GLUMCA Aleksandra Radojičića (31) već dva i po meseca, četvrtkom i petkom na Top kanalu u 20.00, pratimo kao košarkaša Marka u novoj seriji Dragana Bjelogrlića "Žigosani u reketu" (krajem januara gledaćemo je i na Prvoj TV). Uzbudljiva priča o košarci, ljubavi i prijateljstvu, čija je poslednja klapa pala pre desetak dana, donela je popularnom Balerini iz "Montevidea" prvu vodeću ulogu na televiziji i izazov da za pola godine snimi 45 epizoda.

- Kad radite na velikom projektu neprestano ste u procesu snimanja. Nemate kontakt sa realnošću, ne znate kakav će biti finalni proizvod i verujete da ste neke stvari mogli mnogo bolje da uradite. Ipak, dopada mi se kako sve izgleda na ekranu, a čini mi se da i publika deli moje mišljenje. Po reakcijama ljudi, stekao sam utisak da je serija gledana - kaže Aleksandar Radojičić, kome uloge sportista nisu strane. - Uz pomoć košarkaških profesionalaca savladao sam najvažnije. Što se tiče samog lika, smatram da je dovoljno jasan, kao i svi njegovi problemi, želje i trenutak u kojem se nalazi. Neke situacije su čak i meni bliske. Uspeo sam da pronađem asocijacije iz svog privatnog života i preneo sam ih na Marka.


PROČITAJTE JOŠ: Domaći film „Taksi bluz" 17. januara u velikoj sali Kombank dvorane

Za Radojičića proces "ulaska" u ovu rolu nije bio težak, jer je pored sebe imao Dragana Bjelogrlića. Uz njega je, kaže, sve bilo mnogo lakše, jer Bjela od starta zna šta želi od glumca i zato je saradnja sa njim uvek fenomenalna.

- Naravno, imali smo slobodu da na nivou scena sami vodimo naše likove - tvrdi glumac, koji za ostale kolege ima samo reči hvale. Kroz smeh dodaje da ako je Dubravka Mijatović, koja mu tumači majku u seriji, takva i u privatnom životu - onda je prilično strog roditelj. - Osećao sam se dobro dok sam snimao scene sa njom, i to mi je pokazatelj da je odlično odradila svoj deo posla. Nadam se da sam i ja.

* Vaš lik proživljava razne probleme, a nedostatak samopouzdanja je jedan od njih. Da li ste se i vi nekada suočavali sa takvim poteškoćama i dilemama?

- Upravo ovih dana. Budući da imam mnogo obaveza, nedostaje mi malo samopouzdanja i plašim se da li ću uspeti sve da završim na vreme. U mom poslu je to čest slučaj. Ništa nije sigurno i ne znate da li ćete trajati. Morate da radite na sebi i da budete strpljivi u mnogim situacijama. Ne može ništa da se uradi preko noći. Čak i ako vam to pođe za rukom, postoji velika šansa da brzo padne u zaborav. Dešavale su mi se takve stvari u vreme kad nisam snimao. To su situacije kada postavite sebi pitanje da li ste i dalje za taj posao, da li je vreme da se okrenete nečem drugom. Sve to prolazi kroz glavu svakog od nas u nekim momentima.

* Imate li naviku da sebi na ekranu tražite mane?

- Ja sam od onih glumaca koji na snimanju ne gledaju svoje dublove. To može da bude dobro, a nekada i ne, jer se oslanjate na rediteljev ukus i procenu. Ne volim sebe da gledam, da se bavim nebitnim sitnicima. Počeo sam da pratim seriju "Žigosani u reketu", a nisam verovao da ću i stići i hteti, budući da igram u seriji. Zanimalo me je da vidim šta se sve dešavalo mimo mojih scena. Zanimljivo mi je da otkrivam nove likove sa kojima nisam čak ni snimao. Ne znam da li ću uspeti svaku epizodu da ispratim, ali potrudiću se.

* Šta za vas znači dobiti "drugu šansu"?

- Svako od nas često priželjkuje drugu priliku. Nekada je dobijemo, a nekad je ne damo nikome. Verujem da može biti delotvorna kad je reč o međuljudskim odnosima, kao i u poslu. Ipak, dešava se da nema nove šanse, pa se vodim time da pokušam uvek da iskoristim prvu.

* Nedavno je završeno i snimanje filma "Balkanska linija", kako je bilo vaše iskustvo?

- Fenomenalno. Prvi put sam se susreo s načinom rada u Rusiji. Igrao sam na srpskom jeziku, pa sam se sa te strane osećao sigurno. Bilo je mnogo pucanja, eksplozija... Bilo mi je zanimljivo da vidim kako se takve scene snimaju.


PROČITAJTE JOŠ: Đani okružen lepoticama priprema nove pesme za Arenu

* U Americi je poslednju godinu aktivan pokret Me too, koji se odnosi na seksualno uznemiravanje i zlostavljanje, a potekao je iz filmske industrije. Da li i u našoj zemlji u svetu glume ima takvih situacija?

- Nisam čuo, iskreno. Verovatno se dešava, kao i u svakoj zemlji i u svakoj profesiji. U Americi se to dogodilo, pa su se javili neki slučajevi od pre 15-20 godina. To znači da možda postoji mogućnost da će nešto isplivati i kod nas. Verujem da o tome ne treba ćutati. Ljudi se plaše za svoju bezbednost ukoliko progovore. Svako ima neke svoje razloge. Ne znam za neke proverene slučajeve. Ja ne mogu, kao ni bilo ko od nas, da zadirem u nečiju intimu. Na nama je da ohrabrimo ljude da progovore. Na prvom mestu mora da postoji podrška države, a zatim i medija. Jer možemo mi kao pojednici da budemo uz nekoga, ali sutra ćemo se vratiti kući, a taj neko će živeti sa tim.


VERUJEM SAMO SEBI

* KOJI savet vam je bio najznačajniji?

- MNOGO ih je bilo. Od svakog kolege naučio sam ponešto. Nekada su to bili dobronamerni, a nekada zlonamerni saveti. Na kraju morate sami da naučite da ih filtrirate i da se vodite svojim osećajem. Ne mogu da izdvojim jedan savet, ali se trudim da sve što znam podelim sa drugima.