Marić otvara sva vrata

NOVINARKU i voditeljku Jovanu Grgurević zavoleli smo još dok je nosila prezime Jakić i radila na televizijama Politika, Foks, Nova i Pink. Posle informativnih formata, odlučila je da se opusti i razvuče osmeh i zato je utočište pronašla na "srećnoj" televiziji Hepi, gde se sa raznim gradskim facama, psiholozima, glumcima, političarima i analitičarima druži u emisiji "Posle ručka". Prednost rada u ovoj medijskoj kući je, kako kaže, ta što joj u programu "Dobro jutro, Srbijo" društvo pravi Milomir Marić, pa često ima priliku da razgovara s onima koje ne viđamo često na ekranu. Iako smo navikli da Marić vodi glavnu reč, kad Jovana nastupi čak i on drži jezik za zubima! Jer, pred smelošću, elokventnošću i duhovitošću svako mora da ustukne.

- Raditi sa njim nije ni najmanje teško. Imate slobodu da prekidate sagovornike kada je vreme za vesti, prognozu, reklame, ali i podršku da učestvujete u razgovoru sa ljudima do kojih se teško dolazi. Ta vrata mi se samo pored Marića otvaraju. Osećam se opušteno kao da nema kamera, mogu svakog da pitam sve, a na to sam dugo čekala - iskrena je Grgurevićeva.

* Emisija "Posle ručka" je "kupila" publiku, jer se u njoj uvek povede priča o onome što stvara glavobolju prosečnom stanovniku Srbije. Koje teme su vam najinteresantnije za rad, a u koje ulazite nevoljno?

- Od njih šest, u proseku mi četiri "legnu". Volim sve emisije za koje pitanja dobijem u autobusu, na liniji 15 kojom svakodnevno putujem, i ona što mi šalju gledaoci sa sela. Ti ljudi imaju ozbiljne probleme. Ne volim da pričam o seksu, jer se stidim, kao ni o ubistvu pevačice Jelene Marjanović.

* Uživo, pred kamerama, podvrgli ste se hirurškoj intervenciji. Da li ste od onih što najpre dobro promisle sledeći korak ili češće rizikujete?

- Nikada ne razmišljam. Deda me je zvao "trkopiš" i tvrdio je da trčim i kad piškim. Nisam se promenila.

* Kako vam polazi za rukom da opustite gosta i "izvučete" iz njega ono što možda ne bi rekao ni rođenoj majci?

- Ne glumim voditelja. Sagovornike pitam sve što su mi ljudi rekli, a puštam i njih u program da sami to čine. Živim kao prosečan gledalac - od plate, vozim se gradskim prevozom i kategorički ne odstupam od toga da sam jedna od njih. Samo sam sa druge strane kamere, pa mogu da pitam u ime naroda.

* Da li je danas teško privući pažnju javnosti? Čime se rukovodite prilikom stvaranja programa i kome se zapravo obraćate?

- Nije lako dobiti pažnju gledalaca, još je teže zadržati je, a najzahtevnije je steći njihovo poverenje. Rukovodim se nogama čvrsto postavljenim na zemlji i zaštitom ljudi kojima nedostaju zdravlje i novac. Obraćam se onima koji treba da im pomognu, kao i sličnima meni, čiji problemi nisu dovoljno veliki za TV program, niti dovoljno mali da se o njima nikada ne govori.

* Svojevremeno ste izjavili da sebi najčešće zamerate što delujete kao da vas ne dotiče svet koji vas okružuje. Jeste li uspeli da ispravite ovu "manu"? Šta bi sada moglo da se nađe na njenom mestu?

- Ispravilo se samo - rađanjem dece. Postala sam mnogo češći gost šaltera, raznih čekaonica i parkova. Sada mi je mana da zadržim fokus. Kada sam na televiziji, grize me savest što nisam sa decom, a kad dođem kući što nisam na poslu uradila još nešto.

* Šta smatrate svojom najvećom vrlinom?

- Često mi je jezik brži od pameti. Drugi to zovu iskrenost i spontanost.

* Aleksandar Tijanić vas je nazvao "srpskom Grejs Keli". Kakvi komplimenti su vam najdragoceniji i čiji vam najviše znače?

- Njegove reči jesu najveći kompliment od TV stručnjaka, a najznačajnije priznanje u karijeri su jagnje i prase na ražnju, koje su za mene ispekli meštani jednog prigradskog naselja, jer su posle mog serijala na Foksu posle 14 godina dobili struju. Plakala sam.

* Koji poslovni izazov vam je dosad bio najveći?

- Izazov je svako sutra. Kakav mi je dan, takvu karijeru priželjkujem uključujući nekada i prevremenu penziju. Često tvrdim da sam neostvarena domaćica, a čim dođem na posao poželim da političari i funkcioneri imaju obavezu da mi se jave i rešavaju pojedinačne slučajeve. Domaćica nema tu mogućnost, ali novinar može da se potrudi.

* Da li ste od onih što vole da savetuju manje iskusne saradnike? Šta im tada najčešće govorite?

- Mlađe kolege iz više redakcija zovu me - mama Joka. To je kompliment za mesto ispod Tijanićevog! Kažu da sam naivna i da ih previše štitim, što nije tačno. Govorim im da se ne prave pametniji nego što jesu, da je novinar pi-ar naroda i da nikada ne žure dok im se obraća penzioner, nezaposleni komšija ili mamina drugarica koja nije platila struju. To je izvor informacija!

* Zbog čega se kajete u karijeri, a čime se ponosite?

- Žalim zbog nečega što sam rekla, još češće ako mi je nešto promaklo, a najponosnija sam na rad u Tanjugu.

* U kom poslu smatrate da biste bili podjednako uspešni kao u novinarstvu?

- Bila bih najbolja domaćica koja raspolaže milionima evra namenjenim humanitarnoj pomoći.

* Šta je to što vas "drži" u ovoj profesiji?

- Novinarstvo je uporna zaraza, teško se i sporo leči. Zavolela sam ga kao egocentričnog druga, iscrpljuje me, ali zbog ljubavi ga trpim i pomažem mu koliko god mogu.

DOTERANIJA NEGO IKAD

Mada je nekada obožavala svilene i čipkaste čarape, s vremenom se ukus naše sagovornice promenio i naučila je da uživa u benkicama i portiklicama.

- Povukla sam se pred bujicom prerasle garderobice, skafandera, odeće za park i školu, kao i muževljevih košulja za posao. A osećam se doteranije nego ikad - tvrdi Grgurevićeva.

ROĐAKA MILE JOVOVIĆ

* Da li ste u međuvremenu obnovili davno prekinut kontakt sa rođakom - poznatom glumicom Milom Jovović?

- Stanje je nepromenjeno. Ponekad se osećam kao da se pozivam na njeno ime kako bih istakla sebe. Poređenja su postojala u familiji kada smo imale sedam godina, sada mi je samo drago što je poznajem - kaže Jovana.