U JEDNOJ od njenih najlepših pesama postoji stih koji glasi: “U srcu spava lepota njena, a ne u telu, i ne u kosi”. U tome je tajna nežne žene, brižljivo čuvana, tokom trideset pet godina trajanja, razotkrivena samo u pesmama, glasom i emocijom. Zapisana u vremenu prošlom, vremenu sadašnjem i budućem, vremenu njenom, koje se, možda, najbolje oslikava kroz jednu još jednu bezvremenu pesmu - “Ja nemam drugi dom”. Njen put nije mogao biti drugačiji. Slušala je svoje, i njime otvorila srce čitavog naroda. Ostalo je istorija. Danas, trideset pet godina kasnije, pronašla je mir. Stekla je mnogo toga, ali zna da sreća ne može da se kupi i da život nije pesma, iako pesmom ide kroz život i jeste srećna žena. Izgradila je svoj identitet, svideo se on nekome ili ne, a njen najveći uspeh je u tome što, kako kaže, povremeno, može da bude i Lepa Brena. Ona, koja će, 20. i 21.oktobra, velikim koncertima, u beogradskoj Areni, ponovo, sa publikom podeliti emociju zasluženu ljubavlju, koju biranim rečima opisuje, ekskluzivno za Novosti online, otkrivajući zbog čega je postala to što jeste.

* Šta ste, pre trideset pet godina, poneli u srcu, šta u glavi, a šta u džepu, kada ste, iz Brčkog, krenuli da ispišete muzičku istoriju ovog podneblja, a da je i dan-danas u vama i predstavlja osnov svega što ste postali, i kao ličnost i kao umetnik?

U vreme kada sam odlazila iz Brčkog, otišla sam sa verom i nadom da ću napraviti nešto od svog života. Normalno, praznih džepova i nikada toliko punih da imam za tri obroka dnevno, ali sam čvrsto odlučila da uradim nešto u životu, nešto više od proseka i krenula sam mu susret, jer sam znala da me nešto čeka. Ponela sam sa sobom ponos i dostojanstvo, koje, svaki čovek, ne treba nikada da izgubi. Ponela sam svoju istrajnost i upornost. Za mene je to trajalo dosta dugo, iako, možda, deluje drugačije, ali sam veoma srećna, jer sam uradila sve što sam želela.

* Zna se koliko je estrada nemilosrdna, ali vas nije ogrubela i potrošila. Niste postali neko drugi. Sačuvali ste toplinu, blagost, mir, i što je najvažnije, osmeh. Da li je u tome vaša tajna, odnosno, kako pesma kaže, tajna „nežne žene“?

PROČITAJTE JOŠ - Lepa Brena: Nisam Jugoslovenka, te zemlje više nema

Ne mogu da kažem da li sam jaka ili slaba žena, ali znam da nam je svima potreban ventil, kada krećemo ka nekom cilju koji smo sebi postavili. Estrada jeste „per aspera ad astra” (kroz trnje do zvezda), ali ne mora da se ide preko mrtvih. Ili ste čovek ili niste. Ili imate tu vrlinu da ne želite nikoga da uništite da biste ostvarili svoje snove, jer za tim nema potrebe, ili nemate. Ja sam veoma srećna zbog posla kojim se bavim, jer moj uspeh ne ugrožava nikoga, kao što ni moj neuspeh nikoga ne ugrožava. Mislim da se, posle toliko godina rada, čovek oplemeni, a najviše vas oplemene ljubav i podrška publike. U trenutku kada siđem sa scene, ja prestajem da budem javna ličnost i ulazim u film jedne porodične žene, koja je sestra, majka, ćerka, drugarica i mislim da me taj balans održava, jer ne mogu da podnesem da sam duže od dva ili tri sata, ekstra popularna. Vidim da ima puno ljudi, u ovom poslu, koji vole da su zvezde dvadeset četiri časa. Ja to ne mogu da izdržim i volim da budem i “običan čovek”, jer je ta ravnoteža jedina prirodna, normalna i ljudska.

