Sejo Sekson: Ne čujem se sa Neletom, on je tako hteo

GRUPA "Zabranjeno pušenje" nastupiće u petak 28. septembra u novosadskom "Spensu", na jednodnevnom humanitarnom festivalu "Rock&Joy", s kojeg će sakupljena sredstva biti prosleđena deci u Sigurnoj kući u Novom Sadu. Na spisku učesnika su Dejan Cukić i "Spori ritam bend", "Santos braders" i "Flauer roki bojs".

Pročitajte još: Priča o Seksonu i Neletu

- Sviraćemo malo više od dva sata - najavljuje, za "Novosti", Sejo Sekson, frontmen "Pušenja". - To nije običan koncert. Imamo društvenu obavezu da pomognemo takav projekat. Ovo je jedan od naših poslednjih nastupa pred izlazak novog albuma "Šok i nevjerica" sa 14 pesama, 20. oktobra. U Zagrebu snimamo spot za pesmu "Irska", koji će se pojaviti nekoliko dana ranije.

* Kažete da je teško praviti nešto novo, jer to svi porede sa starim pesmama?

- Očekuju da bude bolje, a Sergej Bupka je sve stariji (smeh). Skepsa koju stariji bendovi imaju kad rade albume je, ipak, lepa i motivišuća. Bilo je ove godine i zdravstvenih problema u bendu, i sve to nas je usporilo.

* Imate li savet za mlađe bendove?

- Nije im lako danas. Profilišu se na regionalnom nivou tek kad članovi napune 40 godina, jer potroše mnogo vremena da se dokažu u ovom našem feudalizmu, gde mediji ne vrte sadržaj sa drugih prostora. Teško je doći do informacija o tome da je nešto izašlo, čak i kad su u pitanju etablirani izvođači. Oni koji uspeju to da prevaziđu, daleko doguraju.

Pročitajte još: Sejo Sekson: Srbi najbolje razumeju našu ironiju

* Nele Karajlić se vratio na scenu sa, uglavnom, repertoarom "Pušenja"?

- Raduje me da ljudi sviraju naše pesme. Nije Nele jedini. Još jedan naš bivši pevač, Marin Gradac Mako, ima revijski orkestar sa kojim svira te pesme. Veliki je kompliment za kompozitora da postoji što više izvođača koji njegove pesme donose pred ljude.

* Da li je bilo kontakta s Karajlićem?

- Nismo se videli 15 godina. Nemamo nikakav kontakt, Nele je tako odlučio i ja to poštujem.

* Koja pesma "Pušenja" vam je posebno draga?

- Veoma volim "Na straži pored Prizrena". U poslednje vreme sviramo "Javi mi". Veoma dobra pesma koju nikad nismo svirali je "Pismo Elvisu". Bavim se mišlju da s njom nešto uradimo. Gledam da ne "ubijem" narod teškim temama na koncertu, ionako nam je sve tužno.

* Kako gledate na rokenrol u 2018?

- Uvek je rok za mene isti, i 1954, i sada. To je jedna religija, divna duhovnost u kojoj sam našao mnogo prijatelja i saboraca. Poseban svet, uživam i u kolegama i u publici koja je omogućila da sve ove godine živimo od tog posla.

* Ima li još muzičkih granica na prostoru bivše Jugoslavije?

- Interesantno mi je kako je klasični kompozitor Feliks Mendelson u zapuštenoj kapeli u Lajpcigu našao materijale Baha, za kog niko nije znao do 19. veka, i učinio njegova dela popularnim. To je dokaz da je mala šansa da dobra muzika ne zaživi i ne dođe do ljudi. Muzika spaja, zbog toga je i izmišljena. Govorimo istim jezikom, razumemo iste stvari. Odgajani smo u zajedničkoj kulturi, duhovnosti, to ne može da se izbriše političkim odlukama. Jugoslavija je nestala, ali njena muzika nije. Svaki ugostitelj koji hoće da napravi malo profita dovede bend koji svira eks-ju stvari. Neko ih anatemiše, ali to je blago, vrednost, nešto što našim balkanskim dušama treba. Koliko se političara u ovih 30 godina promenilo na sceni, koliko je bilo velikih vođa i gde su sad, a onda vidite šta i danas znače jedan Džoni Štulić, Rundek, "Partibrejkers"... Njihova vrednost je s vremenom sve veća.

OD HARISA DO "MEJDENA"

KAŽE Sejo da svoj muzički ukus teško može da definiše:

- To dosta zavisi od trenutka, ambijenta, doba dana. U četiri ujutru najviše volim da slušam Harisa Džinovića, a kad vozim na auto-putu - "Ajron mejden". Kad pijem kafu prija mi Nataša Atlas. Uvek mi je bilo čudno da ljudi na toj "pijaci" gde ima sto vrsta voća, povrća, svakog dana dolaze na istu tezgu.