Sunčica Maksimović: Nema veće sreće nego kad nekom pomognete

LEPU novinarku Radio-televizije Srbije Sunčicu Maksimović svakodnevno gledamo u Jutarnjem programu i Beogradskoj hronici, kada se uključuje uživo ili rešava probleme gledalaca u rubrici "TV pošta". Novinarstvom je počela da se bavi već sa 15 godina i, kako kaže, bila je to ljubav na prvi pogled. Zato ne čudi što je studije žurnalistike na Fakultetu političkih nauka u Beogradu završila sa prosekom 9,97, a master sa desetkom. Kada je došla na praksu u Beogradski program, trebalo je da ostane mesec, a zadržala se čitavu deceniju.

- Imala sam nepunih 18 godina i pohađala sam treći razred gimnazije. Ali od prvog trenutka u redakciji Beogradskog programa uklopila sam se i pronašla se. Televizija je prava magija, i kad god imam prilike da radim nešto drugačije od onoga što obavljam svakog dana - dajem sve od sebe. Volela bih da i dalje radim posao novinara-reportera koji je prelep, pomalo težak, ali je uvek zanimljiv, inspirativan i drugačiji. Nikada ga nisam ni gledala samo kao posao. Ako nešto ne uradim najbolje što mogu, radim to ponovo. A to znači da kad nisam zadovoljna izmontiranim prilogom, ostajem koliko god je potrebno na poslu da bih ga odradila onako kako mislim da treba - objašnjava Sunčica, koja je nedavno devojačko prezime Orašanin zamenila muževljevim Maksimović.

PROČITAJTE JOŠ: Dragana Mirković: Van Dam hoće da snima film u mom dvorcu

- Udala sam se početkom maja i još se navikavam na novo prezime, pa se često i u programu pogrešno potpišem.

* Koliko je koncentracija važna za reportera?

- Za uključenja u program uživo, koncentracija je najvažnija. Više puta mi se dešavalo da neko od prolaznika iza ili ispred mene nešto dobacuje. Čak su me jednom slučajno i sapleli turisti na Trgu republike, ali na sve sam spremna. Moram da budem odlično pripremljena za temu kojom se bavim i da se maksimalno fokusiram na objektiv kamere. Mada vidim šta se dešava iza kamere tokom uključenja i primećujem svaki detalj, ne skidam pogled sa objektiva. Jednom sam se za Beogradsku hroniku uživo uključila s krova vatrogasnog kamiona, kako bismo što bolje snimili požar koji je buktao u fabrici na Adi Huji.

* Pamtite li prvo uključenje uživo u program?

- Bilo je to sa Gazele u Beogradsku hroniku, jednog trećeg januara. Mrak je već pao, a bilo je i magle i jedva sam videla kameru. Sve vreme sam razmišljala da li gledam u objektiv ili ne. I danas je tako, kad je mrak, a kolege upale rasvetu - objektiv se jedva vidi. Ali više ne razmišljam o tome da li gledam pravo u oko kamere, pošto sam naučila da ga lociram i u mraku.

* Kako ste počeli da radite rubriku "TV pošta"?

- Imala sam 21 godinu i za mene je bila čast, ali i odgovornost što sam dobila da radim redovnu rubriku sredom u Jutarnjem programu. Dosad sam uradila oko 500 rubrika i nema veće novinarske sreće nego kad uspete nekome da pomognete. U pisma koja stižu u naše sanduče ne staju samo problemi, već čitavi životi naših gledalaca. Neretko pisma počinju sa "Vi ste nam poslednja nada...". Svaki put kad nam neko javi da je njegov problem rešen, shvatim zašto toliko volim svoj posao.

* Sećate li se nekih zanimljivih anegdota?

- Kad sam počinjala da radim "TV poštu", jedna od prvih tema bila je vezana za problem rasvete u gradu u unutrašnjosti Srbije. Otišla sam u nadležnu instituciju po odgovor na pitanje zašto samo u jednoj ulici ne radi rasveta, a posle snimanja direktor me je pitao, malo u šali, više u zbilji, da li neko moj živi u tom gradu. Odgovorila sam mu da veći kompliment za svoj rad nisam mogla da dobijem. U tom gradu niti sam ikada bila, niti koga poznajem, ali svaku rubriku radim i svaki odgovor za gledaoce tražim kao da je reč o mojim najmilijima.

PROČITAJTE JOŠ: Lena Kovačević: Radujem se saradnji sa ocem

* Možete li na odmoru bez vesti i informacija?

- Nikako. Novinarstvo se lako i neprimetno uvuče u svaku poru našeg bića i kad bi trebalo da se isključimo, ne možemo. Kad god čujem sirene u gradu, vidim da se nešto dogodilo, ja fotografišem, snimam, javljam dežurnom u redakciji ili sama zovem službe da proverim šta se dešava, bez obzira na to da li radim ili ne.

SPREMAM DOKTORAT

- NAJBOLjI pokretač moje energije je baka, koja je zaslužna za svaki moj uspeh. Slobodno vreme najradije provodim uz roditelje, odnedavno i supruga, a poslednjih meseci najviše sa knjigama. Student sam doktorskih studija na Fakultetu političkih nauka i pripremam doktorat iz oblasti medija, tako da slobodnog vremena i nemam. Kad ga ponovo budem imala, ići ću na plivanje, obećala sam sebi - iskrena je Sunčica.