DOBRI DUH JU ROKENROLA: 40 dana od smrti bivšeg člana Zabranjenog pušenja

NAVRŠILO se 40 dana otkako je umro Dražen Janković Drale, multimedijalni umetnik i bivši klavijaturista grupe "Zabranjeno pušenje". Srce ga je izdalo na ulici, dok se vraćao kući sa sastanka s prijateljima. Njegov život umeo je da bude velika muka, i ima neke pravde u tome da je smrt došla trenutno.

Postoje životopisi koji postanu zaokruženi tek kad glavni junak umre. To obično biva kad je on za života nenametljivo biće, pa nekako uvek ostane u drugom planu kad se deli ljubav. To su oni, naoko čudni ljudi, koji su dovoljno veliki da prepuste drugima sve što su sami zaslužili, jer znaju da nekima nikada nije dosta ljubavi, a oni je, čini im se, imaju dovoljno. I onda dobiju svu našu ljubav tek onda kad više ne mogu da se sakriju od nje. Moglo bi biti da Drale nikada nije do kraja saznao šta je značio ljudima koje je imao oko sebe. A imao je neobično mnogo ljudi za nekoga kome bi Dobrota mogla da bude drugo kršteno ime. Danas su zvezde, obično, negativci, a niko nije nikad zračio s toliko pozitivne enrgije kao Drale. Često okružen ljudima koji samo uzimaju, Drale je nesebično davao.

Štaviše, mnogi među nama složiće se da je tog dana, 9. novembra, umro dobri duh jugoslovenskog rokenrola. Baš onog, možda jedinog i aktivnog, duha jugoslovenske kulture u koji se danas kunemo više nego što smo se nekada kleli u duh druga Tita. Danas snimamo filmove i pišemo knjige o tom duhu, i u tim knjigama i filmovima polako razvrstavamo ko je ko i raspravljamo šta je važnije za jednu kulturu - dobri duh ili dobra pesma. Drale je bio i jedno i drugo. Takvi kakav je bio on staju u red odmah iza najvećih.

PROČITAJTE JOŠ - SAHRANjEN BIVŠI ČLAN "ZABRANjENOG PUŠENjA": Drale ispraćen uz "Đevojčice kojima miriše koža"

Rođen 27. avgusta 1965. u Sarajevu, Drale je, uz starijeg brata Nenada, odrastao u naselju Koševo, tamo gde je srednja klasa Bosne i Hercegovine davala sve od sebe da dokaže da je Titov socijalizam jedini moguć. Njegovi roditelji Srđan i Vjera bili su prosvetni radnici. Zato je Draletova biografija gotovo klasična biografija deteta iz srednje klase i, istovremeno, klasična jugoslovenska rokenrol biografija: završio je nižu muzičku školu i Drugu gimnaziju, a srednju muzičku i studije elektrotehnike napustio je onda kad je počeo da svira. I odmah je došao nadomak statusa jugoslovenske rokenrol zvezde: njegovo "Zabranjeno pušenje" prodalo je već prvi album u više od sto hiljada kopija.

Ipak, u opštoj euforiji koja je nastala oko benda u jednoj neočekivanoj ali zasluženoj situaciji, energija koja je izlazila iz njegovih prstiju nije, čini se, do kraja prepoznata. Neki su sa tog albuma čuli poruku, nekom je bila dovoljna šega, neko je pak čuo da su Draletovi aranžmani za instrumente s klavijaturama sasvim autentični. Imao je poseban harmonski sklop koji je muzici njegovog benda davao poseban ton. Svaka pesma koju je odsvirao imala je njegov rukopis. Drale je imao u prstima nešto što se donekle moglo objasniti kao neobičan spoj "Strenglersa" i "Dorsa". Rok muzika je često stvar šablona, ali kod Draleta šablona nije bilo. Njegov najveći hit "Djevojčice kojima miriše koža" sastoji se iz neparnog broja taktova koji se na kraju slože u krug. To nije radio niko sem njega.

Brzo je napustio karakterističnu ulogu klavijaturiste u senci i izrastao u atraktivnog scenskog performera, naročito u vreme saradnje sa "No smoking orkestrom". Saradnja je prekinuta kad mu zdravlje više nije dalo da putuje. Bez svih se moglo, ali s Draletom je uvek bilo bolje. Najlepše stranice "No smoking orkestra" ispisane su na binama širom sveta upravo dok je Drale bio za klavijaturama, sa onim neobičnim kišobranom na glavi.

Poslednjih godina bolest ga je sprečila da se do kraja iskaže kao umetnik. Neko bi na njegovom mestu ostao okovan, a on nije umeo da stane. Isto kao što je bio svojevrsni fenomen rokenrola, tako je bio i svojevrsni medicinski fenomen. Uprkos bolesti, nije se predavao i uspevao je da održi oko sebe ljude koji su mislili kao on.