* Neosporiva činjenica je da ste najveća zvezda bivše Jugoslavije. Međutim, između svih veličanstvenih uspeha, slave, neprolaznih pesama i svega što je pratilo tako veliku karijeru, odvijao se stvarni život. Kakav je on bio? Ko je „obična“ Lepa Brena? Ko je, suštinski, Fahreta?

Moram da priznam da sam srećna što imam svoju dvojnicu - Lepu Brenu, koju posmatram iz, svih mogućih, kritičkih uglova i želim da stalno širi svoje granice i domete, zato što znam da ona to može, znam koliko toga ume i zna da pokaže, da oduševi one koji je vole. Pritom, ne mogu da zaboravim da je Fahreta jedna obična žena kojoj treba ljubavi, nežnosti, pažnje, treba joj njena porodica, zagrljaj od njene familije, iskreno prijateljstvo i, što je veoma važno - ne da se Fahreta voli zbog Lepe Brene, nego zbog toga što Fahreta može, ponekad, da bude i Lepa Brena.

* Iz perspektive običnog slušaoca i gledaoca, kako opisujete fenomen Lepe Brene, a da to, na neki način, jeste definicija svih ovih godina?

Svaki fenomen počinje i zasniva se na talentu i napornom radu. Ne postoji čovek čiji je uspeh postao fenomen, a da nije mnogo radio, vežbao, prelazio kilometre, što mentalno, što fizički, što duhovno. Kada prevaziđete sebe, shvatite, zaista, kolika je ljudska želja, potkrepljena talentom i velikim radom. Naravno, teško je biti svetski šampion, ali biti šampion, samo po sebi je kao da dotaknete nebo i, na neki način, postanete blagosloveni. Svi vole ostvarene ljude, a njih karakteriše mir u glavi i oni pokušavaju da, koliko god je moguće, prevaziđu svoje domete. To mi je veoma poznato i čini me srećnom, jer znam šta hoću i koliko mogu, ukoliko to želim.

* Život vas, uprkos, neslućenim visinama koje ste dosegli, nije poštedeo zaista teških iskustava i bola. Šta vas je, u tom smislu, najviše obeležilo, a šta dalo snagu da nastavite dalje?

Mislim da je čovek najveći monstrum koji postoji, jer to šta čovek čoveku može da uradi, ne može niko drugi. Istorija to dokazuje. Postoji nekoliko momenata koji su, zaista, bili katastrofalni po sve nas, a za mene, lično, to je početak raspada Jugoslavije, jer je Lepa Brena bila kolateralna šteta. Tada su se, u svim novonastalim državama, pojavili nacionalno - verski idoli, dok su, pre toga, svi su bili Jugosloveni. Danas se svi toga odriču. Ja sam ptica koja ne menja ni ćud, ni narav, ni perje, a to sam i pokazala tokom svih ovih godina. Da li je to moj inat ili tvrdoglavost, ne znam. Najveći gubitak mi je smrt Rake Đokića, čoveka koji je bio alfa i omega moje karijere i “Slatkog greha”, a Stefanova otmica je nešto nepojmljivo za svaku majku, za svakog roditelja. Ucene koje smo mi tada doživeli, ne bih poželela nikome. Međutim, život teče dalje, moja deca su živa i zdrava, vode svoje živote, a ja sam izabrala optimizam kao svoj životni pravac, i to da budem radoholik, jer su, samo ljudi koji rade posao koji vole, zaista srećni i zadovoljni. Izabrala sam da sreća bude moj izbor, a ne trenutno stanje. Za to se treba izboriti. Probajte i videćete da je zaista lepo.


PROČITAJTE JOŠ - JEDNOM KRALjICA – UVEK KRALjICA: Lepa Brena osvaja Severnu Ameriku

* Tuga i seta oduvek boje vaš glas, ali se, iza njih, čak i u najemotivnijim baladama naziru osmeh i optimizam koji ste pomenuli. Odakle izviru takve emocije i koliko vas, suštinski, oslikavaju?

