Ivan Lakićević: Biram pozorišta, a ne splavove

NOVI igrač italijanske Đenove, doskora član Vojvodine Ivan Lakićević (25) po mnogo čemu se izdvaja od većine kolega u kopačkama, i već godinama predstavlja jedinstvenu pojavu na srpskoj fudbalskoj sceni. Popularni Mogli, koji je još u detinjstvu dobio nadimak po glavnom junaku romana "Knjiga o džungli", obožava pozorište, kvalitetnu pop i rok muziku, filmove... Sušta suprotnost u odnosu na mnoge fudbalere kojima odlazak na splav predstavlja vrhunac provoda. Ivan je, za razliku od njih, baš kako kažu stihovi njegove omiljene pesme grupe "Partibrejkers" - "isti, poseban, slobodan i samo svoj".

- Pozorište mi je strast odmalena - ističe za "Novosti" Lakićević. - Srećan sam što sam vaspitan da cenim prave vrednosti i da posećujem predstave, operu, koncerte... Da nisam fudbaler, sigurno bih se bavio glumom. Želja mi je da jednog dana upišem Fakultet dramskih umetnosti. Uživam u društvu glumaca posle svake odgledane predstave. Obožavam Sergeja Trifunovića, Srđana Todorovića, Nenada Jezdića... Prerana smrt Nebojše Glogovca me je veoma potresla, bio mi je jedan od ljubimaca. Mnogim glumcima sam javio vest o transferu u Đenovu, veoma su se obradovali i čestitali mi - što lično, što putem društvenih mreža.

Pročitajte još - Potraga za desnim bekom u Humskoj: Lakićević treća opcija

o Kao igrač Vojvodine, celu ekipu i stručni štab odveli ste u Jugoslovensko dramsko pozorište na predstavu "Tartif"?

- To je nešto nesvakidašnje kad je Srbija u pitanju i drago mi je što su reakcije bile tako pozitivne. Dugo sam to planirao, srećan sam što sam nameru realizovao. Jugoslovensko dramsko pozorište smatram svojom "drugom kućom", ali volim i Zvezdara teatar, Narodno pozorište, Beogradsko dramsko pozorište i sve druge scene u Beogradu, pa Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu... Ljudi danas, nažalost, nemaju naviku da odlaze na kulturne manifestacije, ali to nije zato što ne vole, već što nam brzi ritam života nameće druge stvari.

o Šekspir vam je omiljeni dramski pisac?

- On povezuje moju ljubav prema pozorištu i prema književnosti. Sve što je pisao pre 500 godina i danas je aktuelno. Pod brojem jedan mi je "Hamlet". Volim i Oskara Vajlda, Molijera, Tolstoja, Gogolja... Od naših pisaca - Nušić, pa svi ostali.

o Rokenrolom ste, takođe, "zaraženi" odmalena?

- Otac me je vodio na svirke, kupovao diskove... Kod nas u kući se nikad nisu slušali narodnjaci. Desi se da izađem nekad sa društvom koje nije u rok fazonu, ali i ja njih vodim po koncertima. Obožavam "Brejkerse", EKV, "Električni orgazam", "Riblju čorbu", "Smak"... Od stranih - "Dip parpl", "Led cepelin", AC/DC, "Blek sabat"... Volim i pop, džez, bluz, metal, pank, nisam usko orijentisan.

o Karijeru nastavljate u zemlji čuvenoj i po umetnosti?

- Još kao dete sam zavoleo italijansku hranu i muziku. Biće koncerata velikih svetskih zvezda, odlaziću i tamo u pozorište. Velika želja mi je da upoznam Erosa Ramacotija.