OBIŠAO je ceo svet, ali je ovo za njega bilo najlepše mesto na planeti, gde je nalazio svoj mir.

PROČITAJTE I: DOM ŠAULIĆA ZAVIJEN U CRNO: Dolazili uplakani prijatelji i rodbina, supruga Gordana bleda u crnini (FOTO)

Govori tiho Đorđe Radovanović iz Krčedina. Na terasi, iznad same obale Dunava, sede on i komšija Borovac. Piju pivo i prisećaju se druženja i doživljaja sa prvim komšijom, čuvenim kraljem narodne muzike. Vikendica Šabana Šaulića, uz samu mirnu reku, zakatančena. A, sad, baš ovih prvih prolećnih dana, očekivali bi ga, kažu, da dođe. I zabaci udicu ...

- Posle turneja, putovanja, svirki širom sveta, ne bi odlazio kući u Beograd, nego pravo ovde - nastavlja Đorđe. - Bilo da je noć ili dan, seo bi u svoj čamac i pravac na pecanje. Sav teret koji bi mu se nakupio i sav umor, nestajao bi u trenu, čim bi se otisnuo Dunavom i zaronio pecaljku. Tako nam je govorio. Tvrdeći da nema lepšeg mesta na svetu od ovog...

Da je mnogo voleo da peca, da je neizmerno uživao u svakom trenutku provedenom u dvospratnici na samoj obali Dunava, ovog mirnog naselja Inđije, potvrđuju svi iz kraja.

- Poslednje dve decenije, od kada je sazidao kuću, ovde je najradije dolazio i hvala mu na tome što nije bilo intervjua a da nije rekao koliko je voleo Krčedin i svoju oazu ovde u Sremu. A, svi mi koji smo imali čast i sreću da ga poznajemo, nemamo drugih reči osim da je Šaban bio izuzetan čovek, retko dobar i drag, jednostavan, neponovljiv...

Šabanova vikendica na obali Dunava

Ne samo da je pecao, pričaju nam dvojica Krčedinaca, nego bi ubrzo pošto se vraćao sa ulovom, iz dvorišta Šaulićevog imanja zamirisala čorba, gulaš, ili riba sa roštilja. Pre dve godine je, kažu, upecao svoj najveći trofej, soma od 36 kilograma.

- Dunav i ova sremska tišina su ga očigledno opuštali, punili mu baterije, ali je bio vrlo druželjubiv i veseo, pa je kroz ovu vikendicu prošlo mnogo poznatih sa estrade, pa i pokoji političar... - sećaju se Đorđe i Borovac. - Kad je sa Zoricom Brunclik vežbao duetsku pesmu, poslednju koju su snimili zajedno, satima su je pevali ovde, a nas dvojica smo sedeli na terasi i uz piće uživali. A uživo je zvučao tako da čim zapeva naježiš se i kosa ti se digne. Pravo u srce je dirao svakom notom.

Pričaju komšije i da su mu porodica, supruga, deca i unuci dolazili u Krčedin, a da je uz njega najčešće ovde bio brat Miki iz Šapca i da ih je gostio ribom koju je tog dana ulovio.

- Uživao je da okuplja prijatelje, ali čini mi se da je najviše voleo da je sa običnim svetom - kaže Đorđe. - I sam je, iako ime i slavan, bio jednostavan, neiskvaren, običan, čovek iz naroda. Ostaće velika praznina i ovde u Krčedinu, bez njega. Selom kad prođeš, gde god da zađeš, i u kafanu i na pijacu, samo o njemu pričaju i tuguju. Čujem da hoće da organizuju autobus, da se ide na sahranu. Da ispratimo našeg dragog komšiju.

Đorđe i Borovac

davao je novac svakom ko mu zatraži

VOLELI smo Šabana zbog mnogo toga, ali i jer je bio "širok" i darežljiv prema nama - iskren je Radovanović. - Davao je na zajam, svakome ko mu zatraži. Prekoputa u selu Gardinovci, sećam se bila slava, a ja bez prebijene pare. "Šabane, daj neki dinar, da idem u goste preko reke". I dao mi, bez reči, i tad i uvek kad mi je trebalo, a ja sam mu pošteno vraćao. A znaju svi odavde, nalazio nam je razne poslove na svom imanju, održavanje vikendice, travnjaka, čamca i plaćao više nego pošteno.