NAJVEĆE serije jugoslovenske televizije nemoguće je zamisliti bez njenog imena koje im je otvaralo uvodne špice. Mada je zahvaljujući glumačkim bravurama u pozorištu ovenčana najprestižnijim nagradama, Svetlana Ceca Bojković ono najvažnije priznanje, a to je ljubav publike, duguje heroinama koje su obeležile jednu TV epohu. Bilo da je u koži prefinjene Emilije, opasne glavne medicinske sestre Antonije, uzorne majke i advokatice Valerije... Ceca nas je osvajala jedinstvenošću. I svakom liku podarila je večni život. Dok je ovih dana gledamo u reprizi "Bele lađe" (RTS 1, 20.05), Ceca se nedavno pojavila kao gošća u seriji "Šifra Despot" (nedeljom na Pinku u 21.15).

- Već sam sarađivala sa Radošem Bajićem u seriji "Selo gori, a baba se češlja", takođe sam bila kao gost u jednoj epizodi. Ovog puta me je pozvao da odigram jednu malu, ali zaokruženu ulogu. Zove se Smilja i majka je liku koga tumači Boris Milivojević. Bila mi je zanimljiva rola, jer govori o odnosu majke i sina, i njenoj bezrezervnoj ljubavi prema njemu. On je upetljan u mafijaške poslove, zbog čega će nastradati - otkriva nam Bojkovićeva.


PROČITAJTE JOŠ: Slaven očaran Barselonom

* Važite za jednu od najvećih glumica, a rado se odazivate na pozive za epizodne uloge. Očigledno, nemate problem sa sujetom?

- Sujetu, hvala bogu, odavno nemam. Meni je važno da ima šta da se igra, da uloga ima svoju priču, makar bila i mala.

* Prošle godine navršilo se pet decenija otkako ste u drami "Jednog dana moj Jamele" započeli uspešnu TV karijeru. Kada napravite spisak rola koje ste ostvarili na malom ekranu, da li vam nedostaje neka koju biste voleli da odigrate?

- Nikada nisam jurila za ulogama, uvek su one sustizale mene. Ni sama ne znam šta sam sve igrala na TV. Sećam se, naravno, velikih serija. Ne samo onih iz poslednjih 30 godina. Prvu veliku seriju "Čedomir Ilić" snimala sam 1971, a istovremeno sam glumila u čuvenoj zagrebačkoj "Kuda idu divlje svinje". Pojavljivala sam se i u mnogo drama, koje su se prikazivale ponedeljkom. Poslu se ozbiljno pristupalo. Pravio se dekor za studio, šili su se kostimi... Verovatno RTS ima evidenciju šta sam sve igrala. Mnoga toga, nažalost, nije sačuvano. Ono što i jeste zabeleženo je u "Trezoru", zahvaljujući Bojani Andrić.

* A da li ste, možda, neku odbili, pa zažalili?

- Ne! Retko sam odbijala uloge, možda nekoliko puta. A i kad bih to uradila, nisam žalila. Znala sam da procenim šta je za mene.

* Članove vaše TV porodice iz "Boljeg života" i danas prepoznaju po ulogama iz te serije. Vi ste sa Antonijom iz "Srećnih ljudi" uspeli da se otrgnete Emiliji. Kako vam je to pošlo za rukom?

- Zato što sam glumica (smeh). Antonija je potpuno drugačiji karakter od Emilije, a to me od samog starta privuklo. Mnogo sam se zabavljala tumačeći je. Njen odnos sa zetom bio mi je posebno zanimljiv, a i gledaocima. Sećam se, kad su se "Srećni ljudi" prvi put emitovali, jedne prilike kupovala sam novine u Kosovskoj ulici i prodavac me pita: "Je l' ti se udala ćerka?". Odgovorila sam mu da još nije, a on mi je uzvratio: "Pa, neće ti se vala nikad ni udati dokle god budeš igrala onakve tašte. Pazi šta radiš". Gluma je profesija u kojoj stalno istražujete, težeći da igrate različite karaktere. Nijedan glumac ne bi voleo da bude upamćen po jednoj ulozi. Uvek nastojimo da budemo drugačiji, ali publika nas pamti po onim likovima koje vole.

