Sandra Perović: Ugostitelji su hteli da potkupe Lolu

JOŠ jedno prisećanje prošlosti u okviru obeležavanja 60 godina postojanja televizije, 18. avgusta vodi nas u vreme zvezdanih trenutaka serijske i filmske produkcije ove kuće. Kao domaćini emisije "Pozorište u kući" (RTS 1, 21.55) Vladimir Jelić i Sandra Perović zajedno sa gostima podsetiće nas i na mnogobrojne junake te čarobne TV scene uz koje smo se smejali, plakali, ali i učili.

* Kako ste se osećali tokom snimanja serijala "60 uzbudljivih godina"?

- Uzbuđeno, jer od tih 60, moj učinak na RTS-u je 24 godine. Urednica Zabavnog programa i inicijator ovog serijala Olivera Kovačević poverila mi je da se u okviru proslave velikog jubileja fokusiram na zvezdane trenutke serijske i filmske produkcije naše kuće, zajedno sa kolegama Kristinom Đuković i Vladimirom Jelićem. Napravili smo svojevrstan vremeplov uz podsećanje na potencijale velike televizije u veoma važnom segmentu za koji će se ispostaviti da je u 21. veku dominantan i u svetskim okvirima.

* Zbog čega je vredelo biti deo ovog projekta?

- Svakako zbog istraživanja prošlosti i fenomena popularnosti. Pozorište u našoj kući otvorili su pre 60 godina pioniri - Radivoje Lola Đukić i Novak Novak prvom igranom serijom "Servisna stanica". Mija i Čkalja kao pandan čuvenom holivudskom dvojcu Džeriju Luisu i Dinu Martinu odvlačili su ljude s ulica subotom uveče pred male, crno-bele ekrane. Ugostiteljski kongres te 1959. godine nudio je Loli Đukiću duplo veći honorar da prestane sa snimanjem serije i ne kvari im promet subotom uveče. Na svu sreću nije pristao na tu nagodbu i zato mi danas imamo 60 godina dugu tradiciju kada je reč o igranim serijama i televizijskim filmovima.

* Šta će sve biti na repetoaru vaše emisije, odnosno "Pozorišta u kući"?

- Rekapitulacija stvaranja bogate istorije kroz nekoliko segmenata koji korespondiraju između istorijskog konteksta i savremene tematike i same televizijske forme. Od igranih serija poput "Pozorišta u kući", "Grlom u jagode", "Sivog doma", "Boljeg života", "Vuka Karadžića", "Montevidea" i mnogih drugih, pa do mnogih TV filmova kojim je nekadašnja Televizija Beograd, a danas Radio-televizija Srbije, učinila da nam istorija i istorijske ličnosti postanu bliske, a da dramski junaci - poput Šurde, Baneta Bumbara, Bubuleje, Burduša, članova porodice Popadić i tandema poput Paje i Jareta i Prleta i Tihog, uđu u istoriju. Naravno, važan deo su i igrani filmovi zahvaljujući kojima je ime naše kuće tokom ovih 60 godina obišlo svet.

* Koja od priča gostiju je posebno dočarala te zvezdane trenuke vremena koje je iza nas?

- Svi učesnici izneli su anegdote koje su pratile njihova snimanja. Zanimljiva je bila priča Marka Nikolića kome su se deca u jednoj školi obradovala kao Gigi Moravcu, a ne kao voždu Karađorđu, što je on u dubini duše priželjkivao.

* U vremeplovu od šest decenija "Pozorišta u kući" koja scena (decenija) zaslužuje najveći aplauz?

- Radio-televizija Srbije ne bi bila ista bez velikana koji su, tokom proteklih šest decenija, dali neizbrisiv doprinos serijskoj i filmskoj produkciji. Oni su pisali istoriju ove kuće i svi zaslužuju aplauz.

* Zašto, po vašem mišljenju, danas film gubi trku u odnosu na serije?

- Uprkos tome što se stiče utisak da je filmska produkcija inferiorna u odnosu na televizijsku, to ne znači da je svaka serija dobra, a svaki film loš. Ne treba olako donositi zaključak da je film postao irelevantan. Može da se kaže da su u odnosu na filmska ostvarenja, serije u prednosti zbog toga što raspolažu sa mnogo više vremenskog prostora za istraživanje likova i tema, pogotovo ako je reč o dramskom okviru. Dok se Holivud sve više okreće omladiniskoj ciljnoj grupi snimajući filmove u uskom žanrovskom rasponu koji "igraju" na sigurno, TV produkcija postaje otvorenija za ozbiljnije teme i istraživanje i dublje seciranje, na primer, odnosa pojedinca i institucija.

* Zbog čega holivudske zvezde menjaju veliki ekran za mali?

- Ekonomska kriza se odrazila i na filmsku industriju. Većina glumaca na film gleda kao na stvar prestiža, dok im serije donose zaradu i omogućavaju relativno brže popunjavanje mesečnog budžeta.

* Holivudska produkcija posrće, a koja preuzima primat u svetu?

- Japanska kinematografija, predvođena savremenim prvakom Hirokazu Kore-Edom, društveno provokativnim pričama osvaja kritiku i publiku. Argentinska - svojim beskompromisnim i sirovim pristupom temama iz skorije prošlosti jednostavno uzbuđuje. Tu su i novootkriveni dragulji iz malih kinematografija poput libanske i paragvajske koji ne ostavljaju ravnodušnim ni one "najtvrđe" gledaoce. Lepota sedme umetnosti je u različitosti.

FILMSKI CENTAR SRBIJE

* Kao ljubitelju umetnosti, koliko vam prija ili vam je dobrodošla funkcija u upravnom odboru Filmskog centra Srbije?

- Drugi put sam se našla u Upravnom odboru te institucije. Činjenica da je ove godine budžet veći nego ikada, podstiče na veću odgovornost rada Odbora. Nastojaćemo da Filmski centar Srbije bude isključivo u službi srpske kinematografije, što bolje promocije našeg filma u svetu i ponovnog osvajanja domaćeg auditorijuma.

"VELIKA ILUZIJA" U VENECIJI

* Pred nama je treća sezona "Velike iluzije". Šta sve možemo u njoj da očekujemo?

- Otvoriće je eksterna epizoda snimljena izvan studija 10-"Velika iluzija u Veneciji", koja će doneti ekskluzivne priloge sa predstojeće 75. Mostre na kojoj će, na moje zadovoljstvo, Srbija imati više predstavnika. Zanimljivo je to što je Venecijanski festival postao poligon za start novih "oskarovskih trkača".