Bora Dugić kralj frule

ODAVNO je Bora Dugić postao neprikosnoveni vladar frule, a sada će i zvanično dobiti to priznanje! Na 31. saboru frulaša Srbije, pod nazivom "Oj, Moravo", u Prislonici kod Čačka, 22. jula biće mu dodeljena počasna titula "kralj frule". U obrazloženju Saveta sabora se navodi da Dugić spada u najveće svetske umetnike, zahvaljujući instančanom ukusu, emocijama, osećaju za frazu i maestralnoj izvođačkoj tehnici. Naš proslavljeni instrumentalista ne krije zadovoljstvo zbog priznanja, ali ističe da mu je želja da svako ko zaista zaslužuje - dobije sličnu nagradu.

- U životu svakog čoveka postoji roj snova, čije je ostvarenje potrebno ili bar poželjno - kaže za "Novosti" Bora Dugić. - To se naročito odnosi na one koji svim svojim bićem rade na ličnom uzdizanju, ali i svog okruženja, u krajnjoj instanci svoje nacije. Nije lako doći do tog nivoa. Kod nas još nije dozreo odnos prema onima koji se trude da budu što bolji i podstiču mlade generacije da izraze svoj talenat. Veoma se radujem priznanju koje ću dobiti na Saboru u Prislonici. Osim ličnog ushićenja, srećan sam što će prvi put biti dodeljeno narodnom umetniku.

To je razlog za verovanje da se odnos prema toj vrsti muzike menja nabolje. Mnogi znaju poslovicu, sentencu iz vremena socijalizma, koja glasi: "Samo rad i rezultati rada određuju materijalni i društveni položaj čoveka." Dobra želja, koja izvire iz ove rečenice, deluje prevaziđeno, jer nije ovaploćena u praksi. Bez obzira na to, čovek mora da čini najbolje što može, jer, njegovi lični tragovi moraju postojati, da bi podstakli druge, a drugi neke druge. Na taj način će se razlikovati dobro od lošeg, što je nasušna potreba u vremenu u kome živimo.

PROČITAJTE I: Bora Dugić: Potrebno je više hrabrosti

* Lepotu zvuka frule proneli ste svetom, da li je bilo teško to pretvoriti u vrhunsku umetnost?

- Nije bilo teško, imao sam jaku volju, želju, i pre svega, ljubav. Kada postoje te tri pogonske stvari, ništa nije teško. Bilo je samo pitanje vremena i ideja. Izazov je bio provokativan - da na šest ili sedam rupica, svirate nešto što se čini nemogućim. Postupnim radom, osvajao sam prvo lake, zatim teže i sve teže kompozicije, i tako dokazao da se samo radom može dostići vrh. Bilo je i biće nevernih Toma, ali, ja sam, ipak, dokazao nesumnjivu vrednost frule kao instrumenta, ali i sebe kao umetnika.

Foto Ž. Knežević

* Koliko su mladi muzičari u Srbiji zainteresovani za frulu i muzičku tradiciju?

- To je odlično pitanje. Naime, samo pre tridesetak godina, u Srbiji je bilo najviše 20 do 30 aktivnih frulaša. Danas, frulaško tkivo je obnovljeno stotinama mladih ljudi, muških i ženskih izvođača. To je sjajno ohrabrenje za Srbiju, koja je posustala u mnogim sferama, pa i u muzici. Učinjeno je mnogo na organizovanju festivala, pre svega u Prislonici, a od prošle godine i u Rači, gde je istovremeno osnovana letnja škola frule, pod nazivom "Frulaška akademija", gde je predavač moja malenkost. Polaznici su izuzetni talenti, koji obećavaju novu budućnost frule a ove godine, kao i prošle, bilo ih je 15. Zaista je uživanje učiti dečake i devojčice, talentovane, vaspitane i uporne.

Foto Ž. Knežević

SIMFONIJA DUHA I DAHA

* SVIRANjE na fruli definisali ste kao simfoniju duha i daha. Da li je teško uspostaviti takav sklad?

- Ako nešto volite, sve je moguće. Frula zajedno sa čovekom jeste simfonija duha i daha, to je nesumnjivo. U ovom slučaju sklad zavisi od čoveka, jer instrument je mrtva priroda i njega samo čovek može da oživi.