„Za mene, gluma je lična ispovest pred publikom sa kojom razmenjujem ne samo energiju, nego i istinu koju govorim sa scene. Znam da sve to dopire do duša tih ljudi i da među nama postoji jaka emotivna veza.“

Ovo je samo jedna od važnih izjava, koje možete pročitati u monografiji Svetlane Bojković, knjizi koja će vam otvoriti zlatna vrata jedne velike karijere, burnog i uzbudljivog, ali punog i srećnog života, velikih trijumfa i aplauza, povremenih poraza, briljantnih uloga, ispisivanja umetničkog traga koji će zauvek biti obasjan Svetlaninim svetlostima.

Prevelika je njena karijera da bi mogla da se objedini samo jednim intervjuom. Duboka. Snažna. Jedinstvena. Ipak, ta čarobna knjiga njenog života i trajanja, u kojoj su, osim nje, govorili i drugi veliki umetnici, pomogla nam je da, izdvajajući određene misli, impresije i emocije njenih kolega i nje same, još dublje proniknemo u suštinu Cece Bojković, kao glumice i osobe.

Oduvek je bila otvorena za medije, mnoge priče su ispričane, ali njen opus i širina su toliki, da uvek ostaje prostora da se otkrije nešto novo, uostalom, kao i u svakoj njenoj ulozi. Svetlanina lična ispovest je istina, njen život igra, a njena tajna to što nije samo glumica, već nešto mnogo više od toga.

* Minja Dedić: „Glumi i životu slabi nisu dorasli – Ceca jeste.“ U čemu se najviše, danas, sa toliko životnog i profesionalnog iskustva, pokazuje istinitom ova izjava?

- Izjava mog profesora glume, Minje Dedića je istinita, ali u njenu istinitost može da se duboko pronikne, tek kada se stekne bogato životno i glumačko iskustvo. Stvar je u tome što i život i gluma zahtevaju i snagu i hrabrost, da biste im dorasli i opstali.

Pročitajte još - Svetlana Bojković: Publiku ne možeš da prevariš

* Marija Crnobori: „Suđaje su je bogato obdarile. Ima pameti, talenta i sreće.“ Čime možda nisu, a da ste tokom života sami nadoknadili i tako postali kompletni i kao žena i kao umetnica?

- “Suđaje” me nisu, u početku, obdarile raciom u dovoljnoj meri. To sam kroz život, rad i sticanje sopstvenog iskustva, uspela sama da nadoknadim i izgradim.

Foto V.Danilov

* Mira Stupica: „Ona ume da radi, ume da se bori, a ume i hrabro da podnese sve što joj život dodeli. Ona je u svemu jasna i svoja“. Kako uvek biti „jasan i svoj“, i da li vam je to pomoglo kada je, ono što vam je život dodelio, možda, bilo preteško?

- Nemam recept za to kako biti “jasan i svoj”. Verovatno su mi moja vitalnost i snaga, kojih nisam ni bila svesna, uvek pomagali da izdržim i prebrodim teške trenutke koje mi je život, ponekad, donosio.

* Mirjana Vukojčić: „Svojim talentom, lepotom, hrabrošću i radom sanjala je svoj, počesto, zabranjen san – da bude glumica!“ Zašto je gluma za vas bila zabranjen san, i jeste li ga, ipak, u potpunosti ostvarili?

- Mirjana je bila u pravu. Nas dve smo zajedno studirale i pravile prve korake u glumi, tako da je ona dobro znala da se moji roditelji nisu slagali sa mojim životnim izborom profesije. Zato je gluma za mene bila “zabranjen san”. Ipak, uspela sam da ga ostvarim i to me čini srećnom.

Pročitajte još - Svetlana Bojković: Mediji uvek hoće veću senzaciju

* Miša Janketić: „Malo je naših velikih glumica koje nemaju nadimak. A Svetlana ima, ona je Ceca. Ceca - to je nešto naše, intimno, što volimo, čemu tepamo, što prisvajamo, čemu se radujemo, a pritom veoma poštujemo.“ Koliko ste i kome najviše dozvolili „prisvajanje“ vašeg srca?

