Jasna Jovanović: Pomogli smo Uni da zgrabi život

PROŠLA je skoro decenija od kada je Jasna Jovanović počela da vodi emisiju "Eksploziv" na Prvoj, koja zanimljivim temama i reportažama od početka emitovanja privlači veliku pažnju publike. I danas, kao i prvog dana, glavni motiv da i dalje bude deo ovog TV projekta je, kako kaže, isključivo želja da radi nešto šire, ozbiljnije i veće. Njena emisija je, ističe, pravo iskušenje za novinara, jer se u njoj vidi kako razmišlja neko čija uloga nije samo da govori i piše, već da u potpunosti kreira priču. Upravo ta mogućnost da veoma često, ako ne i uvek, bude mnogo više od nekoga ko drži mikrofon je dovoljna inspiracija da nastavi dalje i želi još više.

* Budući da pratite životne priče koje se događaju širom zemlje, šta se sve promenilo od početka emitovanja "Eksploziva" do danas?

- Kada smo počeli da radimo emisiju priče su bile na ivici i razuma i zakona. Onda su sve vidljiviji postajali ljudi kojima je potrebna pomoć, a brzina je bila najvažnija da dođu do boljeg života ili zdravlja. Danas je situacija pola-pola. Uvek smo otvoreni za one kojima treba medijska podrška da bi svoje dete poslali na lečenje u inostranstvo, ali se sada u emisiji bavimo i jednom specifičnom vrstom istraživanja najaktuelnijih priča. Smatram da je najviše onih koje vas ozbiljno nateraju da prvo sednete i porazgovarate sami sa sobom, pa tek onda sa drugima.

* Planirate li da osvežite emisiju novim rubrikama?

- Ovog leta novinari će biti po svetu, u regionu i Srbiji. Nova sezona, koja počinje kao i uvek u septembru, doneće priče kojima se niko nije bavio, pogotovo ne onako kako mi to radimo. Ne smem mnogo da otkrivam, u procesu smo istraživanja, uspostavljanja kontakata, organizacije putovanja... Verujem da će novi ciklus ponuditi i nešto što ne liči na dosadašnji "Eksploziv".

* Koja je privilegija baviti se novinarstvom na ovakav način? Koliko vam znači to iskustvo?

- Baviti se novinarstvom, nažalost, davno je prestalo da bude privilegija. Ponekad imam utisak da više ne postoji. Čak i ne smatram da je to zbog toga što novinar može da bude svako. Tome su uglavnom doprineli oni koji nisu hteli, ili da se bolje izrazim, nisu umeli da imaju svoje mišljenje. A to je najvažnije. Danas je novinarstvo više "klik", reklama ili senzacija nego informacija. "Eksploziv" je umetnička forma, gde ne postoji to "čisto novinarstvo", suva informacija i ništa više. Naš novinar je istraživač, reditelj, scenarista i producent, a često i akter. Priče su nam realne.

* Gde se bolje osećate na terenu ili u studiju - šta vas više ispunjava?

- Teško je raditi oba posla istovremeno i jednako dobro. Na Prvoj TV, a i na drugim televizijama, verujem da ne postoji primer sličan meni. A to otprilike izgleda ovako - jednog dana ideš na teren kao novinar, vratiš se u dva sata posle ponoći, sutradan dođeš na posao i iz studija poželiš dobrodošlicu gledaocima, a pre toga preslušavaš materijal, spremaš se za montažu, pa i montiraš. Po obrazovanju i životnom opredeljenju ja sam novinar. Sticajem okolnosti brzo sam postala i voditelj, i to je sada neraskidiva veza. Smatram da to stvarno ne može da bude svako, jer je, pre svega, izuzetno iscrpljujuće, pa onda i sve drugo. Volim to što radim i šta god da radim. I zahvalna sam na talentu koji imam da mogu vešto da ga koristim i ovako i onako.

* Sećate li se situacije zbog koje ste poželeli da radite nešto drugo, ili neke koja vas najviše obradovala?

- Novinarstvo pruža mogućnost da budeš i prijatelj, psiholog i policajac. Lep je osećaj kad se korisno mešaš u tuđe živote. Mnogo je priča koje su na mene ostavile utisak. Možda je najjači i najpozitivniji taj što će 2019. biti pet godina od kako je mala Una Savić pobedila leukemiju. Potpuno se izlečila. Kada smo se upoznale, imala je dve i po godine i prognoze su bile strašne. Za mene je to najveći novinarski uspeh. Doprinela sam sa kolegama tome da ta mila devojčica zgrabi život.

* Kakve su reakcije sugrađana kad vas vide na ulici? Ima li onih koji žele da vas upoznaju sa nekom svojom pričom?

- Ljudi na ulici su pristojni, normalni i nenapadni. Gledaju, mnogi imaju utisak da me poznaju, deca najčešće vole da se fotografišu. A za priče, verovali ili ne, pre dođu do mog broja telefona.

* Šta vam u poslu, a šta u životu podiže arenalin?

- Teme na ivici, želja da donesem nešto drugačije, da budem na licu mesta koliko god da je rizično, da se borim sa opasnostima, da se dva sata vozim kroz šumu kako bih došla do priče, uđem tamo gde mnogi ne bi, vidim i stvari za koje mnogi nemaju želudac. A u životu, adrenalin mi podiže letenje.

* A kako reagujete na nepravdu?

- Ignorišem je i ne dešava mi se. A kada vidim da se događa nekome, u stanju sam da prevrnem i nebo i zemlju.

* Koliko vas je rad na televiziji promenio, šta vam je sve doneo u život?

- Profesionalno je čovek svakog meseca drugačiji, bolji, i svakog novog dana više zna od juče. Posao vas oblikuje, a napredujete onoliko koliko želite da postanete savršeniji. U novinarstvu sam 12 godina, i za to vreme nesumnjivo je da sam se menjala nabolje.

TRČANjE ME RELAKSIRA

* IMATE li dovoljno vremena za sebe? Šta vas najbrže relaksira?

- To je najvažniji segment života. Kreirati slobodne trenutke i imati ih dovoljno. Mogu da se pohvalim da imam sve vreme ovog sveta za sve što volim i što voli mene. A najbrži način za relaksaciju mi je trčanje - to tako jednostavno i potpuno oslobađa čoveka.

DOKUMENTARAC KAO ŽELjA

* VIDITE li sebe u još nekom TV projektu? Šta bi vam bio najveći izazov u karijeri?

- Moja želja je dokumentarni film i mislim da se sve više vidim samo u tome. Nameravala sam se da to i ostvarim.