TV KRITIKA: Pukotina u vremenu

DVE ozbiljne i pažljivo pripremljene televizijske emisije obeležile su stogodišnjicu isticanja srpske zastave na Beloj kući u Vašingtonu, jedna na N1, a druga na javnom servisu, iste večeri u razmaku od nekoliko sati. Vidi se da su dva TV medijuma s najvećom frekvencijom želela da naglase važnost ovog, iznenadno otkrivenog jubileja i u vezi sa tekućom posetom Ane Brnabić Vašingtonu. I jedni i drugi su se pozivali na kontinuitet diplomatskih odnosa od 1881. godine, glavna ličnost u obe emisije je Mihajlo Pupin, prijatelj predsednika SAD Vudroa Vilsona, a mnoge dobre i značajne stvari izrečene su o ovoj baštini. Ipak, obe emisije pokazale su pravo lice i naličje tih odnosa.

Autor prve emisije (N1) Jugoslav Ćosić, sasvim primereno duhu mreže koju promiviše, stavio je akcenat na svečarski karakter ne samo ove, već i godišnjice ukupnih odnosa SAD i Srbije. Sve je tu na svom mestu, naročito duh brojnog srpskog iseljeništva u Americi, koje predstavlja most između dvaju naroda. Ćosićev pristup, iako odiše političkom korektnošću i prisilnom ljubaznošću, nije mogao da zaobiđe onu strašnu "pukotinu u vremenu", kako je ambasador Kajl Skot nazvao period devedesetih godina prošlog veka, koji se završio američkim bombardovanjem Srbije. U objašnjenju ovog zločina, jedan od učesnika u Ćosićevoj emisiji, profesor Robert Hajden, smatra da je do neprijateljstva došlo otprilike zato što su se, posle pada Berlinskog zida, sve bivše jugoslovenske nacije opredelile za Ameriku, a Milošević je odabrao Moskvu. To je bio osnovni razlog što su SAD na Srbiju počele da gledaju kao na neprijatelja. Ni reči o ugroženoj demokratiji, ljudskim pravima, humanitarnoj katastrofi i sličnim mantrama, čak ni o nevinim Albancima. "Niste bili protiv Rusa i postali ste naši neprijatelji." To je objašnjenje ratnog kažnjavanja Srbije, čak i u časovima proslave sto godina uzajamnih simpatija.

Pročitajte još - TV KRITIKA: I nebo bi proplakalo

Ta Skotova "pukotina u vremenu", uz objašnjenje oko koga se ambasador lično potrudio na srpskom, činila je okosnicu druge emisije sa istom temom, emisije "Oko", autora i voditelja Borislava Papića na RTS-u. Sasvim uvažavaući "lice", Papića je, kao i njegove ugledne goste, više zanimalo "naličje" ovog povoda, sav onaj splet "složenih uzajamnih izazova", kako se obično kaže, kad se izbegavaju teške reči u nastojanju da se očuvaju kulturni kodovi odnosa sa supersilama. E, baš ovaj splet ispostavio se i kod Papića kao karakteristika naših današnjih odnosa sa Amerikom. Pritom, naravno, nije izgubio iz vida da današnje Srbija i Amerika nisu one od pre sto godina. Naprotiv, svetski kontekst izmenio se za 180 stepeni i doveo nas, Amerkance i Srbe, na dva suprotna pola svetske politike. Koliko god prizivali lepe slike prošlosti i periode kada smo bili na istoj strani, Skotova "pukotina u vremenu" postavila se između nas kao zla kob. Svi učesnici Papićeve emisije složili su se, na kraju, sa tim. Čak i poslovično oprezni i uzdržani profesor Ivo Visković, i sam dugogodišnji diplomata, opisao je današnje srpsko-američke odnose kao "ne prijateljske". Ovaj zaključak baca sasvim drugačije svetlo na zastave i lanjske snegove.