Lena Kovačević još jednom osvaja muzičke dubine, novom pesmom, koja je, već na prvo slušanje, postala veliki hit, pružajući publici, ali domaćoj muzičkoj sceni još jedan nesvakidašnji, autentičan i upečatljiv emotivni doživljaj, dokazujući da, uprkos svemu, kreativnost i kvalitet nisu u dubinama besmisla i površnosti.

Iako je pesma „Cafe“ bila veliki, možda i prelomni momenat, nakon kog je sledeći korak predstavljao ozbiljan izazov, Lena „Dubinama“ pokazuje da s razlogom jeste u onim muzičkim vodama, koje, pre svega, karakteriše kvalitet i trajanje.

U intervjuu za Novosti online, otkriva dubine nove pesme, ali i svoje, neistražene i skrivene, koje je nose strujama muzike koju toliko voli da to često, kako kaže, ume da zaboli.

* Nedavno ste publici predstavili još jednu prelepu i prilično neobičnu baladu pod nazivom „Dubine“. Čime su vas privukle dubine ove pesme?

Sama melodija, a zatim i divan tekst Vladimira Danilovića, inspirisali su me, zaista, da priđem ovoj pesmi na poseban način. Mnogo boja čujem u njoj, nosi onaj zvuk „sinta“ i popa, koji sam toliko slušala u toku studija, posebno kada sam, od prvog honorara, sebi kupila klavijaturu na kojoj i danas radim. Tvrdim da nas pesme same pronađu, a ne mi njih.

* Koliko je, za vas lično, ova pesma duboka i zbog čega?

Pre svega, stilski je nešto što sam, zaista, maštala da uradim, da ima taj pop zvuk, ali kao i za “Cafe”, nisam želela da bude klasična pop pesma, već da ima neki “X” sloj više. Opisuje situacije kroz koje smo svi prošli ili nekad prolazimo.

foto: Andreja Damnjanović

* Zbog čega je posebna u vašoj kategorizaciji ostvarenog?

Kad sam započinjala da se bavim muzikom, imala sam jasnu viziju nekakvih zvukova, boja i slika, kako sam sebe mogla da čujem ili vidim, stilski, u emociji, i na moju sreću, ta jedna, veoma važna kockica iz tog “puzzle”-a je pronađena sa ovom pesmom. Važna mi je zbog daljih koraka.

* Spot je, takođe, veoma suptilan, sofisticiran, simboličan. Šta kriju dubine koje vidimo u njemu?

Sve je u ličnom doživljaju, u simbolici. Stojim na jednom ostrvu, naspram mene stoji drugo. Ponekad smo i sami takvi, nedodirljivi i daleki jedni drugima.

* Čini se da ste, iz pesme u pesmu, sve emotivniji, nežniji, ranjiviji. Šta o vama govore ovako velike, snažne, duboke balade?

Govore da sam donela dobru odluku što sam čekala pravu muziku za sebe. Tu su bile, u međuvremenu, pesme “San”, “Osećam”, i naravno, obrade koje toliko volim, ali kada govorim o originalnim pesmama, koje pričaju priču, zaista sam želela i ovakvu muziku. Verujem da sam, kao muzičar, danas zrelija da to prepoznam, ali i da cenim trenutak kada muzika zaboli koliko je volite.

* Do kakvih dubina u muzici ste stigli, a do kojih želite da doprete?

Uvek volim da mislim da još uvek nisam napravila ni prvi korak, jednostavno, gledam napred i ne želim da poredim sebe i svoj put sa vremenom u kome živim. Moram da ga merim večnošću, koliko to što radim ima smisla, jednog dana kada to neko bude gledao, koju poruku sam ostavila, svesna sam toga duboko. Volela bih da ispunim ono što osećam da treba, svako od nas ima neku svoju malu misiju.

foto: Andreja Damnjanović

* Da li ljubav može da spaja, čak i ako je samo reč?

Sve je počelo od reči.

* Kojim virovima se prepuštate u životu i muzici?

Svemu onome što za mene ima smisao, što nosi moj život i mene tamo gde treba.

* Šta se krije u dubinama vaše duše, očiju i srca?

Ljubav prema životu, ljudima, prema muzici i, pre svega, prema Bogu.

* Šta publika može da očekuje posle „Dubina“?

Trenutno je u toku promocija ove pesme koja je, zaista, postala radijski hit u Srbiji i regionu, i posebno mi je drago zbog toga. Beskrajno se radujem sledećoj pesmi, imaćemo brzi ritam, ali od sete i nostalgije, možda, pobeći neću!