KATARININ LET * Kada je vaša ćerka, Katarina Žutić, odlučila da gluma bude njen poziv, rekli ste joj: „Dobar vetar, plava ptico!“ Kako vam, danas, izgleda ta plava ptica, njena krila i njen let? - Lepo se, hvala Bogu, ostvarila Kaja i neka joj je i nadalje srećan let!

- Uvek sam bila i ostala otvorenog srca za prijateljstvo i ljubav. Bivala sam na tom polju često i u zabludi, ali, ne kajem se. Radujem se što sam, uprkos zabludama i razočarenjima, ostala vedra i otvorena za nove susrete.

* Petar Kralj: „Uz pomoć glume, Svetlana uvek pobeđuje.“ Šta je vaša najveća pobeda i u glumi i u životu, a koje poraze, možda, ni Petar, ni drugi nisu videli?

- Srećom, nisam imala dramatične poraze koji bi mi ostali kao trauma, a u mnogim teškim trenucima, gluma je bila moja oaza i moj spas. Moja najveća pobeda je, valjda, u tome što još uvek trajem u igri i što za to imam snage.

* Predrag Ejdus: „Njena harizma je apsolutno i danas nedotaknuta.“ Kako ste je sačuvali?

- O svojoj harizmi, ako je imam, ne umem ništa da kažem. To je božji dar, koga ja nisam svesna. Možda je baš u tome i tajna.

* Dara Džokić: „Hvala ti što si me naučila najvećoj tajni pozorišta.“ Koja je najveća tajna pozorišta, a koja najveća tajna Svetlane Bojković u tom pozorištu?

- Mislim da je tajna u davanju sebe, u službi pozorišnoj umetnosti, u sklanjanju ega, u neprestanom radu na samom sebi. Tome nema kraja.

* Ivan Bekjarev: „Svi smo bili zaljubljeni u Cecu, ali, na našu veliku žalost, u to je jedini uspeo da je ubedi Miša. „ Kako vas je Miša „ubedio“ i zbog čega ste i danas ubeđeni u tu ogromnu ljubav?

- Miša je, u mojoj mladosti, bio mnogo zreliji od mene, bio je istinski umetnik, čovek “dubokog gaza”. I danas, posle toliko godina od njegovog odlaska, svi ga se sećamo s ljubavlju i velikim poštovanjem.

Pročitajte još - Svetlana Bojković: Nedostajali su mi humor i toplina

* Katarina Žutić: „Likovi koje glumac igra na sceni od čarobnjaštva se razlikuju jer nisu stvarni, a čarolija postoji, ona je istinita. Vladaj tom svojom čarolijom, mama.“ Kakva je čarolija glume i kako se njome vlada?

- Kaja je tačno rekla. Čarolija postoji i ona je istinita, kao što je i prava gluma istinita. Njome se vlada jedino kada joj se iskreno, uz božji dar, služi.

Foto V.Danilov

* Božana Jovanović: „Svetlana Bojković, kao retko ko, ume da sa dušom nosi i kostim.“ Da li sve u životu nosite sa dušom i koliko to jeste jedna od važnih odlika vašeg senzibiliteta?

- Imala sam sreću da često sarađujem sa velikom, divnom kostimografkinjom, Božanom Jovanović. Njene kostime sam zaista nosila “sa dušom”, jer je, zahvaljujući svojoj visokoj estetici, prefinjeno uklapala kostim u lik koji je trebalo da odigram. Privatno se ne oblačim upadljivo, jer bi me to, čini mi se, obavezivalo na neko ponašanje koje nije opušteno. Osećam se ugodno i slobodno u jednostavnoj garderobi.

* Mirjana Bobić Mojsilović: „Velika, veličanstvena glumica koja u sebi drži nekoliko Svetlana, građanku, gospođu, komičarku, jaku i ranjivu ženu, emocionalno kontrolisanu i u isto vreme eksplozivnu.“ U čemu se najviše ogleda vaša ranjivost, u čemu snaga, a u čemu eksplozivnost?

