Na domaćoj muzičkoj sceni Tijana Bogićević brani boje onog dela estradne zastave ispod kog, slobodno možemo reći stoički, istrajavaju oni koji veruju da su čuda moguća i koji kvalitetnim pop zvukom ta čuda pretvaraju u stvarnost.

Zbog njih, te boje još uvek nisu izbledele, iako ih često poplava svega i svačega što se danas naziva muzikom potpuno razlije, srećom kratkotrajno, jer publika je ta koja usmerava plime na prave obale.

A nje, opet srećom, nema malo. Tijanin album prvenac, „Čudo“, dokazuje da borba nije uzaludna i zato ona hrabro korača putem koji je odabrala, ne povinujući se pravilima, ne menjajući ni svoju muziku, ni sebe, ni svoj privatni život. Bira da bude srećna i ne želi da se zbog toga bilo kome pravda.

Srce ju je odvelo daleko, preko okeana, gde je pronašla ljubav svog života u čoveku koji, iako nema nikakve veze sa našim podnebljem, oseća ono što Tijana nosi u sebi i kao žena i kao muzičar i njihova ljubav je, iako nekima čudna, nešto bez čega ona ne bi bila to što jeste. I što je najvažnije, ona ne živi, kako mnogi misle, „američki san“, već samo svoj, koji kroz svoje pesme deli sa onima koji veruju u njeno „Čudo“, a kroz ovaj intervju sa čitaocima portala Novosti Online.

* Šta je u vašoj dosadašnjoj karijeri bilo najčudnije, a što vas je na neki način odredilo i pokazalo vam put kojim treba ići?

Ne bih mogla da kažem da je postojao neki čudan momenat koji je moju karijeru odredio. Možda je najčudnije bilo to da sam pevala prateće vokale punih devet godina, pre nego što sam snimila svoju prvu pesmu.

* Vaš muzički put je kvalitetan i istrajan, ali nenametljiv. U vremenu kada je muzika više slika, skandal i spektakl, nego glas, poklanjate publici nešto autentično i svrstavate se u malobrojne pevačice koje prave takav izbor. Ima li on svoje naličje?

Ima, a to je sporiji put do uspeha i publike. Hvala vam na ovim rečima, jer je meni sada, sa ove pozicije, zaista drago da je sve tako i da sam uspela da se pozicioniram na sceni bez svega navedenog, jer to i nije u skladu sa mojim principima i karakterom. Daleko od toga da sam neka svetica ili uvek iznad situacije i nikad površna, svi imamo te momente, ali ja sam ušla u muzički posao zato što volim da pevam i obožavam muziku. I nekako sam gravitirala ka dobrim muzičarima i dobroj svirci, a ne ka tabloidima i malograđanštini.

* Nikada svoj privatni život i muziku niste agresivno nametali javnosti. Da li vam, s druge strane, ipak nedostaje više medijske pažnje? Smatrate li da bi jača svetla trebalo da osvetle vaš rad?

Mislim da u Srbiji trenutno ne postoji mnogo medija koji bi na pravi način podržali mene i umetnike slične meni. Naravno da želim da predstavim svoju muziku što širem auditorijumu, ali pojavljivanje u određenim emisijama ili novinama mogu samo da izazovu kontraefekat za nekog kao što sam ja. Bilo bi lepo da ima više medija na kojima bih mogla da se pojavljujem i da su ovi postojeći malo otvoreniji. Sve dok se vija rejting i očekuje od mene da budem dvorska luda zarad gledanosti ili čitanosti, mislim da ću to prepustiti nekom drugom.

* Da li ste upoznali drugu stranu estradne medalje i na koji način?

Moglo bi se reći da jesam, ali apsolutno odbijam da se fokusiram na to, i prihvatam to kao izazov i deo posla. Pa i ljudi koji se bave nekim, uslovno rečeno, običnim poslovima doživljavaju sabotiranja i saplitanja na poslu. Zamislite onda kako je to u šou biznisu. Puta hiljadu verovatno.

* U čemu ste “čudna” žena i na koji način, a što će nam pomoći da vas bolje upoznamo i privatno i profesionalno?

Dosta sam nekonvencionalna osoba. Ne volim pravila, kalupe, predrasude. Volim ljude i slobodu i nikad nikog ne osuđujem. Možda je ta moja otvorenost prema svetu i radoznalost nekome čudna. Prihvatam ljude onakve kakvi jesu i trudim se da im budem oslonac i podrška. Profesionalno sam takođe vrlo odgovorna i cenim svoje saradnike. Timski sam igrač, iako volim da imam sve konce u svojim rukama.

