Rada Đurić: Prave legende su među nama

KADA se pomene pitanje uspeha, onda se neminovno prisetimo prošlosti. To će za vikend u okviru serijala "60 uzbudljivih godina" upravo uraditi Rada Đurić i Dušica Spasić, koje će nas, kroz petu epizodu "Hronike naših života" (u nedelju na RTS 1 od 22.00), vratiti i slikom i sećanjem pola veka unazad. Da li smo uspeli da realan život prenesemo na ekran, kako smo izgledali, živeli, gradili i šta je obeležilo svaku deceniju za nama, samo su neka od pitanja na koja ćemo dobiti odgovor upravo od gostiju hroničara, onih koji su svih ovih decenija stvarali televiziju.

- Ovo je jedna od lepših emisija koje sam do sada radila - kaže Rada Đurić. - Bilo mi je zadovoljstvo da razgovaram sa kolegama poput Mire Adanje Polak, Jovana Pavličeka i drugih, sa kojima nikad nisam uradila intervju. Reč je o ljudima koji su pravili televiziju i prave je i sad. To je donekle logično, zato što su to moje kolege, a s druge strane je čudno kako mi koji radimo u istoj TV kući zapravo retko pričamo pred kamerama. Koliko samo kroz karijeru jurite za nekim divnim ljudima, a onda u ovakvim situacijama shvatite da su takvi upravo pored vas, jer su uradili mnogo za novinarsku profesiju. Eto, to je na mene ostavilo poseban utisak.

PROČITAJTE JOŠ: Stigao prvi trejler za The First – Šon Pen se seli na Mars

* Šta vas je dodatno inspirisalo?

- I tokom pripreme emisije osećala sam uzbuđenje. Svi moji prijatelji i kolege znaju da volim da "kopam" po arhivi i prošlosti, a to je bio i deo ove uzbudljive priče. Pred očima i u rukama bile su mi scene, reportaže, prilozi od pre četiri-pet decenija. To je zaista poseban doživljaj. Tada vidite da su sve teme kojima se svakog dana bavite bile na tapetu i pre toliko godina, i onda shvatite koliko se mnoge stvari nisu promenile. Zato uvek jedva čekam da radim zanimljivu temu ili rubriku, ili imam nekog inspirativnog gosta, jer sve su to dobri razlozi da se vratim u prošlost. To je lepo putovanje.

* Na šta ćete nas sve podsetiti u "Hronici našeg života"?

- Mnogo toga nam se desilo proteklih 60 godina. Mi koji živimo na ovim prostorima često nismo svesni onoga što nam se događa. A onda kada se sve to sabere, vidi se koliko smo toga proživeli. Sa mojim dragim gostima razgovaraću o jutarnjem programu i "Beogradskoj hronici" jednoj od najstarijih emisija na RTS. To su TV formati koji su se bavili malim ljudima i njihovim svakodnevnim problemima. Videćete i ankete koje su se radile nekada sa svim pitanjima koja i danas postavljamo sugrađanima na ulici.

U društvu kolega

* Kakve su vam impresije posle susreta s vašim gostima i pričama koje ste čuli od njih?

- To su moje kolege koje inače srećem. Sa Mirom Adanjom Polak vidim se bar jednom u tri nedelje. I taj razgovor sa njima bio je baš simpatičan, kao da smo se jedni drugima ispovedali. Prisećali smo se raznih situacija. Eto, na primer, Mira mi je rekla da uopšte nije znala da je prošlo toliko godina, dok joj nisam rekla da će biti gošća povodom jubileja. To jeste zanimljivo, zato što svi koji sa žarom rade ovaj posao nemaju spoznaju o tome kako vreme prolazi. I svi moji gosti nisu ni svesni da su deo istorije jedne institucije. Joca Pavliček je, kada ga je neko iz publike upitao da li se nešto promenilo, rekao: "Ništa, osim što sam ja u penziji." I Jasmina Nikitović Stojičić, urednica "Znanja i imanja", podsetiće nas na davne dane te veličanstvene i kultne emisije koja je, i u selu i gradu, napravila revoluciju. U to vreme svi najveći glumci, operski pevači i drugi umetnici gostovali su po selima, jer je bila ideja da se sve ono što se događa u Beogradu prenese i među te ljude. A to je iz ove današnje perspektive zaista nezamislivo.

* Kada biste se pojavili kao gost hroničar, za neko vreme, u ovakvom serijalu, šta biste nam vi ispričali?

- Moja koleginica Vesna Kuzmanović dala je sjajan odgovor. Dok je sedela i slušala ljude koji su i pre nje radili u redakciji RTS, rekla je: "Pitam se šta ćemo mi ostaviti ovim sadašnjim generacijama i šta bismo mi odgovorili na to pitanje - da li smo uspeli da realan život oslikamo preko malih ekrana." I kada bi me neko nekada pozvao, za 20-30 godina, volela bih da mogu da kažem: "Da, mi smo uspeli to da uradimo u svakom trenutku, a posebno u onim najtežim."

* Kom vremenu vi dajete glas - sadašnjem ili prošlom?

- Suštinski se nije nešto mnogo promenilo. Jedino što verujem da su ona vremena bila hrabrija. Malo smo se zbunili, izgubili, od tih poruka koje smo čitali i koje nam neko šalje. Ne znam, nismo verovatno uspeli da ih protumačimo na pravi način ili su one baš namerno tako zbunjujuće. Postali smo komformisti, možda verujem u nešto što ne postoji, ali sam sigurna da nisam sama u tome. I dalje smatram da ova naša veličanstvena profesija mora da sačuva dostojanstvo i suštinu postojanja. Nijedno vreme to ne može da promeni.

PROČITAJTE JOŠ: Robi Vilijams: Braća Galager moraće da ožive „Oejzis“ jer „im loše ide odvojeno“

* "Putujući" kroz svih šest decenija, koju biste ocenili kao najuzbudljiviju?

- Verovatno su to sedamdesete i osamdesete godine. To je zaista bilo vreme, bar je tako izgledalo, nadanja, vere u bolje sutra, velikih graditelja, gradilišta, ali ne onih koja nikad neće biti završena. Taj period izgledao je kao početak jednog raja na zemlji. Naravno, znamo kako se, nažalost, sve završilo.

ŽELIM AUTORSKU EMISIJU

* ZAŠTITNO ste lice "Beogradske hronike" već dugi niz godina, publika vas je videla i u drugačijem svetlu u emisiji "A sada Rada". Da li možemo uskoro da očekujemo još neku autorsku emisiju?

- Volela bih, ali nisam ni o čemu ni sa kim konkretno razgovarala. Imam čak i nekoliko ideja, videćemo, želja mi je da to bude nešto između "Beogradske hronike" i "A sada Rada".