Danica Krstić: Uživam u čarima tradicionalne muzike

GLAS Danice Krstić je ona zlatna nit koja vez srpske narodne nošnje, tradicije, muzike, kulture i istorije, u ovom novom vremenu večitog nevremena, posebno na našim prostorima, čini dovoljno blistavim da nas podseti koje vrednosti moramo da negujemo. Svojom mladošću, lepotom, pojavom, nepretencioznošću, ali pre svega, darom, Danica daje nadu da nije sve otišlo niz vodu i da, možda, nismo potpuno posrnuli pred naletom besmisla, u svakom smislu.

Ona nije muzička zvezda, ni medijska atrakcija. Nije ni produkt izgubljenih generacija degenerisanih društvenim mrežama. Ona je izvor. Nasleđe. Folklor. Običaj. Umetnost.

Jedna je od retkih koja je za svoju budućnost odabrala prošlost, stvarajući bogatu, arhaičnu riznicu svog života i onoga što poklanja ljudima i ostavlja za tu istu budućnost.

Neke od najvećih dragocenosti iz te riznice, otkriva u iskrenom intervjuu za naš portal.

*Koliko vas je obogatilo konstantno istraživanje i izvođenje tradicionalne muzike, uticalo na vaš životni put i formiralo vas kao ličnost?

Vrlo rano sam krenula da igram folklor i da pevam tradicionalnu muziku, ali nisam znala ništa o tome, dok nisam, na Fakultetu muzičke umetnosti, upisala smer “etnomuzikologija”. Oduvek me je to zanimalo, ali je veoma uska struka i nisam imala nikakvu literaturu, ni smernice odakle da počnem sa učenjem, tako da je taj fakultet bio pravi izbor za mene. Smatram da su naša tradicionalna muzika i igra, kao i običaji i nošnja, zapravo, naša kultura, i mogu reći da je bavljenje tim vrednostima duboko uticalo na formiranje moje ličnosti i nekih stavova. Shvatila sam da je postojalo jedno drugačije vreme, u kojem su ljudi imali sasvim drugačije živote, počevši od moralnih vrednosti, praznovanja praznika, poštovanja nekih pravila u životu, pa do muzike i igre, bez kojih se, tada, nije moglo. Sam stil života i uslovi u kojima su ljudi nekada živeli je, zapravo, i doneo toliko emocija i naboja u njihovim interpretacijama. Neko to može da razume, neko ne, ja sam uspela da shvatim i zbog toga imam privilegiju da uživam u ovome čime se bavim.

* Veoma ste mladi, ali duboko osećate tu iskonsku tugu koja se često prožima kroz etno muziku i autentičan način interpretacije. Šta uslovljava da je, na tako poseban način, izražavate?

U detinjstvu nisam bila svesna šta izlazi iz mene dok pevam, ali vremenom, kada krene da se nagomilava životno iskustvo, počinješ da proživljavaš pesme koje pevaš, čuješ priče starih ljudi, razumeš ih, gledaš ih sa suzama u očima, kako pričaju o svojoj mladosti i nemogućim ljubavima, saosećaš sa njima i desi se da pevaš “Žal za mladost”, “Gde si dušo, gde si rano” ili “A što ti je, mila kćeri, jelek raskopčan” i ne možeš da se ne rasplačeš, jer shvataš koliko je njima bilo teško i nedodirljivo ono što je nama, danas, sasvim normalno. U njihovo vreme, bila je sreća ako imaš ikakvo pravo glasa pri odabiru bračnog partnera, ili ako se u kući nešto pitaš, tako da ja, kao umetnik koji je hipersenzitivan, ne mogu da ostanem ravnodušna dok ispevavam nečije tužne životne priče.

* Šta, uvek, utkate u svoje pesme, što im daje tu specifičnu lepotu, unikatnost i neprolaznost?

Samo emociju, jer je, po mom mišljenu, za umetnost to jedino bitno.

* Spektar tih emocija, boja i simbolike izvorne srpske muzike je ogroman. Koja nijansa je najizraženija i najupečatljivija u vašim pesmama i vašem srcu?

Muzika je veoma šarena, ona ne može, kod mene, da ima jednu boju, jer se radi o nijansama i velikoj paleti boja, što se može videti i iz mog repertoara. Trudim se da ubacim muziku raznih naroda, kako bih zadovoljila potrebe svakog mog slušaoca. Što se srca tiče, boja je jedna, i to crvena, koju tumačim kao boju ljubavi i radosti.

* Koji instrument vas najviše dira u srce i, kada krene magija na koncertima, tera suze na oči?

Volim arhaičnost u zvuku, tako da je prvi instrument jermenski duduk, zatim bugarska gdulka i gajde i srpski kaval. Svi imaju specifičnu boju tona, koja me potpuno opušta i, ujedno, izvlači iz mene sve što me tišti, tako da, malo plakanja uz kvalitetno sviranje ovih instrumenata nije na odmet, i mogu vam priznati da je odličan ventil.