Meni je drago što postoje ljudi koji mogu da prepoznaju tugu i bol u mom glasu, a isto tako, mogu da prepoznaju i radost koju nosim u sebi. Možda moja boja glasa i pesme koje pevam najbolje oslikavaju moje emotivno stanje, jer život je prepun veoma bolnih trenutaka, ali, zato lepe trenutke, zaista, merimo srećom. Generalno, danas, posle toliko godina, mislim da sam mirna, srećna i zadovoljna. Posvećena sam deci i porodici, drugaricama i prijateljima takođe, a mojoj publici želim da se odužim za podršku i veliku ljubav, s kojom me prate sve ove godine, čak i nekoliko generacija unazad.

* Nikada niste izgubili svoje dostojanstvo, ali niste dozvolili da pređe u gordost. U čemu je bilo njegovo uporište i koliko vam je pomoglo da ne krenete stranputicama i ne podlegnete iskušenjima na svom dosadašnjem putu?

Što se mene tiče, u pitanju je genetika. Kao treće dete u porodici, izuzetno sam tvrdoglava, uporna i istrajna, a pritom, nikada mi nije falilo pametnog razmišljanja. Ja sam igrač na duge staze i uvek sam to znala. Znala sam da ću nešto napraviti u životu, ali da iza svega toga mora da stoji težak i naporan rad. Tako da, ko želi rezultate i ima cilj, samo treba da ide ka njemu i da nikada ne gubi svoj kredibilitet i dostojanstvo, jer je, zaista, divan osećaj kada možete da odete na pijacu ili plažu, kao običan čovek, a ljudi vas gledaju s poštovanjem. Mogu da vas vole ili ne vole, ali imaju respekta, jer znaju da imate mozga u glavi.

* Stabilan brak, iskrena ljubav, dobra deca, velika porodica. Koliko je sve to mnogo važnije od svih uspeha? To što znate da imate dom u srcu, ne jednog, nego mnogo ljudi, i da je vaše srce to isto? Da li je to sreća kojoj ste težili?

Suštinski, najbitnija stvar u mom životu je moja porodica, ali mislim da ne bih bila kompletna da nisam ostvarila i jednu i drugu priču. Bilo je veoma teško uklopiti porodicu i karijeru, jer maloj deci ništa ne znače poznati roditelji, već stvarni roditelji, koji će biti tu kada su im potrebni, ali sve sam uspela. Zato imam dom u srcu svom i zato imam takav osmeh i ovakvo raspoloženje. Iako su me, tokom ovih trideset pet godina i sputavali, drago mi je što sam veliki šampion i pobednik i što nisam odustala od svojih stremljenja i ciljeva, tako da, to isto želim svima. Svi koji su zadovoljni, srećni i ispunjeni, imaju duševni mir i mnogo blaži pogled, nego oni koji su uskraćeni za tu vrstu mira.

* Dva velika koncerta, u beogradskoj Areni, su pred vama. Šta, ovog puta, publika može očekivati, u odnosu na prethodne?

2011. godine smo, takođe, radili dve Arene, sada je već 2018. godina i ne znam da li ću, više ikada, raditi ovako velike koncerte, tako da sam odlučila da, ovog puta, publici priredim spektakl koji nema nikakve sličnosti sa onim od pre sedam godina. Ne smem ništa o tome da pričam, zato što su to tajne i iznenađenja koja sam dugo spremala i osmišljavala, ali znam da će to biti koncerti prepuni ljubavi, radosti i dobrih pesama. Sa emocijom koja je ljubavlju zaslužena.

PROČITAJTE JOŠ - Breni nagrada za životno delo

DECENIJE USPEHA

Postoji li nešto zbog čega biste, možda, dali ili menjali sve ove godine?

Ne postoji nikakva životna nagrada za koju bih menjala ovih trideset pet godina.