TV KRITIKA: Mi znamo šta vi hoćete

Ako je 20. vek bio vek filma i televizije, onda je 21. svakako vek digitalne pokretne slike umrežene sa internetom, koja je zarobila planetu elektronskom paučinom najveće finoće i trajnosti. To je nova čovekova okolina, koja je počela da se stvara krajem pedesetih godina prošlog veka, upravo u trenucima kada se i u nas javila televizija. Mi sada slavimo šezdeset godina tog novog globalnog okruženja koje nosi hiljade nepozatih izazova, ulazi nam ne samo u životni prostor, nego u predele uma i dublje, među izvore koji pokreću našu društvenu, ličnu i svaku drugu delatnost. Malo je reći da nam je televizija promenila život. U osnovi, ona je za manje od jednog stoleća izgradila do sada sasvim nepoznat čovekov svet. Možda se to najbolje vidi na primeru "mladih televizijskih društava" kao što je naše, koje se menjalo zajedno sa svojim elektronskim ogledalom. Televizija ga je brzo privela svojoj prirodi i promenama koje stvara.

Ali, s vremenom ga je navikla i na nešto drugo, što su otkrili i objasnili prvi teoretičari masovnih medija: televizija je samo šuplji tehnološki kanal, kojim upravlja čovek. Čovek je jedini sadržaj tog novog kanala, a nevolja je u tome što njegove vrline, a naročito mane, nedostaci, obrazovanje i ukus stiču preko noći neslućenu moć. Svako je u stanju da menja sliku sveta ukoliko se povinuje ideološkom obzorju vlasnika mreže. A taj će rado prihvatiti najjeftiniji mogući konstrukt ako ga ubedite da baš to publika želi. Pa iako nije sasvim sigurno šta publika stvarno želi, taj svako će učiniti da s vremenom počne da obožava baš ono što joj on svakodnevno, dvadeset četiri časa, trista šezdeset pet ili šest dana u godini servira preko glavnog i svih pomoćnih kanala. Tako će svaki piplmetar potvrditi ono što tvrdi svaki TV ponuđač: mi znamo šta vi hoćete, a na vama je da se tome prilagodite.

PROČITAJTE JOŠ - TV KRITIKA: Gala simultanka

"Svako vreme ima televiziju koju zaslužuje" kaže na kraju Olivera Kovačević, glavna urednica zabavnog programa Javnog servisa i koordinatorka cele proslave 60 godina RTS-a, kojoj je, bez svake sumnje, utisnula lični pečat i ukus. Čitavu jednu istoriju za poštovanje, sve momente koji su obeležili epohu i pripadaju okviru koji su stvarali naraštaji televizijskih stvaralaca podredila je ona pogledima i ćudima sadašnjeg menadžmenta. Tako ispada da je celo jedno ogromno, šezdesetogodišnje iskustvo rezultat koji predstavlja grupa osoba koja danas upravlja ovim kanalom, inače deo jedne šire zajednice, koji osvetljava isto ideološko obzorje. Unutar njega našlo se mesta uglavnom za istomišljenike, koji su pozvani da kade svemu što godi sadašnjim gazdama, dok su preskočena, ignorisana, tj. prećutana pokolenja vrhunskih TV stvaralaca drugačijeg formata i značaja, kvalitetnijih programskih paradigmi i umetničkih dometa. Ali prokleto je u pravu Olivera: ovaj trenutak zemlje Srbije zaslužuje upravo ovakvu televiziju i baš ovakvu proslavu njene istorije. Zamisao, izgled i stil ove proslave svedoče ne o pređenom putu nego o šljaštećem modelu "velike fešte", na čemu možemo da im čestitamo, ali ne i da se sa njima hvatamo u kolo, u koje su, na kraju, pozvali ceo narod.