Betani Hjuz: Bliski susret sa bakom kralja Tuta

CENjENA britanska istoričarka Betani Hjuz povešće nas u septembru na epsko putovanje kroz najznačajnije događaje drevnog Egipta, u novom dokumentarnom serijalu "Nil - pet hiljada godina istorije" na kanalu Vijasat histori. Ploveći moćnom rekom Nil na sopstvenom tradicionalnom brodu dahabija, ona prelazi skoro hiljadu milja, od Kaira do Asvam Dama. Usput se zaustavlja na najznamenitijim mestima kako bi nam govorila o egipatskoj civilizaciji, otkrila svoje impresije o bliskom susretu sa bakom kralja Tuta, ali i pikanterije o seksualnom životu bogatih i uglednih žitelja jednog od najvećih carstava koje istorija poznaje.

Na početku ekskluzivnog intervjua, za "TV novosti", pitamo Betani Hjuz kada se rodila ljubav prema egipatskoj kulturi i istoriji.

- Sa pet godina videla sam izložbu posvećenu Tutankamonu. Oduševila me je priča o mladom kralju sahranjenom u zlatu, o tajanstvenim smrtima... Još tada sam znala da će Egipat biti moja strast. Imala sam veliku želju da odem tamo, da vidim Tutankamonovu mumiju u njenoj grobnici i da podignem poklopac sa kovčega njegove babe. Za takve trenutke istoričari žive.

* Tokom putovanja, u kom trenutku ste osetili pravu moć tog drevnog carstva? Šta je na vas ostavilo najjači utisak?

- Momenat kada sam spoznala masivnost Egipta. Putovali smo Nilom od Mediteranskog mora pravo do oboda Sudana i tada čovek shvati koliko je to ogromno carstvo. Doživeli smo izuzetna iskustva, velike piramide u Gizi i čaroban hram u Kom Ombu. Plovidbom niz Nil upili smo sve najbolje trenutke stare egipatske kulture. Sama reka me je navela da to uvidim. Egipćani su, inače, veoma ponosni na svoju istoriju, na postignuća i na ulogu koju Nil igra u tome. Zato smo i želeli da priču otkrivamo s reke. Spavali smo na brodu, to je neponovljiv osećaj. Najveći izazov nam je bio to što je tamo sve tako prelepo, pa smo kamermani i ja svakog jutra ustajali pre zore da bismo snimili što više materijala. Dan mi je tokom dva meseca počinjao u pola četiri ujutru. Ali, ne žalim se. Rado bih ponovila ovu avanturu.

PROČITAJTE JOŠ - NAUČNICI DOKAZALI: Egipćani mumificirali mrtve i pre doba faraona

* Koja su egipatska čuda veća - ona koja su načinili faraoni ili prirodna?

- I jedna i druga su veličanstvena. Reka je omogućila civilizaciji da se razvije. Sama činjenica da imate tu plodnu "traku" koja se pruža kroz pustinju izrodila je egipatsku kulturu i podarila joj snagu i energiju. Ali, ne možete da ne budete opčinjeni Velikom piramidom. Koliko god puta da odem tamo, zapanji me njena dinamika i ambicija ljudi koji su je podigli. Kada putujete kroz stari Egipat, shvatite da njegovi žitelji ništa nisu radili polovično. Sve je bilo grandiozno i preterano.

* Videli ste moderan Egipat i onaj od pre 5.000 godina. Šta se (nije) promenilo tokom pet milenijuma?

- Zanimljivo je to da reka i dalje sve objedinjuje. Kada sam putovala Nilom, svi su mi poželeli dobrodošlicu, pozivali me na doručak, a mornari su se dovikivali jedni sa drugima s obale na obalu. Stekla sam utisak kakvu dinamiku reka unosi i kako ona ujedinjuje egipatski narod. To se nije promenilo, kao ni gostoprimstvo. Bila sam tamo i na berbi urmi, čiji proces se odvija na isti način kao pre 5.000 godina. Ovo voće bilo je neka vrsta superhrane starog egipatskog društva. Bez njega ne bi bilo civilizacije, jer je čudesno kod urmi to što možete da ih skladištite. Čak i kada nastupi period gladi, uvek imate voćne zalihe.

PROČITAJTE JOŠ - Pronađena mumija "uspavane lepotice" u svili stara 2.000 godina

* Da možete da zamislite sebe u nekom periodu egipatske istorije, koji biste izabrali? U čemu ste se najviše pronašli?

- Rado bih se vratila na dvor Hatšepsut. Ta neverovatna žena faraon bila je veoma pametna i moćna, pravi inovator u arhitekturi, a bila je i poštovana širom starog Egipta. Bilo bi mi zanimljivo da vidim kako je živelo društvo kojim je upravljala žena. To je bio vrhunac egipatske kulture. Možda ste u serijalu videli da se uspinjemo uz stenu i nalazimo izuzetan erotski crtež Hatšepsut. Prikazano je kako vodi ljubav sa jednim od krojača na dvoru. Imam osećaj da je poznajem i kao veličanstvenu vladarku, ali i onako kako ju je video njen narod - kao neodoljivu i moćnu zavodnicu.

DRAMA U GROBNICI

* KOJU dogodovštinu sa ovog putovanja nikada nećete zaboraviti?

- Uh, ima ih toliko. Možda bih izdvojila jednu koja je bila najstrašnija. Sišli smo u neistraženu grobnicu. Bilo je mnogo opasno. Nivo kiseonika je bio veoma nizak, vlažnost je iznosila čak 98 odsto! Verovala sam da ću umreti. Onda sam pomislila: "Ako umrem u egipatskom grobu, to uopšte nije loše mesto za odlazak na onaj svet." Taj trenutak mi se posebno urezao u sećanje.

LIČNA KARTA

PROFESORKA Betani Hjuz, nagrađivana britanska istoričarka, književnica i voditeljka, već skoro tri decenije bavi se antičkom i srednjovekovnom istorijom i kulturom. Predaje na univerzitetima u Velikoj Britaniji, između ostalih na Oksfordu i Kembridžu, i naučni je saradnik u Kraljevskom koledžu u Londonu. Napisala je i vodila više od 50 radio i TV dokumentaraca za kanale Bi-Bi-Si, Diskaveri i Histori. Dodeljen joj je počasni doktorat na Univerzitetu u Njujorku, u znak priznanja za njen izvanredan doprinos istoriji i njegovoj međunarodnoj promociji. Autorka je nagrađivane knjige "Istanbul: priča o tri grada", koja je izdata i u Srbiji.