Andre Riju: Za važne odluke ne slušam mozak već samo svoje srce

HOLANDSKI violinista, dirigent i šoumen Andre Riju (69) stiže nam sa svojim "Johan Štraus orkestrom" prvi put u Srbiju, da 22. maja održi koncert u već rasprodatoj "Štark areni" u Beogradu. "Kralj valcera", kako su mediji prozvali Rijua, za četiri decenije karijere prodao je više od 40 miliona albuma. Violinu je počeo da svira kao petogodišnjak, a diplomirao je na Kraljevskom konzervatorijumu u Briselu. Kada je 1987. osnovao "Johan Štraus orkestar", on je brojao samo 12 članova, a danas je to najveći privatni orkestar na svetu sa šezdesetak članova. Gospodin Riju i njegov orkestar pokazali su da klasična i valcer muzika mogu da se izvode na svetskim turnejama podjednako uspešno, kao i pop ili rok muzika. Zato on stalno ohrabruje publiku na nastupima da ustane sa sedišta i zaigra valcer.

Na pitanje šta srpska publika može da očekuje u sredu na koncertu, Andre Riju za "Novosti" odgovara:

- Prvo, dozvolite mi da kažem da se veoma radujem dolasku u Srbiju. Čuo sam mnogo sjajnih stvari o vašoj prelepoj zemlji i ljudima koji tamo žive, tako da ne mogu da dočekam da nastupim. Koncert će biti veče ispunjeno veličanstvenom muzikom koju svi vole: divnim valcerima, poznatim melodijama iz filmova i mjuzikala, obožavanim operskim arijama i još mnogo toga, sve to u izođenju "Johan Štraus orkestra", muzičke grupe "Platin tenors", svetski poznatih soprana...

* Pre koncerta pozdravili ste prijatelje iz Srbije pesmom "Tamo daleko", simbolom srpske kulture i nacionalnog identiteta. Znate li još neke srpske tradicionalne pesme, kao što je "Svilen konac" pokojnog violiniste i dirigenta Vlastimira Pavlovića Carevca?

- Kada prvi put idem u neku zemlju, uvek pokušavam da pronađem kompozicije koje svi znaju, to je razlog zašto sam izveo "Tamo daleko". Možda ću još malo svirati tokom bisa! Ne poznajem stvaralaštvo kompozitora Carevca, ali sam uvek otvoren da se upoznam sa lepim melodijama.

* Kakvu ćete binu doneti u Beograd?

- Onu koju nosim svuda, zapravo, želim da moji koncerti budu gozba za sva čula, ne samo za uši koje slušaju muziku, već i za oči koje mogu da uživaju u mojoj sceni.

Pročitajte još - Andre Riju: "Tamo daleko" za moje prijatelje iz Srbije

* Zovu vas "kralj valcera", kao i čuvenog Johana Štrausa. Pamtite li trenutak kada ste prvi put čuli Štrausa?

- Štraus je bio, jeste i uvek će biti jedini pravi kralj valcera - to je sigurno, komponovao je toliko divnih valcera i drugih zapanjajućih kompozicija. O, da, sećam se kad sam prvi put čuo njegovu muziku. Odrastao sam u muzičkoj porodici: otac mi je bio dirigent simfonijskog orkestra, sva moja braća i sestre sviraju jedan ili više instrumenata. Na primer, nakon redovnog programa sa Bruknerovom ili Malerovom simfonijom, svirao je Štrausov valcer kao bis. I onda se dogodilo nešto neverovatno - muškarci i žene u publici koji su do tada mirno sedeli, iznenada su počeli da se pomeraju malo ulevo i udesno. Majka je imala običaj da nas decu vodi na suprugove koncerte. Bio sam svedok tog magičnog momenta u publici i bio sam zaprepašćen - da li je postojala veza sa muzikom koju je moj otac svirao? Mnogo godina kasnije otkrio sam očaravajuće i magične moći ritma valcera.

* Zašto je "Na lepom plavom Dunavu" najlepši valcer na svetu?

- Zato što ima sve što mora da sadrži dobar valcer, sve vrste emocija koje se čuvaju u okviru kompozicije - sreća, tuga, melanholija i još mnogo toga. Gde god da sviramo ovaj supervalcer, ljudi ustaju sa svojih sedišta i počinju da plešu. To je zaista sjajno!