- Kada sam ranjiva, ućutim se, čekam da prođe, istrpim. Možda je snaga u izdržljivosti, a eksplozivna sam kada se sretnem sa lažima i nepravdom. Tada se sklanjajte!

Pročitajte još - CECA BOJKOVIĆ O NEBOJŠI: O ulozi Gavrila, predstavi "Velika pljačka", i čuvenoj opaski na njen račun: "Da mi je znati ko nju gura"

* Vida Ognjenović: „Svetlana Bojković je glumica kojoj uloge zavide.“ Kojoj ulozi ste, možda, vi zavideli, a na kraju je, ipak, „osvojili“ i tako je učinili jednom od najvažnijih u karijeri?

- Ne mogu reći da sam bilo kojoj ulozi “zavidela”. Tačno je da sam najbolje uradila uloge kojih sam se najviše “bojala”. To su bile “Žanka Stokić”, “Milunka Savić” i “Elizabeta od Engleske” u Šilerovoj “Mariji Stjuart”.

Dok sam bila sasvim mlada, Miloš mi je često govorio: „Svetlana, ne smeš biti samo glumica!“ Šta su značile ove reči, koliko su vas i u čemu najviše odredile? Šta je potrebno biti, osim glumice?

- Biti samo glumac (glumica), je nešto što podrazumeva veštinu i osvojen glumački zanat. A biti umetnik u glumi je nešto dalje. To je mnogo dublji i ozbiljniji problem, koji uključuje bogatu maštu i kreativnost u glumačkim rešenjima.

Foto V.Danilov

* „Posle Mucijeve sahrane, pitali su me da li sam u stanju da igram u predstavi koja je bila zakazana za nekoliko dana. Tada sam odlučila da moram da igram. Sećam se da mi je bilo jezivo kada sam došla u pozorište. Prvi put, posle toliko godina, osetila sam obesmišljenost.“ Kako ste vratili smisao? Sebi, životu, ljubavi, glumi, pozorištu, uspomeni na Mucija, svemu?

- Vratila sam sebi smisao upornim radom, što je, na neki način, mentalni trening. U tome je jedini spas.

Pročitajte još - Svetlana Bojković: Darovitima danas nije nimalo lako

* „Ispilila sam se kao glumica 22. novembra 1985. uveče. Bilo je to posle premijere „Madam San Žen“, kada sam sebi priznala: „Svetlana, sad si postala glumica, sad možeš mirno da se igraš!“. Da li je u toj igri ustvari suština svega? Vašeg života, glume i trajanja. I da li je ta igra i danas ista kao 1985. , a da to, negde, jeste vaša sreća?

- Da, svakako, igra. Ali ne igra kao površna zabava. Igra je jako ozbiljna stvar. Može se i ceo naš život posmatrati kao jedna velika igra.

Foto V.Danilov

* „Često osetim potrebu za mirom i tišinom. Radujem se svakom susretu sa prirodom, suncem, lepim danom, detetom koje se igra, volim jesenje lišće koje šušti pod nogama, volim nebo i more.“ Ko je „obična“ „Svetlana pod svetlostima“, kako vas je jednom nazvao Buca Mirković?

- Mislim da, izvan svetlosti pozornice, Svetlana nije naročito zanimljiva. Ona je jednostavna u privatnom životu, i u slobodno vreme živi kao sav ostali svet.

* „Nikada nisam težila da budem zvezda. Ja nisam u glumu krenula da bih bila važna i poznata, već da bih se glumom bavila.“ Ipak ste postali jedna od najvećih zvezda u glumačkoj istoriji ovog podneblja. Ko su, za vas, istinske, prave zvezde, kojima se divite?

- Divim se velikim glumcima i glumicama, za koje sam sigurna da se, niti osećaju, niti ponašaju kao “zvezde”. Isticati sebe kao zvezdu, sumnjiva je priča. Time se, uglavnom, nadoknađuje unutarnja praznina i nedostatak samopouzdanja.