KARIJERA Jelene Tomašević je duboka konstanta muzičke mape ovog podneblja. Nezaobilazna putanja, ako govorimo o kvalitetu, kredibilitetu i onome što možemo nazvati vrednošću, posebno u ovim vremenima, kada je i muzika, većinom, postala slika, a ne zvuk, emocija i smisao. Srećom, nije usamljen primer na takvom putu i jedna je od onih koji ne skreću sa koloseka dobre, prave, prirodne muzike i pesama koje se stvaraju instrumentima, glasom, emocijom i talentom, a ne jednim klikom na tastaturi. Zbog toga je njen put čist, a korak stabilan i konkretan, oslobođen mistifikacije i estradne prašine. Sve drugo je manje važno, jer publika nepogrešivo oseća nečiju suštinu. Jelenin veliki koncert u Sava Centru, 14.-og marta, biće ne samo zvuk, glas, nastup, događaj, već i osećaj. Samim tim i pomenuta suština.

* Svi mediji prenose da će se predstojeći koncert umnogome razlikovati od svih prethodnih. Da li je to samo marketinški trik ili ćete se zaista predstaviti u drugačijem svetlu?

Nikada se u svojoj karijeri nisam služila trikovima i obmanama, niti su mi bili potrebni. Tako je i ovog puta. Ovaj koncert će zaista biti drugačiji, jer je prirodno da se s godinama menjate i nadograđujete, kako sebe, tako i svoju karijeru. Besmisleno je stajati u mestu i publici ne ponuditi nešto novo. To ne znači otići od sebe i praviti veštačke promene, koje mogu da imaju suprotan efekat, već biti kreativan i stalno napredovati. Zbog toga će ovaj beogradski koncert biti jedna nova priča, kako u muzičkom, tako i scenskom i vizuelnom smislu. Publika može očekivati potpun, autentičan i vrlo kvalitetan muzički događaj i sigurna sam da će biti prijatno iznenađena.

* Nastupate sa Gudačima Svetog Đorđa. Koliko to današnjoj publici, orjentisanoj na drugačije muzičke pravce, uopšte može da bude interesantno?

Ne biste verovali koliko. Upravo u tome i jeste jedna od specifičnosti ovog koncerta. Kada se kaže gudači, mnogi pomisle na kamernu atmosferu, prilično intertan nastup i nešto što, posebno danas, nije toliko atraktivno, ali njihova virtuoznost, u kombinaciji sa aranžmanima prilagođenim takvom orkestru, čini da moje pesme zvuče predivno i daje im potpuno novu dimenziju i zvuk koji želim da predstavim publici. Sigurna sam da će svi prisutni biti oduševljeni. S druge strane, tu je i moj bend sa kojim nastupam već čitavu deceniju, ali smo i u tom segmentu koncerta uveli mnoge novine koje će priču učiniti kompletnom i nesvakidašnjom.

* Vaš glas i interpretacija su uvek ispred svega i ljudi zbog toga dolaze na vaše koncerte, jer je emocija s kojom pevate veličanstvena. Šta je, uvek iznova, čini toliko snažnom, dubokom i iskrenom?

Mislim da sam sa tim rođena i da drugačije ne bi ni moglo. Nakupi se mnogo toga u čoveku tokom vremena i onda, kada se približe ovako značajni koncerti, u kojima se ta emocija deli sa publikom bez ikakve rezerve, ona postaje još intenzivnija, jer znate da ćete je osloboditi iz sebe i da će je ljudi osetiti i prihvatiti na pravi način. Uživam kada, dok pevam, vidim uključene telefone, jer znam da neko ko nije tu sluša pesmu posvećenu njemu, kada vidim zagrljene parove koji plešu, čak i nečije oči pune suza. To je najbolji mogući pokazatelj da je moja emocija pronašla put do srca onih kojima je i pružam. Samim tim, ja sam još ispunjenija i oplemenjenija i kao izvođač i kao osoba. Moj glas tada dobija još intenzivniju boju. Verujem da će tako biti i ovog puta.

* Koji momenat sa prethodnih koncerata nikada nećete zaboraviti i priželjkujete da se ponovo dogodi 14.-og marta, u Sava Centru?

Trenutak sa koncerta iz 2016. godine kada sam, samo uz klavirsku pratnju Aleksandra Banjca, otpevala „Melanholiju“. Bio je to jedan od najveličanstvenijih momenata koje sam ikada doživela na sceni. Neopisiv i neobjašnjiv osećaj. Ovacije publike koje ne prestaju tokom cele pesme, prvi redovi na nogama i aplauz koji je trajao, čini mi se, beskrajno. A od emocija podrhtava cela dvorana. Nikada to neću zaboraviti. Inače, nisam sklona plakanju na koncertima, ali posle toga nisam mogla da zadržim suze. To su oni trenuci kada shvatite da je sve vredelo i da ste svoje snove ostvarili. Kao umetnik, ne tražim ništa više od toga, osim da traje. To je esencija moje muzike i mene same. Nadam se da ću to ponovo doživeti.

* Šta biste rekli onima koji, ove godine, prvi put dolaze da vas čuju uživo?

Radujem se novim generacijama u svojoj publici, jer je i to dokaz da dobra, kvalitetna muzika nema rok trajanja, a za jednog izvođača, svakako je velika privilegija kada njegova publika postaje bogatija i šira. Sve o čemu govorim u ovom intervjuu pokazuje šta mogu da očekuju, moj dosadašnji rad takođe, ali je najbitnije da dođu, da osete sve o čemu pričam, da vide muziku. Jer, muzika se može i videti na ovakvim koncertima. Možda zvuči čudno, ali je istina. Kada se spoje oči, sluh i srce, stvara se suština svega. I neka požure, ostalo je još vrlo malo ulaznica, kako bi na vreme obezbedili svoje mesto.

* Sa kojom pesmom se vaš privatni život može najbolje uporediti?

Ima tu svega, kao i u životima dugih ljudi. Ponekad se dese melanholije, nekada vertigo u glavi, nekada duvaju košave, uzburkaju se okeani ali i cvetaju suncokreti, ponekad sve bude kao panta rei, često je život u koferima, ali jutra su najlepši deo mojih dana. Ono što je važno je da, u svemu tome, imam ogromnu ljubav, podršku, oslonac, sreću i mir koje mi pružaju Nina i Ivan. Ona na dečji, iskren, čist, spontan i najemotivniji mogući način, on svojom stamenošću, hrabrošću i ljubavlju. Sasvim dovoljno da iskreno mogu da kažem da sam srećna.