* Ima malo tajanstvenosti u vama. Šta je ono što ljudi ne primećuju i ne osete odmah, a nalazi se na samom dnu vašeg muzičkog i izvora vašeg bića?

Obično su to neke ružne emocije koje držim u sebi. Desi se da nečim nisam zadovoljna, izađem na scenu i praznim se. Tada nastaje ta tajanstvenost, jer ljudi osećaju sve te pomešane emocije, ali im nije jasno da li je lepo ili strašno. I sama sam morala da sednem, pogledam, poslušam, kako bih proanalizirala te situacije, jer nisam uvek svesna šta reprodukujem. Zaista bude tih neobičnih momenata, i kada mi se dese, niko ne zna zašto je to tako, jer im moja muzika prija, ali dolazi do nekih baš čudnih emocija. To je ta nerešiva misterija i magija umetnosti.

* Koliko ste, pre svega, po senzibilitetu, slični muzici kojom se bavite i kojim rečima se to najbolje opisuje, a da otkriva više od onoga što vidimo na sceni?

Muzika kojom se bavim je deo mene i mog karaktera, ali kada me ljudi upoznaju privatno, shvate da su osoba na sceni i osoba u privatnom životu različite. Slušala sam razne komentare, kako izgledam arogantno na sceni, da se ljudi plaše da pričaju sa mnom jer izgledam preozbiljno i distancirano, međutim, prvi bliski kontakt ih razuveri i shvate da sam veoma mlada osoba koja voli da se šali, širi ljubav i da pomaže, kako bi svi bili srećni. Svesna sam da tradicionalna muzika i način na koji se ja njome bavim, zahtevaju ozbiljnost, jer je posmatram kao umetničku muziku, i svoje ponašanje na sceni ravnam sa ponašanjem jednog pijaniste, dok izvodi koncertno delo za klavir i orkestar.

* Definitivno ste deo, u današnje vreme, prilično obezvređene muzičke scene. Kako opstati sa muzikom za koju ste se opredelili?

Tradicionalna muzika je jedna lepa konstanta, i svi mi se osećamo malim u odnosu na takvo bogastvo. Ja sam se pronašla u njoj i uživam u njenim čarima od najranijeg detinjstva. Bavljenje nekomercijalnom muzikom danas nije lako, ali kada sam počela da pevam imala sam samo šest godina, tako da nekih skrivenih namera nije bilo, samo mi je prijalo i osećala sam se komforno dok izvodim te pesme. Ja samo pevam, kome se svidi, super, kome se sviđa nešto drugo, ne treba da sluša ovo, i to je sve. Ne razmišljam o opstanku, već se trudim da radim svoj posao najbolje što mogu, a život svakodnevno daje i oduzima, pa je moje mišljenje da je najbolje prepustiti se i polako, korak po korak, desi se baš ono što treba.

* Raritet vašeg muzičkog pravca, ali i mladosti, je, verovatno, podrazumevao početna nesnalaženja. Koje greške su bile najizraženije i jeste li ih prevazišli?

Život me i dalje uči da se ne nerviram, da treniram svoje živce, jer kada ste u stalnom kontaktu sa ljudima, to vam je najviše potrebno. Trudim se da ne budem brzopleta i da ne moram uvek, što kažu stari ljudi, “što na um, to na drum”, ali mlada sam, celog života se uči, pa se nadam da ću i ja naučiti.

* Delujete kao osoba koju krase optimizam i radost. Koliko je to vaš izbor u životu, koji prenosite na ljude, pesmom i u neposrednom kontaktu?

Svako u životu ima izbor, pa sam i ja odabrala kako ću da živim i na koji način da se bavim muzikom, i zaista mi predstavlja veliku radost što mogu da radim ono što volim, na način koji meni odgovara. Živimo u vremenu koje i nije baš najbajnije, većini ljudi je veoma teško, tako da me usrećuje kada, bar nakratko, mogu da im, svojom muzikom, odvučem misli od nekih ružnih i nemilih događaja u životu.

* Kada se, na trenutak, umore instrumenti i glas, čemu se posvećujete?

Obično volim osamu ili društo dobrih prijatelja, partnera, nekog ko mi je jako blizak, sa kim mogu da podelim sve dobro i loše. Volim kada neplanirano otputujem, kada imam vremena volim da crtam, da pravim nešto, a kada osećam neki nemir obično idem u crkvu, jer je tamo mirno, toplo i imam utisak da sve to što se dešava staje. To me umiruje i mogu normalno da nastavim dalje.

* Koje gore, pod kojim se šetate, su vam najvažnije u životu, osećate da baš njima pripadate, jer ste tu srećni, svoji i potpuni?

Definitivno porodica. Odatle sve kreće i tu se sve završava, zatim obrazovanje, karijera, pa sve ostalo.

* Šta predstavlja vaš cilj u budućnosti i šta novo pripremate?

Za sada mi je prioritet da završim fakultet. U pripremi je novi album, ali neću ništa otkrivati, jer želim da sve to bude iznenađenje za publiku.