Homer i dr Grej odolevaju vremenu

KOLIKO serija danas može da se pohvali činjenicom da su ispunile radni vek na televiziji? Kada je pravo vreme da projekat spakuje kofere i zauvek ode u penziju? Odakle autori crpe inspiraciju i da li povlađivanje ukusu publike obezbeđuje opstanak na malom ekranu? Odgovore na ova pitanja nemamo, ali ono što znamo jeste da s nekim junacima ne želimo da se rastanemo. Bar još neko vreme.

PROČITAJTE JOŠ - NAPET SVAKI KADAR: Snimanje špijunske triler serije "Moć iz senke"

Tako su Homer i kompanija iz crtane humorističke serije “Simpsonovi” (trenutno se u SAD prikazuje jubilarna 30. sezona) uvek rado viđeni gosti u domovima gledalaca širom sveta. Ona s razlogom nosi epitet najdugovečnije animirane priče u istoriji američke televizije. Na primeru porodice Simpson zaključujemo da narod voli projekte koji umeju da “čačnu” i zbijaju šale na račun modernog društva i politike, prikazujući pravu stranu prevrnute čarape, kakav je današnji svet - okrenut naopačke. Osim ovakvih serija, veliki uspeh postigle su i medicinske drame poput Bi-Bi-Sijeve “Žrtve” (Casualty), koja je 2011. godine upisana u Ginisovu knjigu rekorda kao serija sa najdužim vekom trajanja (prikazuje se od 1986, a sredinom novembra 2018. svetlost dana je ugledala čak 33. sezona). Veliki uspeh ostvario je i američki “Urgentni centar”, prikazivan od 1994. do 2009, da bi ga po broju sezona sustigao “Uvod u anatomiju”.

PROČITAJTE JOŠ - I reprize gledanije od turskih sapunica

Ali i preteći će ga, jer je u planu 16. ciklus popularne medicinske drame! Ova serija je ostvarila ogroman uspeh zahvaljujući zanimljivim temama o kojima govori, a zna se da svako od nas voli da zaviri u tuđe dvorište da bi doznao šta se tamo zbiva. Tako je autorka “Uvoda u anatomiju” Šonda Rajms iskoristila prirodnu znatiželju ljudi i stvorila jedan od najuspešnijih TV projekata svih vremena, dozvoljavajući nam da postanemo svedoci dešavanja u bolnici “Sijetl grejs”. Čime nas je ova priča tako privukla? Spletke, ambiciozni doktori, romanse, zamršeni odnosi... I šta nam više treba!

“Simpsonovi”

Primere projekata koji su doživeli duboku starost na malom ekranu pronalazimo u različitim žanrovima. Ljubitelji krimi-priča mogli su 20 sezona da uživaju u seriji “Red i zakon” (1990-2010) i u 456 epizoda otkrivaju zločince na ulicama Njujorka. Ogranak ove priče pod nazivom “Red i zakon: Odeljenje za specijalne žrtve” i dalje se emituje na En-Bi-Siju, a dosad smo videli 444 nastavka. Veliku pažnju javnosti privukla je animirana komedija “Porodični čovek”, i već 17 ciklusa družimo se sa “petardiranim” debeljucom Piterom Grifinom (na testu inteligencije saznao je da nivo njegove gluposti ne može da se izmeri). Policijska drama “Mornarički istražitelji”, čija se priča vrti oko tima specijalnih agenata - istraživača zločina vezanih za američku mornaricu, toliko je zainteresovala publiku da se prikazuje na TV već 16 godina. Ali “prokletstvo” velikih projekata je to što ih s vremenom napuštaju ključni akteri i dolazi do mešanja “sveže krvi”, koja uostalom može i da poboljša priču. Mada je bila deo tima samo dve sezone, glumica Saša Aleksander je ostavila značajan trag u seriji, pa smo njenu Kejt viđali i u narednim ciklusima, budući da su korišćene neemitovane snimljene scene u kojima učestvuje. Od 2005. do 2008, u 48 epizoda, glavnu rolu tumačila je Loren Holi, takozvana Dženi Šepard. Ipak, najveće iznenađenje za gledaoce bila je odluka Poli Peret da posle deceniju i po napusti projekat.

Serija “Vil i Grejs”

NEPREVAZIĐENI “VIL I GREJS”

KAD hoćemo dobro da se zabavimo, sitkomi su pravi izbor. Tako je serija “Vil i Grejs” specifičnim humorom uspela da se pozicionira među vodeće projekte ovog žanra. Čuvena komedija, prikazivana od 1998. do 2006, vratila se na televiziju posle 11 godina. Koliko je taj potez bio mudar, jasno govori podatak da se ove godine planira prikazivanje 11. sezone!