NAKON pola veka karijere Ljiljana Stjepanović ističe da je u glumi pronašla sve što je tražila. I danas svoj posao obožava jer je potpuno ispunjava. Scena je, kaže, lek i izlečenje od svih bolesti koje idu s godinama. A pošto voli publiku veoma je srećna što joj je ta ljubav, dodaje, ponekad i uzvraćena.

Koliko uživa u svom poslu potvrđuje i činjenica da trenutno igra u 12 pozorišnih komada i da je samo ovog leta snimala pet serija. A jedna od njih je i "Šifra Despot" u kojoj je, nedeljom (21.15), na TV Pink, gledamo u ulozi učiteljice Savke.


PROČITAJTE JOŠ: GLUMAC UPOZNAJE SRPSKE LEPOTICE: Kaja Ostojić se slikala sa slavnim Džonijem Depom

- Radoš Bajić ume da prepozna šta treba u kom trenutku napisati i realizovati, a tema ove serije je mnoge od nas pogodila. U njoj se upoznajemo sa jednom izbegličkom familijom koju prate problemi kao i većinu porodica u Srbiji. Njima sve to još teže pada, jer su preživeli agoniju na ratištu. Mislim da je ova priča bliska publici zato što je vraća u ne baš neko srećno vreme, ali mnogi vole da se podsete nekih stvari.

* Učiteljica Savka jedna je u nizu potpuno različitih uloga koje ste do sada igrali. Šta vam je bio izazov kada ste počeli da radite na njoj?

- Pre svega to što sam sarađivala sa već poznatom ekipom. Sa Radošem, u koga imam apsolutno poverenje. Znam da će uvek da ponudi nešto što mi leži, jer on piše specijalno za glumce. Kao kolega on tačno zna ko šta može. Najviše mi se dopalo to što ova serija ima srećan kraj, a posebno mi je drago što sam imala tu čast da prvi put radim sa Brankom Šelić, Đorđem Markovićem, Raletom Milenkovićem... Svi su izvanredni u svom poslu i sjajni za saradnju.

* Poznanstvo sa Radošem Bajićem datira još iz klase na FDU. Da li vam dok radite zajedno to daje veću slobodu da budete otvoreniji jedno prema drugom?

- Od početka naše saradnje Radoš se poneo kao veliki umetnik i čovek. Volim ga i kao brata. Uz to smo i porodični prijatelji, tako da među nama nema tajni. On nije preterano zahtevan prema onima koje dobro poznaje i za koje je specijalno pisao neke uloge.

* Među njima je i Radojka iz serije "Selo gori a baba se češlja", a vi ste nam kroz nju, do sada, pokazali možda i najdublju emociju.

- Čak mi je i najviše prijala. Kroz karijeru obično su mi nudili da igram strože žene, arogantnije, verovatno zbog mog glasa i energije. A Radojka mi je zaista legla, zato što sam u njoj prepoznala sebe. Ona je posvećena deci i mužu, zna da oprosti, tolerantna je, osećajna i dostojanstvena u teškim trenucima. I ja sam veoma emotivna, jer sam pre svega majka i baka, pa tek onda glumica.

* Svi vaši likovi u dosadašnjoj karijeri bili su karakterni, što je retkost u glumi. Da li je to sreća?

- Mislim da jeste. Volim takve uloge, one su mi veći izazov i daju više mogućnosti. Zahvalna sam svima koji su kod mene prepoznavali takav glumački talenat. Trudim se da se razlikujem, budem uvek drugačija, da istražujem, hvala bogu još sam "mlada i perspektivna" (smeh), tako da imam još mnogo ljubavi prema svom poslu. Najvažnije mi je da se nisam umorila od svega što sam do sada radila, naprotiv sve me to motiviše da istim žarom nastavim dalje.

* A postoji li neka uloga koju vam nisu ponudili, a da ste je poželeli?

- Ima ih mnogo, naravno, pa mi glumci uvek želimo ono što nam nije dato. Ali, bože moj, valjda je to i sudbina - kako su me videli tako su mi i davali uloge. Hvala im što su me prepoznali.

* Eleonora Majković, ili Spečena, u "Boljem životu" vam je prva velika rola koja vas je obeležila kao negativca. Kako ste se u vreme, kada je televizija imala mnogo veću moć nego danas, nosili sa reakcijom publike?

- Jaoj, moram da priznam, jako teško. Međutim, veliki Aca Đorđević i Siniša Pavić bili su u pravu kada su mi je ponudili, smatrajući da će da me istakne. Mislim da nisu pogrešili. Pokušavala sam, čak, iz sebe da izvučem i poneku dobru osobinu, ali publika me je jednostavno prepoznavala kao "skotića". Žene su me volele, muškarci ne. Ne znam zašto, meni je to bilo fascinantno. Do te mere su me poistovećivali sa Spečenom da me je jedan taksista izbacio iz kola rekavši mi: "Takvog skota imam kod kuće." Koliko god da mi tog trenutka ta situacija nije prijala, doživela sam je, ipak, kao kompliment, jer je očigledno da sam u ulozi zloće bila baš ubedljiva.


PROČITAJTE JOŠ: EVO KO ĆE DA IGRA JEDNU OD GLAVNIH ULOGA: Miloš Avramović o početku snimanja serije "Južni vetar"

* Prvi put ste se na malim ekranima pojavili 1969. godine, kao pevačica Rada u seriji "Muzikanti". Kako se oseća neko ko iza sebe ima pola veka karijere?

- Divno se osećam i nadam se da ću da radim bar još toliko (smeh). Bez obzira na to što sam već tolike godine u penziji, veoma sam aktivna, mnogo putujem. Evo danas idem u Futog, posle na Zlatibor, pa u Bajinu Baštu, a onda i u Minhen. Radim punom parom i nadam se da će to da potraje.


SADA UČIM OD SVOJE DECE

* BUDUĆI da se čovek uči dok je živ, od koga vi danas dobijate lekcije?

- Od moje dece, a najviše od unuke Ksenije, koja ima 18 godina. Ona je sada već zrela devojka, četvrta je godina gimnazije. Ponosna sam na to što ima poverenja u mene i što sa mnom, čini mi se, najviše razgovara. Svakodnevno smo u kontaktu, dođe kod mene kući ili dotrči do pozorišta, samo da je baba vidi. Imam još tri unuke koje su još male. I za njih sam jako vezana i dosta vremena provodimo zajedno. Kroz igru se trudim da ih nešto naučim, ali i ja učim od njih, tako čuvam svoje mlado srce.