EMISIJA "Neka pesma kaže", autorke Nataše Ilić, na Radio-televiziji Vojvodina, jedna je od retkih koje čuvaju tradiciju naše izvorne narodne pesme u poplavi novostvorenih hitova. Šarmantna i uvek nasmejana Ilićeva, koja je osmislila čitavu priču, zna da kaže da je ovaj muzički žanr, koji joj je postao i ostao tema interesovanja, zapravo izabrao nju.

- Lepa Lukić kaže da je njen prvi hit "Od izvora dva putića" izabrao nju, a ostale je pesme birala sama. Jednostavno, tako je moralo biti. E, tako je i kod mene - kaže Ilićeva na početku razgovora za "TV novosti". - Sudbina me odvela u Zabavno-muzički program, gde sam i danas. Shvatila sam da kao autor, urednik i voditelj ovakvih muzičkih emisija zapravo negujem tradiciju, bavim se narodnim stvaralaštvom i nematerijalnom kulturnom baštinom balkanskih naroda. I smatram da sam na pravom putu.


PROČITAJTE JOŠ: PROPAO POKUŠAJ MIRENjA CECE I JECE: Na ročištu samo Svetlana Ražnatović

U tome joj je pomogao, kaže, menadžment Javnog servisa Vojvodine, koji joj je s poverenjem dao odrešene ruke da "upakuje" emisiju onako kako ona smatra da bi trebalo.

- Svakog gosta, pesmu i ilustraciju biram pažljivo. Zanimljivo je to da u ovoj medijskoj gunguli, poplavi svega i u eri rejtinga, emisija "Neka pesma kaže" se i te kako gleda! Verovatno zato što je drugačija i što ne prati trendove po svaku cenu. Zaključujem da je publika željna normalnih, kulturnih, a opet pitkih sadržaja. Da mi je izazov, jeste. Držim se onoga da "to što narod traži, ne znači da mu to uvek treba i dati". Goste bira po istom principu, bez obzira na to da li je reč o mladim ili vremešnijim izvođačima.

- Cilj je da napravim emisiju koja neguje tradiciju, da ugostim pevače vrhunskog glasa i mlađe i starije generacije, ugledne kompozitore i tekstopisce, kao i persone koje se bave javnim poslom, a imaju šta da kažu, otpevaju ili odsviraju i da to ima smisla. Gosti nastupaju isključivo uživo. Retko napravim izuzetak ukoliko je reč o nekome koje je zavredeo pažnju, a grlo ga baš ne sluša. Nada Obrić je, na primer, dobila tu dozvolu. Za sve to je potrebno i znanja i energije, ali kada sam zadovoljna urađenim, nijedan atom snage nije uludo potrošen. Umorna i zadovoljna, to je emocija koju volim!

Ilićeva ističe da je priprema takve emisije složen proces.

- Kada mi gledaoci kažu da emisija u etru tako pitko teče, to mi je najveći kompliment. Ili, kad dođe jedan Zvonko Bogdan i kaže da mu je čast da mi kao autoru bude gost, ima li veće nagrade? Zahvalna sam Bogu što mi je dao priliku da u životu radim ono što volim i da od toga živim.

"Neka pesma kaže" često ponudi gledaocima raritete, kao recimo, pesmu "Osam tamburaša s Petrovaradina", po originalnom tekstu Ratka Šoća, što gotovo nigde nema prilike da se čuje.

- Sa uživanjem se bavim istraživačkim novinarstvom u okviru rubrike "Vaših 5 minuta", u kojoj kroz ilustraciju i posebnu priču priuštim publici podsećanje na važne momente iz naše muzičke istorije (pevače, kompozitore, tekstopisce), kao i upoznavanje sa manje poznatim detaljima kad je reč o istoriji nekih pesama. Tako sam otkrila da pesma "Kad ja pođoh na Bembašu" nije sevdalinka, kako se verovalo, već stara sefardska pesma, ili da "Mito bekrijo" nije izvorna iz Vranja, već da ju je komponovao Radoslav Grajić, da "Vidovdan" ili "Ivanova korita", nisu tradicionale već da ih je stvorio Zahar.

Nataša je mnogo puta bila nagrađivana za svoj posao i ne krije da joj priznanja mnogo znače.

- Imam, naravno, divnih nagrada. Znače mi, kako ne. Laže ko kaže drugačije. Kada neko nagradi vaš trud i prepozna umeće, znanje i rad, naravno da vam prija. Izdvojiću da sam krajem prošle godine od Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije dobila Estradno-muzičku nagradu Srbije u znak priznanja za unapređenje estradno-muzičke umetnosti. To mi je, između ostalog, potvrda da sam bila i ostala na dobrom putu - zaključuje Ilićeva.


PROČITAJTE JOŠ: "Instant porodica" stiže u bioskope (VIDEO)

OD STINGA DO "VERKE KALUĐERKE"

* KOJE pesme volite da slušate u kafani, a koje kod kuće?

- Naučila sam mnoge lepe narodne, izvorne, komponovane i etno pesme uz posao. Ipak, odrastala sam uz tamburaše Janike Balaža koji su u komšiluku vežbali skoro svakodnevno, pa sam sedeći na pragu svoje kuće i slušajući ih naučila mnogo tamburaških pesama. Tako da tamburaše obožavam, a u dobrom društvu i veseloj atmosferi volim da čujem "Verku kaluđerku", "Stanite dani, stanite noći", "Ciganka sam mala", "Moja mala nema mane". Žanrovski sam pomalo haotična, kada je reč o muzici. Volim Stinga, Šade, Santanu, Aleksandru Radović, "Plavi orkestar", Ninu Badrić, Dženifer Lopez, "Abbu"... Slušam šta mi prija u datom momentu. A volim i da zapevam!


BAH NA HARMONICI

NATAŠA nam otkriva da svira harmoniku još od malih nogu:

- Kada bolje razmislim, ništa nije slučajno. Sudbina nađe svoj put. Kao mala igrala sam folklor u KUD "Svetozar Marković", kasnije sam bila i član izvođačkog sastava. Nastupala sam na festivalima, putovala... Potom sam pohađala muzičku školu "Isidor Bajić", u Novom Sadu, u klasi profesora Malenice, pa je i harmonika tada bila meni važan instrument. Bila sam član kvarteta, osvajali smo nagrade. Doduše, klasika je bila na repertoaru. Inače, imam i danas harmoniku na kojoj sam učila da sviram Baha, a nasledila sam je od majke. Reč je o veltmajsteru, 60 basova, perla bela. Zasviram i danas. Nisu prsti zaboravili Baha. Zanimljivo je da ne znam nijedno kolce, pa možda i to naučim.