* Nikada sebe niste doživljavali kao zvezdu, iako to jeste?

- Popularnost sam prihvatala na zdrav način. Kao prateću stvar u ovom poslu. Nikada nije uticala na moju ličnost, da pomislim o sebi da sam nešto više i bolje. Ja sam se, jednostavno, malo pravila luda na tu pojavu i živela svoj život.

* Svaki izbor Siniše Pavića, kad je reč o vašim ulogama, bio je pun pogodak. Da li i za to treba imati dara?

- Naravno! Zahvalna sam Siniši, sa njim sam često sarađivala. I to u velikim serijama. Sve su to bili različiti likovi, nisam se ponavljala. On je uvideo da mogu da igram drugačije karaktere. Napisao mi je sjajne uloge.

* Da li ste nekada pokušali da ga ubedite da neka nije za vas?

- Siniša uglavnom napiše 10 epizoda, pa se počinje sa snimanjem. Prati ono što radimo i ako glumac ponudi nešto što mu je zanimljivo, onda na osnovu toga nastavlja da razrađuje lik. Za Jasminu Pletenicu iz "Bele lađe" napisao je, recimo, scenu na početku serije u kojoj ne može da se kontroliše s pićem. I njemu se to dopalo kako sam odigrala, pa ju je u više navrata dovodio u situaciju da, kad god se uznemiri, potegne za čašicom. Napije se i napravi rusvaj. Siniša prati glumca, to je važno!

* I pre i posle "Boljeg života" radile su se velike serije i bile su gledane, uključujući i Pavićeve, ali nijednoj nije pošlo za rukom da se toliko podvuče pod kožu gledaocima. Zašto?

- Serija "Bolji život" ima pečat vremena u kojem se snimala, i ono je doprinelo njenoj popularnosti. Ispunilo ju je duhom koji se ne može objasniti, ali očigledno postoji. Zbog toga se i danas gleda s toliko ljubavi i nostalgije, jer nam dočarava vreme koje je zauvek prošlo. To se poklopilo i sa raspadom Jugoslavije, sa atmosferom koja je vladala u narodu. Ako malo bolje pogledate, možete videti da je Siniša kroz neke detalje naslućivao da će se dogoditi raspad.

* Jeste li zadovoljni kvalitetom produkcije današnjih serija?

- Postala sam optimista. Produkcija je porasla, radi se mnogo serija. Da biste dobili kvalitet, potreban je i kvantitet, da možete da proberete ono što je dobro. Upravo se završila divna serija "Jutro će promeniti sve", "Koreni" su takođe dobri, a tu su i "Senke nad Balkanom" i "Žigosani u reketu". Kvalitet se poboljšao i verujem da će se održati.

* Komedija je pak sve manje. Šta nam je to donelo ovo vreme?

- Situacija nam nije baš mnogo komična. Odraz je života koji živimo, verovatno je to razlog.


PROČITAJTE JOŠ: Istorijska knjiga "lakih nota"

* Smeta li vam to što je na televiziji sve podređeno rejtingu?

- Nekada se više pažnje obraćalo na to da je TV edukativni medij. Živimo u vremenu u kojem caruje gledanost, pa otuda i rijaliti programi. Ne vodi se računa o vrednostima. A publika će da gleda šta god joj servirate. Ranije su se birali tekstovi za televiziju kao u pozorištu, da imaju poruku. Danas je važno samo da se zabavi i zaglupi narod. I da se zgrne novac.

* Šta biste poželeli čitaocima našeg lista u novoj godini?

- Dobro zdravlje i raspoloženje. I rad!

NEBOJŠA GLOGOVAC IGRAO ZA OSKAR

* IMA li vaša generacija kome da ostavi glumački esnaf?

- Pojavilo se mnogo mladih i darovitih glumaca. Imali smo, imamo i verujem da ćemo imati glumce koji mogu da stanu rame uz rame sa svetskim zvezdama. Nebojša Glogovac je, recimo, bio fantastičan. Da je film "Ustav Republike Hrvatske" snimljen u Americi, sigurna sam da bi dobio Oskar. To sam mu i rekla.