Danilo Mašojević: Pesnice me nisu uplašile

ZA razliku od ćevabdžinice u Leskovcu ispred koje su ekipu Prve TV nedavno dočekale pesnice, u ovoj, beogradskoj, konobar Joca je pozdravio reportera Danila Mašojevića pitanjem: "Da natočim jednu kriglu?" Iako pivo odlično gasi žeđ tokom paklenih dana, ispred našeg sagovornika se, ipak, našla voda, ali nije uvek tako. U tom restoranu, smeštenom u srcu grada, 31-godišnji novinar je stalni gost, pa vikednom često ume sa društvom i kolegama da potegne čašicu žestokog.

- Otkrio sam ga sa bivšim cimerom pre pet-šest godina. S vremenom smo počeli da dovodimo ostatak ekipe, a sad bar jednom nedeljno svratimo na roštilj - kaže Danilo. - Tu sam domaći i poznajem sve zaposlene - od dostavljača, kuvara i konobara, do gazde i gostiju.

Neodoljivi miris roštilja zagolicao nam je nozdrve, ali pre nego što smo krenuli u gastronomsku avanturu, zanimalo nas je kako danas, četiri meseca posle incidenta na jugu Srbije, Mašojević gleda na taj nemili događaj.

- Kad svakodnevno putuješ, negde mora da zapne. Ali sada nemam nikakav problem sa ćevapima - odgovara uz osmeh.

- I dalje pokušavam da pronađem razlog da prestanem da se bavim novinarstvom. To bi možda mogla da bude sedmica na lotou, a ovo pesničenje ne može da poljulja moju rešenost da radim kao reporter. Na "mesto zločina" vraćao sam se samo zbog suđenja, ali od ljutog u Leskovcu ostaće samo paprike!

Priča nam kako je kao osnovac pokucao na vrata lokalne radio-stanice u rodnom Priboju i da je po dolasku na studije na Poljoprivredni fakultet živeo u novobeogradskom Studenjaku. Tada se oprobao na TV Studentski grad kako bi zaradio za džeparac.

- Mogao sam da biram - ili da lepim etikete ili da se latim mikrofona - priseća se mladić, koji je potom kao 22-godišnjak nastavio da gradi karijeru u magazinu "Stori". - Pamtim intervju sa Nikolom Simićem. To je bio jedan od njegovih poslednjih.

Danas se uz Danilov lik svakodnevno budimo u jutarnjem programu televizije Prva. Opuštenost pred kamerama i neizostavni širok osmeh dokazuju da uživa u onome što radi. Priča nam kako je na nedavni komentar koleginice da se njegov posao svodi na zafrkanciju i putovanja, šaljivo odgovorio: "Nije, ali nije da nije". Ipak, i takva naizgled lagodna profesija rađa "opasne" kritičare.

- Frizerke na TV mi zameraju što brzo pokvarim sve što mi naprave na glavi. Kažu da već kad sam tako raščupan, treba i da raskopčam košulju da ugođaj bude potpun - priča simpatični Danilo. - Još mi niko nije rekao da treba da se uozbiljim, a to sam prvo očekivao!

Kao trenutni stanovnik Banovog brda kaže nam da ne propušta priliku da pazari sveže namirnice od seljaka. Ovog puta svratili smo "Bajlonijevu pijacu" za koju ga vezuju posebne uspomene.

- Tu sam prvi put posetio manifestaciju "Noćni market" i oprobao se kao prodavac ljutih sosova. Takođe, dok sam bio dečak prodavao sam u rodnom mestu đubrivo za biljke - otkriva naš sagovornik i naglašava da će zauvek ostati Pribojac, ma gde bio.

Nastavljamo šetnju ka jednoj od najvećih turističkih atrakcija naše prestonice, na čijoj je kaldrmi proveo "lude noći".

- Moji prvi izlasci van Studenjaka bili su u Skadarliji. I danas volim da prođem ovom ulicom, gde često izvodim devojke - priča trenutni samac.

Nostalgiju za rodnim gradom "leči" povremenim odlascima u Priboj, a tamo ga dočekuju komšije spremne za šalu.

- Znaju me od malih nogu, i kad sam padao sa bicikla, i kad sam pravio gluposti. Zato nikad nemam priliku da glumim zvezdu. I u Beogradu su me ljudi prihvatili i ponašaju se kao da se znamo 100 godina - zadovoljno tvrdi Mašojević.

Saradnju sa Jovanom Joksimović i Srđanom Predojevićem ocenjuje kao odličnu i srećan je što je deo tima jutarnjeg programa.

- Imam veliku slobodu da realizujem uključenja kako želim, a njih dvoje su tu da pomognu. Mana im je to što imaju veliki apetit, pa u redakciji neprestano jedemo - naglašava s osmehom. - Odlično su upućeni u sve teme i podjednako se pripremaju za gosta koji dolazi iz Vlade Republike Srbije i za onog iz "Zvezda Granda".

Dok hodamo do sledeće destinacije i razgovaramo o poslu, iznenada ispred Skupštine grada Mašojević uzviknu: "Bojana!" Na te reči okrenu se koleginica Bojović sa Prve sa kojom smo razmenili nekoliko reči, a zatim nastavili prethodno utvrđenom trasom. Stižemo do stare, dobro poznate poslastičarnice, gde saznajemo da Danilo obožava sladoled od vanile i čokolade. I kad smo se rashladili kuglama neodoljivog kremastog zadovoljstva nismo mogli a da ne popijemo po čašu boze. Poslednji gutljaj, osmeh i srdačan pozdrav za rastanak.

AKCENTOVANjE IMENA

Dok razgledamo izložbu fotografija Željka Sinobada u "Kući Đure Jakšića", naš sagovornik nam priča o poreklu svog imena.

- Moja majka Crnogorka ga je birala. Za mene su "Daniiilo", kako me ovde zovu, i "Danilo" potpuno različita imena. Kolege i dalje imaju problem sa pravilnim akcentovanjem, a najlepše ga izgovara glumica Nataša Ninković.