* Pesma „Tražim“ vas je na neki način proslavila? Šta još uvek tražite u svom životu i karijeri, a šta ste, s druge strane, pronašli, što jeste dovoljno za sreću?

Meni je za istinsku sreću potrebno malo i zaista sam zahvalna na svakom danu koji ugledam. Ambiciozna sam, tako da volim da stalno napredujem i da budem bolja verzija sebe iz dana u dan, ali puko trčanje za novcem ili slavom se svakom obije o glavu. Moj način je da sebi organizujem život onako kako ja želim, za to preuzimam punu odgovornost i biram da budem srećna osoba.

* Emotivnost koja se prožima kroz gotovo svaku vašu pesmu govori mnogo o vama. Koliko ste u tom smislu otvorena osoba ili svoja najintimnija osećanja zadržavate samo za sebe?

Moglo bi se reći da je ovo drugo. Vrlo sam emotivna, ali ne otvaram se lako i samo određenim ljudima mogu da se poverim. Ne volim da pričam o privatnim stvarima sa poznanicima, na primer, i neprijatno mi je kada ljudi meni govore neke svoje najintimnije priče, ukoliko nismo baš dobri prijatelji.

* U muzici, balade su na neki način vaš zaštitini znak, dok pojava “emituje” potpuno drugačiju energiju. Koliko vas taj kontrast oslikava?

Jesam vedra i pozitivna, ali definitivno postoji i ona druga strana. Primetila sam i sama da nekad ljudi ne mogu da povežu mene privatno i pesme koje pevam, ali, kad malo razmislite, svi imamo više strana svoje ličnosti. Kod mene je razlika jedino u tome što sam talentovana za pevanje i mogu sve to da kanališem kroz muziku.

* Uprkos svoj nežnosti, imate u sebi tu provokativnu, zavodljivu, agresivniju i seksipilniju crtu koju izražavate sa merom i suptilno. Da li je to još jedan kontrast i šta on otkriva o vama?

Ne bih rekla da je kontrast. Žene su sve to - i nežne i jake i seksipilne i provokativne. Volim žene i volim što sam žena. Mi možemo da budemo sve što poželimo, samo kad bismo se malo otrgle od globalnog ispiranja mozga i tuđih očekivanja šta i kako treba da radimo i šta treba da budemo. Žena je najsnažnije biće i zato je i tlačena kroz vekove. U sebi nosim sve to i nisam više klinka, tako da sam u potpunosti i bez izvinjavanja takva kakva sam.

* Ljubav vas je odvela daleko. Koliko ste verovali u takvo čudo i šta vam je ono donelo?

Uvek sam za sebe govorila da sam stanovnik sveta i nikada nisam bila neki lokal patriota. Naravno da svoju zemlju volim najviše, ali za ljude koji me poznaju nije bilo nikakvo čudo što sam u jednom danu odlučila da odem. Mislim da je život kratak i treba ga živeti punim plućima. Nisam pogrešila i zadovoljna sam svojom odlukom.

PROČITAJTE I: STIGLO JE "ČUDO": Tijana Bogićević predstavila prvi studijski album

PROČITAJTE I: Moj Mark je sada pravoslavac

* U čemu je najviše vaš suprug, bezuslovno, vaša druga strana srca i sveta?

On je čovek koji me je prihvatio i zavoleo baš onakvu kakva sam. Nije pokušao da me menja, da mi slomi krila, da me oblikuje po sebi. Na tome sam mu zahvalna i, definitivno, jedino tako mene neko može pridobiti.

* Šta je “najčudnije” u vašem braku, a samim tim, možda i najlepše?

Ljudima je verovatno najčudnije što smo često odvojeni, a najlepše je, možda, što nam to uopšte ne predstavlja problem.

* Šta vas ispunjava nezavisno od muzike? Čemu se posvećujete, u čemu uživate, šta vam donosi osmeh na lice?

Prijatelji i porodica. To su dve stvari koje mi mnogo nedostaju kad nisam u Srbiji i trudim se da, kad jesam, što više vremena provedem sa njima.

* Kakvu priču nam donosi album „Čudo“?

Ljubavnu. Volim velike ljubavne pesme, a svaka je baš takva.