Zinaida Dedakin: Ne stidim se nijedne uloge

DUHOVITI sitkom "Dva brata protiv Hipokrata" (O2, 19.50) poslednjih nedelja razveseljava nas anegdotama i odnosom dva rođaka, Saše (Nebojša Milovanović) i Vuleta (Petar Strugar). Odnose među njima uspešno zakuvava Sašina asistentkinja Stojanka. Ulogu ove "šefice parade" u ordinaciji donosi nam Zinaida Dedakin. Glumica poznata po interpretaciji mnogobrojnih televizijskih, filmskih i pozorišnih likova, sa lakoćom je hodala u Stojankinim "cipelama".

- Ovo je jedan od retkih tekstova i scenarija koji se sa lakoćom, momentalno usvajaju na prvim probama. Tako je dobro napisan, što sam odmah i konstatovala sa kolegama. Retko kada dobijemo ovakav komad - otkriva Zinaida Dedakin za naš list, te dodaje: - Snimanja su bila izrazito naporna. Ipak, to nije nikakav problem kada radite sa "drim timom" kakav čine moje kolege Nebojša i Petar, kao i reditelj Peđa Marinković. Jedni drugima smo stalno nešto predlagali i pomagali, a u nekim trenucima morali smo i da prekidamo snimanje, jer nismo od smeha mogli da nastavimo.

Da je jedan od ključnih sastojaka za kvalitetano delo upravo prijateljski, podržavajući i iskren odnos sa saradnicima, uverena je Zinaida. - Vremenom sam došla do zaključka da je to zaista tako. Ono što mi izrazimo tokom snimanja ili pravljenja predstave, što emitujemo između sebe, to publika može da prepozna. Ovde se dogodilo to da smo sve vreme jedni druge motivisali i inspirisali - kaže Dedakinova.

PROČITAJTE I:Zinaida Dedakin: Ego je opasna rabota

* Osim u novom sitkomu, gledamo vas i u "Urgentnom centru". Kakvo iskustvo nosite iz ovog serijala?

- To je potpuno drugačija forma. Volim ovu seriju, a uživala sam gledajući i američku verziju. Što se tiče scenarija, žao mi je što moj lik nema još "masnije" zadatke. Smatram da bi mogao da ih ima. Ipak, u prvoj sezoni sam se veoma dobro snašla, jer vidim da ljudi mnogo vole sestru Ljilju, što mi je drago. To znači da su prepoznali u tom liku neku osobu koja često postoji po domovima zdravlja, bolnicama, a u ovom slučaju u Urgentnom centru.

* Ostvarili ste mnogobrojne uloge, da li vam je neka ostala u sećanju kao najdraža?

- Svaku ulogu sam birala. Nisu mi nametane, tako da sam bila u situaciji da budem vezana za svaku od njih. Ipak, nekako se vremenom sve zaborave, jer se ide u nove izazove. Ne mogu da kažem da sam za neku posebno vezana. Ono što bih istakla je da se još nijedne ne stidim. To nekako najneskromnije osećam u sebi i volela bih da se do kraja života ne postidim nijednog lika koji sam branila.

ISTINA, VERA I ISKRENOST

OD koga ste najviše naučili tokom karijere?

- Od onih kojima sam verovala. To su bili glumci, ali i ljudi iz mog okruženja. Kada sam kasnije u životu stala na scenu sa Oliverom Marković, Mirom Stupicom, Mićom Tomićem, Pavlom Vuisićem i mnogobrojnim stvaraocima, bardovima 20. veka, shvatila sam da imam poverenje u njih. Istina, vera i iskrenost ono što sam najviše prepoznavala u ovim ljudima.