Deni Devito: Bez komedije ne umem!

VIŠEMINUTNE ovacije u zdanju „Kursal“ kada je na scenu kročio „mali-veliki čovek“, američki glumac, reditelj i producent Deni Devito (1944, Nju Džersi), koji je sa svojih metar i pedeset dva centimetra visine s lakoćom ispunio sav prostor. Ovom istrajnom filmskom i televizijskom komičaru u San Sebastijanu uručena je nagrada „Donostija“ za izuzetan doprinos svetskom filmu i sveukupno delo, a on je domaćinima i publici zahvalio rečima: „Preplavljen sam velikodušnošću ljudi i festivala i to nikada neću zaboraviti. Ovu nagradu želim da posvetim svim ljudima koji sakupljaju nekoliko dolara kako bi gledali filmove na velikom platnu, a ne na kompjuteru ili telefonu. Kako bi ih gledali onako kako su reditelji i pisci zamislili da ih treba videti. Iz dubine srca vam hvala i bog vas za to blagoslovio.“

Pročitajte još:Mel Gibson sprema rimejk vesterna "The Wild Bunch"

Sutradan se na konferenciji za novinare prisetio kako je još kao dete vikendima stalno gledao filmove maštajući o tome da i on, „poput voljene braće Marks ili Hemfrija Bogarta“, jednog dana postane glumac, u šta tada ni sam nije verovao sve dok se u glumi nije zatekao, „pokušavajući da sruši barijere između sebe i publike“. Rekao je i da je prvi put poželeo da režira kada je gledao Pontekorvov film „Bitka za Alžir“, a da je produkcijom počeo da se bavi i „iz nužde i iz strasti, a i pošlo mi je za rukom…“

Duhoviti i šarmantni Deni Devito (oko 100 uloga, 35 projekata za film i TV koje potpisuje kao producent i više od 15 kao reditelj) za „Pečat“ govori o glumačkim i producentskim bitkama, veri u stvaralačku strast, filmskim počecima s Milošem Formanom i svom glasu poklonjenom jednom crtanom junaku…

* U San Sebastijanu je počela i zvanična distribucija animiranog filma „Malo stopalo“ u kojem glasovno glumite ne samo na engleskom već i na španskom?

Pročitajte još:AMERIČKI AMBASADOR: Preporučio sam Paramauntu da snimi film o tome kako su Srbi spasili 500 američkih pilota

I na italijanskom i nemačkom i ruskom, a to vam je bilo kao da se penjem na Mont Everest, tako da sumnjam da ću to još koji put ponoviti. Mislim da sam samo pokvario sve te jezike, no ljudima se svidelo. Inače volim animirane filmove za decu, ali one koji pokreću neka važna pitanja. U ovom našem slučaju pokreću se teme inkluzije, ksenofobije, straha od nepoznatog. Sve su to stvari koje me zabrinjavaju.

* Zabrinjavaju li i sve Amerikance koji su, poput vas, glasali za Bernija Sandersa, a ne za Donalda Trampa?

Da. Oni (Trampova administracija) samo zarađuju i samo žele da zarađuju. Mislim da oni žive s parolom – ko umre s najviše igračaka taj pobeđuje; njih je baš briga za druge ljude, verovatno ne brinu ni o svojim unucima.

* Voleli biste da demokrate pobede na sledećim izborima?

Znate šta, ovi su, mislim na Trampovu administraciju, klovnovi, ali i demokrate su klovnovi, ni u njih ne verujem preterano. Sebe bih nazvao progresivcem i volim da vidim oko sebe ljude koji razmišljaju o univerzalnoj zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju za sve. One koji razmišljaju o ozbiljnom radu na zaštiti životne sredine, o preuređenju naše industrije, o stvaranju održivih energetskih sistema, o ljudskim vrednostima i humanosti prema imigrantima, jer su i moje dede bili imigranti. Mi smo velika zemlja i bogati smo i mislim da bi trebalo da vodimo brigu o ljudima. Moja podrška će uvek ići progresivnim kandidatima. I to je jedino što mogu da učinim, da takve podržim.

* Čini se da u životu niste čudak, ali ste za sebe birali uloge čudaka, tako i nastavljate?

Nisam čudak, ja sam samo hedonista. Nisam ni egocentrik već samocentrik. Kad god su scenariji zavodljivi, ja ne mogu da im odolim. Volim i kada se priče dotiču i noći, jer me je noć oduvek interesovala sama po sebi. U pravu su svi koji me smatraju noćnom pticom. Zbog noćnog života još davno sam poremetio ritam spavanja. Nemam nesanicu već često spavam danju, sastanke zakazujem tek posle podne.

