Rik Nes: Stavio sam sve na kocku

KRAJEM 19. veka, jedan čovek napustio je školu da bi mogao da se posveti nečem što mu je u tom trenutku izgledalo mnogo veće, romantičnije, zanimljivije - potrazi za zlatom. Na izmaku druge decenije 21. veka, jedan drugi čovek prodao je sve što imao i krenuo u istu avanturu.

Prvi se zove Džek London. Drugi je Rik Nes. Prvi je čuveni američki pisac koji je o svojim poduhvatima pisao knjige, drugi je manje čuveni učesnik serijala "Zlatna groznica" (deveta sezona utorkom u 20.00 na Diskaveriju). A ona nas trese i danas, više od 100 godina nakon što su prvi avanturisti krenuli u potragu koja se za mnoge završila neslavno.

"Mesto zločina" ostalo je isto - Klondajk, oblast u Jukonu, u severozapadnoj Kanadi. Motiv isti - nemaština. Sve je počelo 2010. godine sa šestoricom muškaraca koji su zbog ekonomske krize izgubili posao. Uprkos nedostatku iskustva, rizikovali su, uložili sve što su imali i počeli da tragaju za zlatom. Tokom sezona, ljudi su se menjali, kriza je (valjda) prošla, ali princip je ostao isti - bez rizika nema dobitka.

Pročitajte još - I Kanađani traže zlato kod Boljevca

Zna to i Rik Nes koji je posle šest godina rada pod Parkerom Šnabelom odlučio da se osamostali. Uzeo je životnu ušteđevinu i regrutovao ekipu drugara iz Viskonsina koji su ostavili svoje domove i porodice i krenuli u avanturu života. "Vratićeš se švorc i bez prijatelja", upozorio je otac Rika. A on? Pa, odlučio je da isprati Londonov moto "bolje pevati jednu pesmu, nego objašnjavati hiljade". Jer život je suviše kratak da bi ga posmatrao sa strane.

To ne znači da mu je "pesma" bilo laka. U ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti" ne krije da mu je najteži momenat u dosadašnjoj karijeri bila odluka da u neizvestan posao uloži veliku sumu novca. U devetu sezonu je, kaže, ušao bez mnogo planiranja.

- Imao sam vrlo tešku zimu i samo dve i po nedelje da se pripremim za sezonu. Ne znam da je neko bio u sličnoj situaciji. I da, poveo sam sa sobom gomilu novajlija i probao da ih uvedem u red, a ishod ćete videti. Svakako je iza mene zanimljiva godina - kaže Nes.

* Koliko je bilo rizično angažovati ljude bez iskustva?

- Nisam imao profesionalce u timu. Razmišljao sam da vratim Džina Čizmena samo zato što sam mislio da bi bilo mudro da imam osobu njegovog kalibra u svom timu. To se nije desilo, a momci koje sam poveo nisu imali trunku iskustva, ali su zato to bili ljudi koje znam. Znao sam da imaju radnu etiku i to mi je bilo dovoljno. Imao sam snažne vredne momke sa Srednjeg zapada i verovao sam da možemo da uspemo zajedno.

* Da li je bolje biti šef ili radnik?

- Veoma sam uzbuđen što sam sada šef. Ne znam da li je to prava uloga za mene, ali navikavam se. Prethodno iskustvo će mi pomoći u novoj ulozi, jer sam šest godina radio za druge. I pošto mi je ovo prva godina kao šefu, nemam velike ambicije, osim da stanem na noge. Ne mislim da zaradim, već da ne izgubim ovo što imam.

* Koliko je tehnologija vađenja zlata napredovala?

- Ne baš. Moderna tehnologija nije stigla do nas, sitnih riba iz Jukona. Ne možemo da je priuštimo. I dalje smo prilično arhaični, radimo sa velikim mašinama sa velikom konjskom snagom. Mnogo stvari se promenilo, ali mnoge su ostale iste kao i pre više od 100 godina.

* Zašto u ovom poslu nema žena?

- Ima. Mnogo je više žena uključeno u ovaj posao nego što mislite. Ja imam mali tim ove godine, a u njemu su dve žene.

* Šta biste savetovali nekom početniku koji želi da traga za zlatom?

- Da radi nešto drugo. Za početak, biće mu potrebno minimum 100.000 dolara, pogotovo ako se nikada nije bavio ovim poslom. Ja sam imao dobru početnu poziciju jer sam najpre učio posao, radio šest godina, video na koji način stvari funkcionišu i kako ne treba da se radi. Da nije bilo tog prethodnog iskustva, ne znam da li bih uspeo.

* Šta ste naučili o sebi zahvaljujući ovom poslu?

- Desio mi se u pravom trenutku. Da se sve dogodilo pet godina ranije, pitanje je šta bi iz svega ovoga proizašlo. Shvatio sam da imam mnogo više strpljenja nego što sam mislio. Da bi neko tragao za zlatom, mora da bude tvrdoglav i veoma strpljiv. To je ta ubitačna dobitna kombinacija. A uprkos stereotipima, ovo nije naročito opasan posao. Možda ima malo više opasnosti nego u drugim poslovima. Ali ako ste racionalni, svesni okoline i volite život, sve će biti u redu.

* Da li bi čovečanstvu bilo bolje bez zlata i drugih materijalnih vrednosti? Da li bi tada bilo manje konflikata, ratova, zavisti?

- To je stvarno duboko pitanje. Rekao bih samo da zahvaljujući ovom poslu nisam postao ni bogata ni svemoćna osoba. I dalje sam običan čovek.