Sarapa: Dea i ja smo bez premca

KAO student, Predrag Sarapa, voditelj "Novog jutra" na TV Pink, imao je različita interesovanja i priznaje da tada nije znao čime će se baviti u životu. Sasvim slučajno počeo je da piše tekstove koji su, pre svega, predstavljali kritiku tadašnjeg poretka. Inficirao se brzo i tako postao i potpisnik peticija koje su se odnosile na ostvarenje nekih ideala, tada demokratije i ljudskih prava.

Danas bi se reklo, kaže, da je bio idealista. TV novinar postao je sticajem okolnosti i u tu "zavisnost" ga je uveo pokojni Zoran Predić. Od njega je, dodaje, mnogo naučio. A od tada je prošlo nekoliko decenija.

PROČITAJTE JOŠ: Bilja Krstić na Baščaršiji

* Koliko su vas iskušenja u dosadašnjoj karijeri promenila i šta su vam donela?

- Mnogo sam se menjao i razne okolnosti su uticale na mene. Bilo je faza kad smo mi novinari gajili veće ideale nego oni koji su kreirali našu stvarnost. To se takođe može nazvati društvenim i individualnim odrastanjem. Od tvrdih duela punih naboja i elektriciteta došao sam polako i sasvim neprimetno do drugog koncepta. On bi se mogao nazvati opušteno, kompetentno i analitično uz osmeh. Da smo Dea i ja duhoviti, to se podrazumeva (smeh). Lepše je polemisati bez tenzija i uvredljivih tonova, kojih je bilo ponajviše u mojim emisijama. Na stvaranje takve atmosfere nisam uticao isključivo ja, već i teme i gosti iz različitih političkih i društvenih opcija.

* Posle decenija rada u medijima, koje lekcije biste podelili sa mlađim kolegama?

- Ne bih im delio isključivo lekcije. Pre bih preporučio da svakodnevno čitaju i rade na sebi, i da nikada ne umisle da su nezamenjivi. Takođe bih im poručio da se sve može rešiti, bez obzira na to o kakvom problemu je reč. Greške i nesuglasice su sastavni deo ovog posla i na to moraju biti spremni. Neophodno je da se uvek zadrži pažnja i stabilnost. Ono što je prošlost ne može se popraviti. Iz toga moramo učiti. Umislimo li da smo nepogrešivi, to će nas koštati. Na ekranu se sve vidi. Bahatost, ljutnja, nabeđenost i prepotencija su najveći neprijatelji novinara. Mnogo sam se takvih nagledao i sudbina im je bila neslavna. To se na kraju ogleda i u rejtingu. Građane niko ne može prevariti. Ali neposrednost i normalnost se ne uče. To negde i kao ljudi nosimo u sebi. Tu leži recept uspeha tandema Dea i Sarapa.

* Kako reagujete na komentare da ste još srčaniji kao voditelj od kada ste postali deo tima TV Pink?

- Ne mogu da sudim o sebi, ali drago mi je da je tako. To onda govori da nisam izgubio veru u ovaj posao i da u meni još ima žara da doprinesem nečemu u novinarstvu. Oduvek sam radio sa emocijama i nikada nisam uspevao da budem mašina, a isto tako nisam mrtvo puvalo i beživotna ličnost. Ne mogu to da sakrijem. Možda je to i moja mana, a možda i doprinos novim pristupima u vođenju emisija. Kad jednog dana ovaj posao budu radili roboti, onda će nestati i emocija.

* Da li i dalje navijate po nekoliko alarma na telefonu, satu... ili ste se već navikli na buđenje u zoru?

- Odavno sam se "kao" navikao (smeh). Naravno, sve zvoni po kući. A zove me i majka. Najgore je ono kad kažete da biste mogli da odspavate još pet minuta. To je najveći rizik. A dešavalo se.

* Kada biste se vi kao gledalac javili u jutarnji program Pinka, koje bi bilo vaše pitanje, a koja kritika?

- Pitao bih Deu kako uspeva da svakog jutra ima novu frizuru, a sebe zbog čega stalno nosim kravatu. Kad je reč o kritikama njih sada ne bih iznosio, jer su to neke moje ideje za "male" promene u "Novom jutru", koje bi donele nešto što drugi nemaju.

* Prema istraživanjima agencija jutarnji program Pinka jedan je od najgledanijih. A kako komentarišete konkurenciju?

- Ne bih se posebno bavio kolegama. Na čast onima koji izmišljaju istraživanja i izgovaraju laži da su najgledaniji. Mi to ne govorimo u programu i pored urednih pokazatelja koji se ne mogu prenebregnuti. U našem Nacionalnom dnevniku možete uvek videti realne pokazatelje gledanosti. Među komercijalnim emiterima nemamo konkurenciju, borimo se sa Javnim servisom. To je istina koja traje od kada smo Dea i ja počeli da vodimo jutarnji, od ponedeljka do petka.

* Šta najčešće savetujete vašu kolegnicu Deu Đurđević?

- Ona je istraživačkog duha, mlada, obrazovana, promućurna i pametna. Brzo je postala izuzetan voditelj. Ništa posebno je ne savetujem. Uvek sam joj govorio samo to da nema sekiracije oko nečega što je prošlo. Samo idemo dalje. Na onome što ostaje iza nas možemo samo da učimo i da nam to bude nauk. Nadam se da sam makar malo uspeo u tome da joj dam samopouzdanja kog ona inače ima. Ostalo dolazi sa iskustvom.

* Da li ste se dosad pokajali zbog nekog poslovnog angažmana?

- Najviše sam se kajao što sam mnoge angažmane odbio zbog nekih mojih pogleda i stavova. Sve je to deo sazrevanja i odrastanja. Mislio sam šta će da mi kaže ovaj ili onaj, a kad ono oni jedva dočekali bilo kakav poziv i mnogo gore ponude od onih koje sam ja imao. Bio sam u životu često i naivan.

PROČITAJTE JOŠ: Kajli Džener - najmlađa milionerka po Forbsu

* Na Fakultetu politikih nauka odbranili ste magistarski rad na temu "Društvene elite i njihovo poimanje rata i mira, sa posebnim osvrtom na strateške elite u Beogradu". Kako biste danas opisali elitu u Beogradu, Srbiji?

- Od promena i raspada SFRJ i nestanka verujućih komunista dolazili smo u razne faze. Smatram da je danas i politička i kulturna i naučna i privredna elita svesnija, poučena iskustvom tranzicije (ta grozna reč), svega što nas je snašlo. I narod ima izoštrenije oko. Nama ponekad nedostaje hrabrosti da se suočimo s bolnim pitanjima. Izbegavamo da sami sebe pogledamo u oči.

NE NEDOSTAJE MI STUDIO B

* KAO novinar najduže ste se zadržali na Studiju B, da li vam nedostaje?

- Najradije bih preskočio odgovor na vaše pitanje. Ali neću. Reći ću da je to deo mog identiteta. Držao sam u velikoj meri godinama neki mali rejting te kuće i tu bih stao. Ne nedostaje mi više Studio B. Čudno je kad se osetite kao da nikada sa nečim niste imali posebne veze. Taj osećaj ne mogu sebi da objasnim. Bila su i drugačija vremena.