TV KRITIKA: Serija koja se prati bez daha

PRVA i druga sezona do sada najskuplje nemačke televizijske serije od 16 epizoda vraćaju nas u kosmopolitski i raskalašni Berlin dvadesetih godina prošlog veka, koji pamtimo po nizu popularnih ekranizacija - "Kabare" Boba Fosija ili "Berlin Aleksanderplac" Rajnera Vernera Fasbindera bile su samo najgledanije od njih - kao i po specifičnoj atmosferi sutona Vajmarske republike i osvita nacizma, rađanja džeza na evropskom tlu, procvata umetničkog ekspresionizma, škole nemačkog klasičnog filma, Bauhausa i nadasve pozorišta Bertolta Brehta i Kurta Vajla, čija se "Opera za tri groša" iz 1929. prvi put izvodi u jednoj od epizoda ove serije, kao podloga za briljantno režiranu sekvencu atentata na ministre spoljnih poslova Štrezemana i Brijana, koji su te godine, u ime starih rivala, podelili Nobelovu nagradu za mir.

U čuvenom berlinskom pozorištu Šifbauerdam čuju se akordi šlagera "Meki Nož", koji je obeležio epohu, dok glavni junak serije, inspektor Gereon Rat, u bondovskoj vratolomiji u poslednjem trenutku sprečava atentat, a time i državni udar protiv demokratije. Sve ovo napisao je i režirao trenutno najbolji nemački filmski reditelj Tom Tikver, koga se sećamo po filmskom remek-delu "Trči, Lola, trči" (svakako u antologiji filmova iz devedesetih), sa još nekoliko mlađih kolega u produkciji od četrdeset i više miliona evra, što se smatra rekordnim budžetom za jednu evropsku TV seriju. Sve je odlično urađeno u ovoj budućoj franšizi, koja je izašla prošle godine, da bi uskoro postala i najgledanija, a zatim i ovenčana Velikom nagradom žirija na TV festivalu u Kanu.

Pročitajte još - TV KRITIKA: Neki drugi film

Gotovo bez daha pratimo vešto upletenu istorijsku građu sa pričom o ratnom veteranu sa traumom, policijskom inspektoru iz Kelna, pozvanom u Berlin da pomogne u borbi protiv političke hobotnice nazvane "Crni Rajhsver", koja radi na obaranju vlade i dovođenju hunte generala i fabrikanata oružja. Sve je ovde upleteno: crno podzemlje, korupcija koja ide do vrhova vlasti, komunisti, nacisti, feministkinje, gej-kerefeke, beli i crveni Rusi (i jedni i drugi bez naplavina tekuće rusofobije), staljinisti i trockisti, zapadna plutokratija, Rotšildi i Hindenburg, Art Deco, Ku-damm i Unter den Linden, Berlin, Berlin kao rezervoar epohe i kultura, izvorna prestonica Evrope pre nego što su izmišljeni Brisel i Mastriht... Sve se to prepliće, previre, nadgornjava, potire i ponovo rađa u ovoj uspeloj televizijskoj evokaciji jednog uzbudljivog vremena. Zašto uspeloj? Između ostalog i zato što su istorijska podloga i umetnička fikcija zaista gotovo savršeno "izbalansirane", a ne kao kod nas, da sada ne pominjemo najsvežije primere.

Apropo. Zbog ovog potonjeg, uzdržaćemo se ovde od paralela sa serijom "Senke nad Balkanom", sa kojom zaista postoje frapantne podudarnosti. Obe serije nastale su u isto vreme, ali sa sasvim drugačijim ambicijama i dometima. I to se događa u televizijskom svetu slučajnosti.

Ako je slučajnost.