* Skloni ste humoru i komediji, kakav je vaš komentar na pitanje: da li ste uvek i duhoviti?

Bez komedije ne umem! Jesam komičar i volim što je to tako! Još mi je mama govorila da imam smisla za humor, a i žena mi to kaže, mada me ponekad kritikuje, kaže da je moj smisao za humor suviše notoran. Pa šta! Ništa ne cenzurišem, što na um to na drum, sve je slobodno, pa i psovka, sve je krajnje nepredvidivo i otuda smeh i komičnost. Ali da bi filmska komedija bila uspešna i zaista smešna, najvažnije je poštovanje prostora koji zauzimaju drugi ljudi, moji saučesnici u filmu. Tih saučesnika ste imali mnogo tokom duge karijere započete uz Miloša Formana s kojim ste bili veliki prijatelj?
Milošu mnogo, mnogo dugujem … mnogo mu dugujem. Posle godina provedenih u pozorištu i na filmovima koji nisu imali uspeha, Forman mi je omogućio ulogu Martinija i učešće u tako velikom ostvarenju kakav je „Let iznad kukavičjeg gnezda“. Nemojte misliti da je bilo lako ući u taj projekat. Iako sam već igrao u istoimenoj pozorišnoj predstavi, Miloš je insistirao da prođem audiciju zajedno sa stotinak drugih glumaca.

* Još uvek su sveže uspomene na te dane?

To se ne zaboravlja! Kada sam stigao na audiciju, zatekao sam Formana u prostoriji koja je ličila na bolničku sobu. Nešto je mudrovao, a onda rekao da će on „glumiti“ Veliku sestru a ja Martinija! Možete li da zamislite Miloša Formana u ulozi koju je tako sjajno odigrala Luis Flečer! I danas se smejem kada ga se setim onako ozbiljnog, kako zapitkuje da li sam danas uzeo lekove, šta sam radio tokom dana, kako sam se osećao! I tako tri od četiri dana koliko je trajala audicija. Bio je i ostao veoma metodičan, a za sve nas koji smo u ovoj igri učestvovali, i veoma edukativan. Jednostavno, i kao čovek i kao filmski stvaralac, Miloš Forman je bio osoba od stila i integriteta. On je jedinstven čovek, unikat. Veliki filmski stvaralac. Veliki prijatelj koji mi mnogo nedostaje.

* I vi ste čovek od integriteta. Osim što ste glumačka zvezda i reditelj, veoma vas poštuju kao ozbiljnog producenta?

Ma, svi oni bi me zvali i genijem samo da im produciram film! Šalu na stranu, produkcija je posao koji me sve više okupira, jer mi je zaista stalo da zaštitim viziju filmskog stvaraoca, reditelja. Zato često koristim svoj uticaj gde god mogu kako bi se zamišljeno sprovelo u delo. Prvo odaberem scenario a zatim proverim količinu strasti reditelja i ako se sve složi, krećem u juriš za finansijerima koje ubeđujem, šarmiram, pretim, zasmejavam, „ucenjujem“, radim sve živo samo da izguram projekat.

* Producirali ste i Formanov film „Čovek na Mesecu“, Soderbergovu „Erin Brokovič“, pa i Tarantinove „Petparačke priče“?

Uz Formana se uvek stane a da se i ne pita, Soderberga neobično poštujem, uostalom dobio je Oskara, a Tarantinove „Petparačke priče“ bile su jedna od mojih čuvenih investicija u autorovu strastvenost. Gledao sam Tarantinov prvi film „Psi iz rezervoara“, pročitao taj scenario, sreo ga na petnaest minuta i još tada mu rekao: „Slušaj, ne interesuje me šta ćeš raditi sledeće, ali znaj da želim da budem deo toga!“ Tako je i bilo.

* Nedavno ste završili snimanje trinaeste sezone voljene i nagrađivane televizijske serije „Uvek je sunčano u Filadelfiji“?

To vam je kao trčanje maratona s veoma kratkim pauzama. I tako godinama. Međutim, nekako je sve to kul. Organizujemo po tri meseca intenzivnog snimanja i izguramo gotovo celu sezonu. Ne volim da ustajem rano, ali dok tako intenzivno radimo, i to moram da činim. Kažem vam da je veoma zabavno.

Autor: Pečat