* Kao dete ste često išli u dvorac u kome danas živite da slušate časove klavira.Ipak, odlučili ste da budete violinista a ne pijanista?

- Majka je bila ta koja je izabrala instrumente za svu svoju decu i mislila je da će mi violina najbolje odgovarati. Bila je u pravu. Nijedan drugi instrument na svetu nije u stanju da prenese moja unutrašnja osećanja kao violina. Ali, sviranje klavira bilo je "obavezno" za sve nas.

* Poslednjih 30 godina redovno idete na turneje i objavljujete albume, da li se ponekad osećate umorno?

- Penzija, šta je to? Ta reč ne postoji u mom rečniku. Imam najbolji posao na svetu, pravim muziku i ljudi širom sveta postaju srećni kad je čuju. Nikada se neću umoriti od ovoga! Imam svoje popodnevne dremke ali to je samo da bi baterija bila 100% puna, kako bih ponovo nastupao za entuzijastičnu publiku.

* Da li se ikad desilo da publika na vašem koncertu ne ustane i ne zapleše?

- Hvala Bogu, to se nikad nije dogodilo. Dozvoljavam sve vrste emocija na mojim koncertima i zato ljudi reaguju na svoj način, što je apsolutno dobro. Naš entuzijazam na sceni je 100% stvaran, nema ničeg lažnog.

* Da živite u Holivudu, do sada biste imali tri-četiri neuspela braka, a vi ste sa istom ženom čitavog života?

- Da, oženjen sam već više od 40 godina, ali imam dve porodice da budem iskren - malu koju čine moja žena, deca i unuci, i veliku porodicu, moj orkestar sa kojim delim sve dok smo većim delom godine na turneji. Obe porodice su mi vrlo drage, brinem o njima i volim ih.

* Da li i vi, kao Mocart, komponujete muziku ne za elitu, već za običan svet?

- Ne komponujem često, međutim, ubeđan sam, zaista, da je klasična muzika namenjena svima da uživaju, a ne samo eliti, kako neki misle. Mocart je u svoje vreme bio prava pop zvezda. Kad bi živeo u 21. veku, kladim se da bi svi želeli da se druže sa njim, a njegov poster bi krasio mnoge zidove spavaćih soba tinejdžerki.

Pročitajte još - "Tamo daleko" je bila himna i lek

* U današnjem svetu, gde ljubav ne može da pobedi mržnju i bes, zašto mislite da odluke u životu treba da donosimo srcem, a ne mozgom?

- Zato što je srce centar naših osećanja! Moja supruga uvek kaže: "Kada morate da da donesete važnu odluku, slušajte svoje srce, a mozak iskoristite da to proverite". Nažalost, mnogi ljudi zaboravljaju da imaju srce, ili malo slušaju. Kada slušam otkucaje svog srca, još uvek čujem ritam i onda shvatim da i dalje donosim ispravne odluke.

ŽELEO DVORAC ZBOG TINTINA

* ZAŠTO ste žudeli da živite u dvorcu? Da li je tačno da je u vašem zamku musketar Dartanjan poslednji put doručkovao pre nego što je otišao u bitku i poginuo, služeći Luja Četrnaestog?

- Da, čuveni musketar Dartanjan uživao je u svom poslednjem doručku u istom zamku u Mastrihtu u kom živim danas. Ali, izabrao sam da živim u dvorcu zbog drugog razloga: kao tinejdžer voleo sam da čitam stripove o Tintinu, a njegov najbolji prijatelj, kapetan Arčibald Hadok, kupio je dvorac "Marlinspajk". Tada sam počeo da sanjam da imam dvorac i da živim u njemu. Zaista je bilo ostvarenje sna kada smo se uselili u zamak iz 15. veka, sa 27 soba.

ČELIČNE SKELE ZA NOTR DAM

* ZA renoviranje katedrale Notr Dam, donirali ste 700 tona čeličnih skela?

- Nisam oklevao ni trenutka, kada sam čuo za ovu katastrofu. Bilo je tužno kada sam čuo da je ovaj predivan dragulj arhitekture postao žrtva plamena. Nadam se da će moje gvozdene skele biti od pomoći u Parizu.