu je muzika od rođenja bila i ostala najveća ljubav:

- Nikad se nisam njom bavio zbog novca. Znao sam da će, ako radim nešto što volim, pare doći same od sebe, i tako je i bilo.

Tu ljubav preneo je na sina Todora, sa kojim danas profesionalno sarađuje.

- Ekstremno je talentovan, završio je dve muzičke akademije - hvali naslednika Zlatko. - Odličan je gitarista, veliki inovator. Svašta sam od njega čuo, video i naučio. Mnogo njegovih ideja smo ubacili na album. Todorova uloga nije mnogo manja od moje, sve radimo zajedničkim snagama. Prvi put u karijeri imam nekog na kog mogu da se oslonim. Veliki je umetnik, tek dolazi njegovo vreme. Uživam kad on svira, to je veliko zadovoljstvo za jednog roditelja.

Foto I. Marinković


Zlatko kaže da, kad baci pogled unazad, pre svega na "Dah" i "Gordi", ne bi ništa menjao.


PROČITAJTE I: NEOBIČAN HOBI: Pravi gitare od kutija za tompus


- Bilo je tu jako dobrih stvari, mnogo hitova - s radošću se za naš list seća Manojlović. - Drugo vreme, dolazilo je mnogo publike da te sluša. Sa internetom je prodaja diskova i ploča drastično pala, situacija nije zavidna za ljude koji i dalje snimaju. Ima, međutim, mnogo novih formata koji mogu da pomognu da naš posao dobro funkcioniše. Tu je dosta portala na kojima može da se kupi muzika. Nisu to novci kao ranije, ali čovek može lepo da živi ukoliko nije besan.

Prva aocijacija na Manojlovića je većini ljudi vanvremenski instrumental "Jednoj ženi":

- Draga mi je ta numera, sviraću je do kraja života. Mnogo ljudi je dolazilo sa decom i govorilo mi kako sam ja "kriv" za njih (smeh). Imam još mnogo dobrih instrumentala. Ljudi su se naslušali kvalitetne instrumentalne muzike, a ne znaju ko je kompozitor. "Jednoj ženi" asocira mnoge na neko prošlo, lepše vreme, to je osnovni razlog, a onda, kad se čovek navikne na nešto što mu prija, ne želi to da menja.

Foto I. Marinković


Karijera srpskog rokera u Nemačkoj nije baš poznata ovdašnjoj javnosti.

- Sviramo kao predgrupa na velikim koncertima poznatih bendova - otkriva Zlatko. - Uz to, u poslednjih 12 godina nastupam u klubovima gde dođe između 100 i 300 ljudi. To su, uglavnom, udruženja ljubitelja džeza, bluza i roka, svaki grad ima bar jedno takvo društvo. Okupe se ljudi željni da slušaju nešto što ne može da se čuje na radiju. U takvim klubovima sviraju i "Manfred men", "Ten jirs after", "Nazaret"... Taj posao najbolje funkcioniše u Nemačkoj. Sviramo i u Švajcarskoj, Austriji, Holandiji, Belgiji, Luksemburgu, i jako sam zadovoljan.


HEVI-METAL ME JE KREATIVNO SPUTAVAO

POČETKOM osamdesetih, u vreme nadiranja novog talasa, Zlatko je imao jednu od prvih hevi-metal grupa na ovim prostorima, "Gordi".

- Bilo je prostora za sve, kao što ima i danas, samo što ljudi treba malo više da "zasuču rukave" - kaže za naš list Zlatko.

foto P.Mitić

- Mi smo imali oko 500 mladih obožavalaca koji su bili u našem fan-klubu i dolazili na sve naše koncerte. Ja sam se, međutim, posle nekoliko godina zasitio toga, jer je ta muzika, ipak, skučena. Nisam mogao da iskažem sve što znam i volim. To je i osnovni razlog zašto sam prestao takvom muzikom da se bavim.